У српским селима много је обичаја везаних Бадњи дан и Божић, два најрадоснија хришћанска празника која су иза нас. Према народном веровању, ако на Божић падне снег или киша, све што се посади и посеје примиће се и биће берићетна година. Ако је облачно родиће доста воћа, а ако дува јужни ветар биће слаба година. У неким крајевима верују да ће бити доста меда ако бадњак баца варнице сам од себе. У планинским селима где се мештани углавном баве сточарством, обичај је и да се стока почасти остацима са божићне трпезе. У свим тим народним обичајима и веровањима сабрано је вековно искуство наших предака.
Мада је још рано говорити о томе каква ће бити ова година, за сада се може са сигурношћу говорити о усевима озимих стрнина.
– Што се тиче озимих стрнина, у Моравичком округу током јесени је посејано око 6.250 хектара пшенице, око 1.600 хектара јечма, 1.200 хектар овса и 1.300 хектара тритикалеа. Очекује се да ће у јарој сетви, односно на пролеће, бити посејано још количина јарог овса и нешто мање јарог јечма, а те површине се углавном крећу око 9.000 до 10.000 хектара на нашем терену, што је неки вишегодишњи просек. Можемо рећи да су усеви озимих стрнина тренутно у одличном стању. Било је неповољно време за саму сетву и ницање биљака због суше, међутим падавине које су биле после сетве, дале су довољно влаге да се озиме стрнине правилно развијају, тако да су у зиму ушле у фази три и четири листа, што значи у фази почетка бокорења, што је идеално за озимне стрнине. До сад нисмо имали изразитих мразева тако да није дошло до оштећења и тренутно су усеви пшенице и осталих стрнина веома добри, каже Милан Дамљановић, саветодавац за ратарство у чачанској Пољопривредној саветодавној и стручној служби.
Пшеница је сада у фази трећег и појаве четвртог листа, и успорава са растом до периода пуног бокорења од фебруара месеца. Она је отпорна на ниске температуре, а било би добро да у наредном периоду буде прекривена снежним покривачем, објашњава Дамљановић.
– Пшеница почиње да ниче у принципу неких 10 до 15 дана после сетве. Толико је отприлике потребно за клиијање и ницање пшенице ако је зрно доспело у идеалне услове, односно ако има довољно влаге да може да набубри и да могу процеси у семену да се покрену да би оно клијало и ницало. У периоду од ницања па до појаве трећег листа, пшеница је прилично осетљива на ниске температуре, међутим после овог периода када се формира чвор бокорења, она је практично потпуно отпорна на температуре до – 25 степени. Уколико још постоји снежни прекривач, онда апсолутно може да поднесе све услове. Пшеница је сада у фази појаве трећег, па и четвртог листа, односно у фази пуног бокорења и сада зауставља свој развој, максимално га успорава до периода потпуног бокорења које ће бити на пролеће.Што се тиче прихране пшенице, њу треба обавити крајем фебруара, када треба почети и са третирањем против корова уколико је то потребно, подсетио је овом приликом наш саговорник.
– Једна од најважнијих радњи коју треба обавити крајем фебруара је прихрана пшенице са КАН-ом, углавном од 150 до 300 килограма КАН-а по хектару, и такође заштита од фузариоза и обољења. Такође, у периоду самог почетка цветања, потребно је извршити још једну заштиту против фузариоза. И наравно у целом том периоду од фебруара па надаље треба извршити третирање против корова уколико је то потребно.
Пољопривредници сада имају више времена да се одморе и прикупе снагу и средства за радове који им предстоје од пролећа. Са друге стране, пољопривредни саветодавци у зимском периоду обилазе пољопривреднике како би са њима разговарали о предстојећим радовима и темема које занимају пољопривреднике у зависности од тога којом производњом се баве.
– Ми имамо разрађен план обилазака пољопривредних произвођача. То значи да смо у обавези да један број произвођача обилазимо најмање четири пута у току године, а уколико је потребно идемо и више пута, али то је углавном у случају када су у питању неки ванредни услови или када се појаве болести и штеточине. И имамо већи број пољопривредних произвођача које обилазимо само по потреби. Такође, пољопривредници за све потребне савете увек могу да нам се јаве телефонски или путем мејла. У наредном периоду почећемо редовне посете, обично сада имамо мало више времена да се задржимо код њих јер и они имају више времена, па онда разговарамо о најразличитијим темама, али углавном о онима које њих највише интересују у зависности од њихове производње.
С обзиром на то да је зими затишје у пољопривредним радовима на отвореном, посла има у пластеницима у којима се, по речима Дамљановића, на нашем подручју највише гаји зелена салата. Он каже да веома мали број наших пољопривредника има могућност догревања пластеника, због чега се у тим просторима гаје културе којима такви услови одговарају, као што су спанаћ, празилук и зелена салата.
– Сетва кромпира и многих других повртарских култура биће на пролеће и још је рано да се било шта о томе прича јер тај велики посао наступа тек за два или три месеца. Тренутно, што се тиче повртарства, то су само радови у пластеницима у којима је сада актуелна зелена салата која је спремна за тржиште и има је на пијацама. Такође се гаје и спанаћ млади лук, паприка, краставац, парадајз, али у овом тренутку у 90 одсто пластеника је зелена салата. Код производње зелене салате нема потребе да се она догрева, зато се она и производи у нашим условима, јер врло мало пластеника на нашем терену заправо и има могућност догревања. То за наше произвођаче није економски оправдано, с тога се иде на гајење празилука, спанаћа и највише зелене салате. Оне релативно добро подносе ниске температуре, односно температуре које пластеник пасивно може да им обезбеди И да се правилно развијају.
Дамљановић каже да је сада идеално време да пољопривредници изврше припрему земљишта за пролећну сетву. По његовим речима, зимско орање има велики значај јер доноси боље приносе и квалитет култура које се сеју током пролећа.
– Што се тиче осталих пољопривредних радова у области ратарства и повртарства, можемо да препоручимо пољопривредним произвођачима који нису урадили јесење дубоко орање и припрему земљишта за пролећну сетву, да то ураде сада јер је идеално време за то. Земљиште је у одличном стању за орање и треба да искористе сваки могући тренутак да тај важан посао обаве, јер знамо да је зимско орање и припрема земљишта за пролећну сетву неупоредиво боље. Зато би било добро да чим прођу празници, пољопривредници приону на посао и да они који то нису одрадили то у претходном периоду, сада то заврше.
