Ova godina je bila prilično teška za sve poljoprivredne proizvođače. Obilne kiše i visoka vlaga u zemljištu negativno su uticali na većinu useva, ali i radova u polju. Setimo se čestih vremenskih nepogoda sa gradom koje su umanjile rod mnogih voćnih ali i povrtarskih kultura, kiša je uticala i na razvoj pšenice, a sada evo imamo sušan period koji ne pogoduje obavljanju ratarskih poslova, odnosno jesenjoj setvi. Poljoprivrednici su imali poteškoća i oko plasmana, a uz to su i cene gotovo svih proizvoda bile veoma niske. A o tome kako je ova godina uticala na pčelare razgovarali smo sa Borkom Tanovićem, profesionalnim pčelarom iz Uzica koji je razvio porodični biznis i koji ima blizu 600 pčelinjih društava.
– Pčelinjak sam podelio na tri dela, tako da je to sada porodični posao. U međuvremenu smo zaokružili ciklus i počeli smo proizvodnju matica za sopstvene potrebe. Imamo blizu 600 društava.
Tanović nije nazadovoljan ovogodišnjim prinosom meda, iako je generalno gledano, kako kaže, manji od prosečnog. Prinos bagremovog meda je zadovoljavajući, međutim nepovoljni vremenski uslovi su vladali u vreme kada pčele treba da idu na livadsku pašu.
– Mogu da kažem da smo zadovoljni, ali kada se pogleda sve ukupno, ova godina je bila lošija od proseka. Prolećni razvoj je krenuo kako treba, ali je kasnije bilo nepovoljnih dana. Prinos na bagremu je bio i više nego dobar, ali kasnije su krenule kiše i onaj period kada između bagrema i suncokreta treba ići na livadu je bio prilično loš.
Po rečima našeg sagovornika, pčelari nemaju problema sa plasmanom meda jer je srpski med kvalitetan i cenjen i u drugim zemljama, ali problem predstavlja cena.
– Sve količine meda se mogu plasirati, mada, cene su za sortne medove malo bolje, a recimo suncokret se može prodati za 1,80 evra što je poprilično niska cena. Za bagremov med u izvozu cena se kreće do 4 evra po kilogramu, a livadskog meda nije bi bilo, tako da nema ni zaliha. Prodaja i izvoz meda ne predstavljaju problem zato što su srpski pčelari poprilično obučeni, imaju zdravstveno ispravan med, pa kupci iz inostranstva vrlo rado nabavljaju med iz Srbije. Prema nekim informacijama, stranci otkupljuju naš med kako bi ga mešali sa medom iz drugih zemalja i na taj način poboljšali kvalitet.
Med koji je ove godine proizveo naš sagovornik završio je i na tržištu Italije, Nemačke i Švedske.
– Med smo izvozili uglavnom u Italiju i Nemačku, ali ove godine su određene količine otišle i u Švedsku. Prinos za tržište je ove godine bo oko tridesetak kilograma po košnici, dakle oko 15 tona tržišnog viška. Jedna količina mora da ostane za prihranu pčela u zimskom periodu jer one ne mogu kvalitetno zimovati na šećernim sirupima. Mora se misliti na naredne sezone.
Pomoć države pčelarima je od velike koristi, kaže Borko Tanović koji ima svoj stav po pitanju načina dodele tih subvencija.
– Nikad nije dovoljno, ali je za svaku pohvalu to što zadnjih godina imamo subvencije po košnici. Prošle godine je to bilo 720 dinara po registrovanoj košnici. Lično mislim da treba subvencionisati količine pčelinjih proizvoda koje se iznesu na tržište, odnosno gde se ostvari dinarski ili devizni prihod, to je za državu važno, a ako će neko prodati prijateljima na kućnom pragu to je njegova dobit ili šteta. Subvencioniše se i pčelarska oprema i pribor tako da je država otprilike razumela šta znači pčelarstvo.
U našim klimatskim uslovima pčelinja paša počine u maju, a pčelari koji planiraju da sele pčele, moraju voditi računa o tome kakva lokacija je poželjna za postavljanje košnica. Ove godine je bilo slučajeva da društva koja su izmeštena u neke druge krajeve nisu izdržala vremenske uslove koji su ih tamo zadesili.
– Skoro svaki drugi dan je padala kiša, tako da pčela tada retko kad može da nađe nektar u prirodi. U krajevima poput Zlatara, Zlatibora i drugih planina gde im je potrebna velika količina nektara, pčele nisu bile u stanju da prikupe ni za sebe, a kamoli za pčelara. Tada je trebalo intervenisati sa prihranom. Problem su bili i mikroklimatski uslovi koji su sprečili pčele da odrade ono što im je posao. Ništa to nije iznenađujuće, iskusni pčelari znaju šta je uzrok i kakve su posledice.
Svaki pčelar sa velikom pažnjom prati vremensku prognozu jer od toga zavise rezultati u pčelarstvu, kaže naš sagovornik. Međutim, i dalje najveći problem u ovoj grani stočarstva predstavlja nekontrolisano prskanje voća.
– Kakvo vreme bude, takvi će biti i rezultati u pčelarenju. Naravno, postoje i druge opasnosti pored vremenskih uslova. Mi koji selimo pčele u Vojvodinu izloženi smo velikim trovanjima jer se i dalje ilegalno koriste neonikotinoidi u zaštiti semena suncokreta i to je pogubno za pčele. Proizvođači maline umesto da koriste preparate na vreme i po uputstvu, oni ih koriste kada imaju vremena. Vrlo često se događa da sa vrlo jakim insekticidima prskaju maline, a u njima se već nalaze rojevi pčela. Dok se ne uvede kontrola, to će pogubno da deluje na srpsko pčelarstvo.
Na pitanje da li je pčelarstvo unosan posao, Borko Tanović je odgovorio:
– U poređenju sa drugim granama poljoprivredne proizvodnje, pčelarstvo jeste unosan posao, bolje može da se živi od njega. Unosnije je pčelariti nego baviti se ovčarstvom, govedarstvom, malinama, krompirom i slično. Ali, ovaj posao zahteva mnogo znanja, ne može da ga radi neko ko je neuk, a pored toga je i dosta rizičan posao.
Pčele su izložene raznim bolestima kao i čovek i to je jedan od rizika koje je pomenuo naš sagovornik. Jedna od najopasnijih je Američka trulež legla.
– Imamo dosta slučajeva kod nas u regionu da se pojavila Američka trulež legla koja je potencijalna opasnost za pčelare u čitavoj okolini. Pčelari bi svaki dan trebalo da zavire u svaku košnicu i uvere se da eventualno nema znakova te bolesti. Ako se to pojavi, leglo se spaljuje i to je jedini lek. To je leglo koje nije uspelo, larva nije uspela da se razvija dalje, pretvorila se u kremastu masu u koju, ako se zabode čačkalica, ona se razvlači. Takođe, javlja se jako neprijatan miris iz košnice. Naravno, ne može se od oka 100 odsto utvrditi da je u pitanju ta bolest, mora da se pošalje u Veterinarski institut da se u laboratoriji to konstatuje. Srećna okolnost je to što država plaća štetu ukoliko se sve sprovede po proceduri, a to je da veterinarski inspektor konstatuje zarazu koja ne sme da bude starija od 60 dana. Zaraza se prenosi kontaktom. U zaraženom društvu uvek ima meda, pčele iz okolnih pčelinjaka to osete i dođu da pokupe med, i na taj način prenesu zarazu u svoje košnice.
Preporuke pčelarima
– U košnicama poslednjih dana nije trebalo raditi ništa, mada je vreme bilo lepo, tako da se moglo raditi ono što se radi u avgustu. Onaj ko nije u avgustu obavio šta treba, ne može se ni nadati povoljnoj narednoj sezoni. Treba odraditi sve po kalendaru, a onda ostaviti pčeli da ona sama ispravi brljotine koje je pčelar napravio. Onaj ko je u zimu ušao sa jakim i zdravim društvima, taj nema šta da brine. Povremeno treba obilaziti košnice da se proveri da nema neke štete od domaćih ili divljih životinja, od vetrova, i treba popraviti naslone i eventualno zameniti opremu. Vredan pčelar uvek ima posla.
Savez pčelarskih organizacija Srbije saopštio je da je završen proces akreditacije laboratorije za proveru kvaliteta meda na hemijskom fakultetu u Beogradu. Laboratorija za ispitivanje autentičnosti hrane Inovacionog centra Hemijskog fakulteta u Beogradu je odlukom Komisije za akreditaciju Akreditacionog tela Srbije dobila sertifikat o akreditaciji, navodi se na sajtu Saveza pčelarskih organizacija.
Sada će biti mnogo lakše izboriti se sa falsifikatima meda, jer imamo akreditovanu laboratoriju u kojoj rade vrhunski naučni radnici, poručuju iz ovog Saveza.
Pored toga, Savez pčelarskih organizacija Srbije, kao i njihov Pogon „Naš med“ ostvariće, shodno Ugovoru o poslovno tehničkoj saradnji, velike uštede na analizama meda u budućnosti, a svi pčelari članovi organizacije imaće 30% nižu cenu analiza.
Raspisan treći javni poziv za podsticaje za ulaganja u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava
Uprava za agrarna plaćanja raspisala je treći javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekta za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava. Radovan Ševarlić, agroekonomista iz čačanske poljoprivredne savetodavne i stručne službe, kaže da su predmet tog javnog poziva ulaganja u fizičku imovinu i prihvatljivi troškovi u vezi sa gradnjom i nabavkom nove opreme, mašina i mehanizacije, osim investicija u nabavku novih traktora, a zahtevi za podsticaje mogu se podneti do 9. januara naredne godine.
– Ovim pozivom obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća i povrća i sektor ostalih useva. Predmet ovog poziva su investicije koje se odnose u fizičku imovinu i prihvatljivi troškovi u vezi sa izgradnjom, kao i za nabavku nove opreme, mehanizacije, osim investicija koje se odnose na nabavku novih traktora. Opredeljena su sredstva u iznosu od preko tri milijarde dinara, a visina podsticaja iznosi od 60 do 70 odsto od ukupno prihvatljivih troškova investicija, u zavisnosti od toga da li je podnosilac zahteva mladi poljoprivrednik ili je u pitanju gazdinstvo koje se nalazi u području sa otežanim uslovima rada. Iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari kreće se od 5 hiljada do 700 hiljada evra, a u sektoru mleka i mesa od 5 hiljada pa sve do milion evra.
Novina u odnosu na prethodne pozive je ta što poljoprivrednici uz zahtev moraju podneti i biznis plan, ali će im i taj trošak biti refundiran od strane Uprave za agrarna plaćanja.
– Prvi i osnovni uslov odnosi se na veličinu poljoprivrednih gazdinstava, drugi se odnosi na to da investicija za koju se podnosi zahtev ne može biti realizovana, niti može biti započeta realizacija. Ono što je novina, to je da se zahtevi zajedno sa ostalom pratećom dokumentacijom podnose za takozvanim biznis planom. To su dodatni troškovi kod podnošenja ovog zahteva, ali biće refundirani od strane Uprave za agrarna plaćanja.
– Kada su raspisani prvi pozivi, najviše interesovanja je bilo je za nabavku traktora, međutim nisu svi ispunjavali standarde propisane konkursom, pa je bilo i onih koji su odustajali, kaže Ševarlić. Iz tog razloga, Ševarlić savetuje da se svi dobro informišu i na vreme konkurišu.
