AGROSAVETNIK, 12. januar, 2020.

AGROSAVETNIK, 12. januar, 2020.

Pšenica je praktično potpuno otporna na temperature do – 25 stepeni. Ukoliko još postoji snežni prekrivač, onda apsolutno može da podnese sve uslove.

0

U srpskim selima mnogo je običaja vezanih Badnji dan i Božić, dva najradosnija hrišćanska praznika koja su iza nas. Prema narodnom verovanju, ako na Božić padne sneg  ili kiša, sve što  se posadi i poseje primiće se i biće berićetna godina. Ako je oblačno rodiće dosta voća, a ako duva južni vetar biće slaba godina. U nekim krajevima veruju da će biti dosta meda ako badnjak baca varnice sam od sebe. U planinskim selima gde se meštani uglavnom bave stočarstvom, običaj je i da se stoka počasti ostacima sa božićne trpeze. U svim tim narodnim običajima i  verovanjima sabrano je vekovno iskustvo naših predaka.

Mada je još rano govoriti o tome kakva će biti ova godina, za sada se može sa sigurnošću govoriti o usevima ozimih strnina.

–  Što se tiče ozimih strnina, u Moravičkom okrugu tokom jeseni je posejano oko 6.250 hektara pšenice, oko 1.600 hektara ječma, 1.200 hektar ovsa i 1.300 hektara tritikalea. Očekuje se da će u jaroj setvi, odnosno na proleće, biti posejano još količina jarog ovsa i nešto manje jarog ječma, a te površine se uglavnom kreću oko 9.000 do 10.000 hektara na našem terenu, što je neki višegodišnji prosek. Možemo reći da su usevi ozimih strnina trenutno u odličnom stanju. Bilo je nepovoljno vreme za samu setvu i nicanje biljaka zbog suše, međutim padavine koje su bile posle setve, dale su dovoljno vlage da se ozime strnine pravilno razvijaju, tako da su u zimu ušle u fazi tri i četiri lista, što znači u fazi početka bokorenja, što je idealno za ozimne strnine. Do sad nismo imali  izrazitih mrazeva tako da nije došlo do oštećenja i trenutno su usevi pšenice i ostalih strnina veoma dobri, kaže Milan Damljanović, savetodavac za ratarstvo u čačanskoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi.

Pšenica je sada u fazi trećeg i pojave četvrtog lista, i usporava sa rastom do perioda punog bokorenja od februara meseca. Ona je otporna na niske temperature, a bilo bi dobro da u narednom periodu bude prekrivena snežnim pokrivačem, objašnjava  Damljanović.

– Pšenica počinje da niče u principu nekih 10 do 15 dana posle setve. Toliko je otprilike potrebno za kliijanje i nicanje pšenice ako je zrno dospelo u idealne uslove, odnosno ako ima dovoljno vlage da može da nabubri i da mogu procesi u semenu da se pokrenu da bi ono klijalo i nicalo. U periodu od nicanja pa do pojave trećeg lista, pšenica je prilično osetljiva na niske temperature, međutim posle ovog perioda kada se formira čvor bokorenja, ona je praktično potpuno otporna na temperature do – 25 stepeni. Ukoliko još postoji snežni prekrivač, onda apsolutno može da podnese sve uslove. Pšenica je sada u fazi pojave trećeg, pa i četvrtog lista, odnosno u fazi punog bokorenja i sada zaustavlja svoj razvoj, maksimalno ga usporava do perioda potpunog bokorenja koje će biti na proleće.Što se tiče prihrane pšenice, nju treba obaviti krajem februara, kada treba početi i sa tretiranjem protiv korova ukoliko je to potrebno, podsetio je ovom prilikom naš sagovornik.

– Jedna od najvažnijih radnji koju treba obaviti krajem februara je prihrana pšenice sa KAN-om, uglavnom od 150 do 300 kilograma KAN-a po hektaru, i takođe zaštita od fuzarioza i oboljenja. Takođe, u periodu samog početka cvetanja, potrebno je izvršiti još jednu zaštitu protiv fuzarioza. I naravno u celom tom periodu od februara pa nadalje treba izvršiti tretiranje protiv korova ukoliko je to potrebno.

Poljoprivrednici sada imaju više vremena da se odmore i prikupe snagu i sredstva za radove koji im predstoje od proleća. Sa druge strane, poljoprivredni savetodavci u zimskom periodu obilaze poljoprivrednike kako bi sa njima razgovarali o predstojećim radovima i temema koje zanimaju poljoprivrednike u zavisnosti od toga kojom proizvodnjom se bave.

– Mi imamo razrađen plan obilazaka poljoprivrednih proizvođača. To znači da smo u obavezi da jedan broj proizvođača obilazimo najmanje četiri puta u toku godine, a ukoliko je potrebno idemo i više puta, ali to je uglavnom u slučaju kada su u pitanju neki vanredni uslovi ili kada se pojave bolesti i štetočine. I imamo veći broj poljoprivrednih proizvođača koje obilazimo samo po potrebi. Takođe, poljoprivrednici za sve potrebne savete uvek mogu da nam se jave telefonski ili putem mejla. U narednom periodu počećemo redovne posete, obično sada imamo malo više vremena  da se zadržimo kod njih jer i oni imaju više vremena, pa onda razgovaramo o najrazličitijim temama, ali uglavnom o onima koje njih najviše interesuju u zavisnosti od njihove proizvodnje.

S obzirom na to da je zimi zatišje u poljoprivrednim radovima na otvorenom, posla ima u plastenicima u kojima se, po rečima Damljanovića, na našem području najviše gaji zelena salata. On kaže da veoma mali broj naših poljoprivrednika ima mogućnost dogrevanja plastenika, zbog čega se u tim prostorima gaje kulture kojima takvi uslovi odgovaraju, kao što su spanać, praziluk i zelena salata.

– Setva krompira i mnogih drugih povrtarskih kultura biće na proleće i još je rano da se bilo šta o tome priča jer taj veliki posao nastupa tek za dva ili tri meseca. Trenutno, što se tiče povrtarstva, to su samo radovi u plastenicima u kojima je sada aktuelna zelena salata koja je spremna za tržište i ima je na pijacama. Takođe se gaje i spanać mladi luk, paprika, krastavac, paradajz, ali u ovom trenutku u 90 odsto plastenika je zelena salata. Kod proizvodnje zelene salate nema potrebe da se ona dogreva, zato se ona i proizvodi u našim uslovima, jer vrlo malo plastenika na našem terenu zapravo i ima mogućnost dogrevanja. To za naše proizvođače nije ekonomski opravdano, s toga se ide na gajenje praziluka, spanaća i najviše zelene salate. One relativno dobro podnose niske temperature, odnosno  temperature koje plastenik pasivno može da im obezbedi I da se pravilno razvijaju.

Damljanović kaže da je sada idealno vreme da poljoprivrednici izvrše pripremu zemljišta za prolećnu setvu. Po njegovim rečima, zimsko oranje ima veliki značaj  jer donosi bolje prinose i kvalitet kultura koje se seju tokom proleća.

– Što se tiče ostalih poljoprivrednih radova u oblasti ratarstva i povrtarstva, možemo da preporučimo poljoprivrednim proizvođačima koji nisu uradili jesenje duboko oranje i pripremu zemljišta za prolećnu setvu, da to urade sada jer je idealno vreme za to. Zemljište je u odličnom stanju za oranje i treba da iskoriste svaki mogući trenutak da taj važan posao obave, jer znamo da je zimsko oranje i priprema zemljišta za prolećnu setvu neuporedivo bolje. Zato bi bilo dobro da čim prođu praznici, poljoprivrednici prionu na posao i da oni koji to nisu odradili to u prethodnom periodu, sada to završe.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR