AGROSAVETNIK, 12. jul 2020.

AGROSAVETNIK, 12. jul 2020.

Jasan stav Komisije koja je ocenjivala najbolje rakije je da iz godine u godinu imamo sve bolji kvalitet ovog pića, što je veoma dobro za Srbiju i srpsko voćarstvo generalno. Veliki doprinos tome daje unapređenje proizvodnje šjive, jer bez kvalitetne šljive ne možete dobiti ni kvalitetnu rakiju

0
Ilustracija

Proglašena najbolja srpska šljivovica

U čačanskom Institutu za voćarstvo 3. jula je održana deveta Smotra za najbolju srpsku šljivovicu na kojoj su se nadmetali pobednici prošlogodišnjih regionalnih takmičenja u Srbiji, a koja poslednjih godina okuplja sve više ozbiljnih proizvođača sa brendiranom rakijom srpskog porekla, kaže Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo. Među 52 uzorka, za najbolju rakiju je proglašena šljivovica Ilije Rudića iz Borče kod Knića, a male nijanse su odlučivale o pobedniku.

– Mogu sa zadovoljstvom da kažem da je deveti put po redu u Institutu za voćarstvo održana smotra najboljih srpskih šljivovica koja je rezultirala ispitivanjem, odnosno ocenjivanjem svih rakija koje su prošle godine pobedile na regionalnim takmičenjima na području Srbije. Institut za voćarstvo je institucija koja se između ostalog i bavi istraživanjima iz oblasti rakije, a posebno me raduje činjenica da poslednjih nekoliko godina ima sve više ozbiljnih proizvođača sa brendiranom rakijom srpskog porekla. Ove godine su učestvovala 52 takmičara, a pobedio je Ilija Rudić iz Borče kod Knića koji je osvojio veliku zlatnu medalju sa 18.94 poena. Drugoplasirani je Dragi Ivanović iz Alabana kod Blaca sa osvojenih 18.88 poena, dok je Stanimir Minić iz Donje Trepče osvojio treće i četvrto mesto  sa dva uzorka i osvojenih 18.86 i 18.84 poena. Veoma male nijanse su odlučivale što govori o vrlo visokom kvalitetu rakija koje su bile na ovogodišnjoj smotri. Ovo je ocena svih rakija sa područja čitave Srbije, a ono što je pohvalno je da gotovo svake godine među najboljim proizvođačima budu upravo oni iz Moravičkog okruga, što govori o jednoj vrlo ozbiljnoj proizvodnji rakije na našem području.

Komisija koja je odlučivala o pobedniku istakla je da srpski proizvođači iz godine u godinu proizvode sve bolju rakiju zbog čega i dalje treba raditi na unapređenju proizvodnje šljive i zasnivati zasade sortama koje su najpogodije za proizvodnju rakije.

– Jasan stav komisije je da iz godine u godinu imamo sve bolji kvalitet rakije, što je veoma dobro za Srbiju, srpsku rakiju i srpsko voćarstvo generalno. Veliki doprinos tome daje unapređenje proizvodnje šjive, jer bez kvalitetne šljive, ne možete dobiti ni kvalitetnu rakiju. Naravno da treba i dalje raditi na zasnivanju novih zasada šljive odgovarajućih sorti za proizvodnju rakije po savremenoj tehnologiji, savremenim agro i pomotehničkim merama, ali i gajiti  sorte koje su najbolje za proizvodnju rakije. Tu su svakako na prvom mestu naše sorte „Čačanska rodna“ i „Čačanska lepotica“, ali nikako ne treba zaboraviti to da se kvalitetne rakije od šljive poslednjih godina sve više dobijaju uključujući i takozvane rakijske autohtone sorte kao što su „Crvena ranka“ i „Dragačica“… Institut za voćarstvo upravo radi na proizvodnji sadnog materijala tih sorti po posebnoj laboratorijskoj proceduri, metodom kulture tkiva, gde nam je cilj da proizvedemo sorte koje su pogodne za proizvodnju rakije, a opet imajući u vidu da je sve veći broj proizvođača rakije koji žele da pored ovih standardnih sorti, naših domaćih stvorenih u Institutu, imaju u svojim zasadima i autohtone sorte i da prave tzv. kupaže koje generalno daju ubedljivo najbolju rakiju, zaključuje direktor Instituta za voćarstvo.

Berba maline u punom jeku

Iako znamo da su proizvođače maline ove godine pratile mnoge nedaće, pitali smo  Aleksandra Leposavića, stručnjaka za jagodasto voće, da li ima izgleda da barem oni koji su uspeli da sačuvaju svoje zasade od svih vremenskih nepogoda, ove godine budu zadovoljni. On  kaže da je trenutno stanje takvo da se izdanci u mnogim malinjacima suše, plodovi sporije sazrevaju, a nedavne poplave su uništile veliki deo roda na području Arilja i Ivanjice što dovodi do zaključka da će ovogodišnji prinos biti značajno manji.

– S obzirom na to da vremenski uslovi nikako nisu išli u prilog proizvodnji maline, a i većini drugih voćnih vrsta, proizvođači u glavnim proizvodnim regionima trenutno se suočavaju  sa masovnom pojavom sušenja rodnih izdanaka maline.  Pored toga, ono što je specifično ove godine i na šta se žale proizvođači i otkupljivači je da malina veoma usporeno zri što će pored već smanjenih površina i lošeg stanja u malinjacima uticati na smanjenje prinosa. Tome su svakako doprinele i poplave u Ivanjici, podrinjskom delu Srbije, Arilju i nekim drugim krajevima. Samo u okolini Arilja je poplavljeno više od 650 hektara voćnih zasada, najviše maline,  u Ivanjici je takođe poplava uništila mnoge malinjake. Kada se sve to sagleda, nije sjajna situacija u našim zasadima i to će, kao što je najavljivano, dodatno uticati na smanjene proizvodnje za ovu godinu na oko 55 – 56 hiljada tona  i to je sigurno smanjenje prinosa od 20 do 30 posto. Proizvođači su gledajući situaciju na svetskom tržištu i očekujući dobru cenu, mislili da će ove godine malo bolje proći, ali trenutno više niko ne postavlja pitanje koja je cena maline u otkupu, već imate li ili nemate malinu, a najveći broj proizvođača ima taj problem sa nedostatkom maline za prodaju. Srbija je dugo godina broj jedan što se tiče pozicije robnog proizvođača, a to znači da sve što proizvede to i izveze. U procentima izraženo, preko 95 posto roda se izveze u zemlje Evropske unije, zatim u Ameriku, Japan i na neka druga tržišta.

Po rečima Aleksandra Leposavića, na otkupnu cenu maline najviše je uticao deficit ovog voća na svetskom tržištu.

–  U zavisnosti od regiona cene su od 180 do 270 dinara koliko su u okolini Loznice neki hladnjačari ponudili, a sve kao posledice smanjenog priliva robe u smeštajne kapacitete. Da je normalna godina i da su prinosi kakvi bi trebalo da budu, proizvođači bi imali razloga za zadovoljstvo. Međutim, zbog malih količina maline, veliki broj malinara ove godine ne može biti zadovoljan. Na cenu maline nisu uticali ni Radne grupe ni Ministarstvo poljoprivrede i ne bi trebalo da se neko kiti tuđim perjem, pošto Ministarstvo i različite grupacije proizvođača pričaju da su oni zaslužni, što je netačno. Tržište je apsolutno uticalo na cenu, odnosno deficit maline u svetskim okvirima i pad u svim proizvodnim regionima. I Čile i Poljska, kao i drugi veliki proizvođači, nemaju dovoljno maline i to je razlog što je cena ove godine takva kakva jeste.

Uskoro se očekuje početak berbe kupine. Leposavić kaže da su mnogi proizvođači, nezadovoljni otkupnom cenom poslednjih godina, odustali od gajenja ovog voća, zbog čega su i površine u celoj zemlji znatno smanjene.

– Za razliku od maline dosta je bolja situacija u rodnim zasadima kupine. Ono što nije dobro, proizvođači kupine su već duži vremenski period destimulisani cenom i to je uticalo na veliko smanjenje proizvodnih površina u našoj zemlji.

Prilikom berbe voditi računa o higijenskim merama

Period berbe je jedan od najvažnijih za malinare koji moraju da organizuju sam proces berbe, ali i da se pridržavaju svih neophodnih mera kako bi se sveži plodovi pravilno transportovali i ušli zdravi u hladnjače, objašnjava Branko Tanasković, savetodavac za voćarstvo u čačanskoj poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi.

– Kišni period iza nas je izazvao i nešto kasniji početak berbe za razliku od ranijih godina. Berba je veoma važan posao. Na nju otpada od 70 do 80 posto troškova proizvodnje, zahteva dosta radne snage koja je kod nas deficitarna, a i skupa kako kažu voćari, odnosno glavni proizvođači. Zbog toga je neophodno da se na vreme obezbedi dovoljno berača, ambalaže, pribora i da se precizno utvrdi sam postupak preuzimanja obranih plodova kod hladnjačara. U zavisnosti od upotrebne vrednosti, dužine transporta i stepena zrelosti, moramo odrediti i samo vreme berbe, a najsigurniji pokazatelj je plod maline koji sazreva za berbu kada se lako odvaja od cvetne lože i važno je da se tada ne gnječi. Plodovi ne sazrevaju istovremeno i berba se izvodi u više navrata, a najbolji stepen zrelosti je kada ona dobije potpuno crvenu boju. Najviši prinosi se ostvaruju ukoliko se berba obavlja ujutru pošto se rosa osuši i pre nego što nastupe visoke temperature. Plodovi koji se oberu i pre perioda punog zrenja biće dugotrajniji od onih koji su potpuno zreli ili pak prezreli u vreme berbe.

Mora se poštovati i dobra higijenska praksa u berbi i plasmanu maline. Veoma je važno da ambalaža za pakovanje maline bude čista, suva, dezinfikovana, nezaražena gljivicama da ne bi ubrzavala truljenje plodova. Odmah nakon obavljene berbe plodove bi trebalo transportovati do hladnjača. Sveže plodove je najbolje transportovati na 0 stepeni, a zamrznute na – 18  do – 20 stepeni, dok u običnim skladištima plodove zadržavati što je moguće kraće. S obzirom na to da se najveći deo roda bere u plitke holandeze, male gajbice najčešće od plastičnih materijala, treba nastojati da se one ređaju samo u dva do tri reda plodova sa maksimalno dva do tri kilograma. Plodovi koji su namenjeni prodaji u svežem stanju podležu i kontroli kvaliteta što proizvođači i otkupljivači moraju imati na umu. U otkupu neće biti kao i ranijih godina potpuno iste klase, već će se malina  u promet stavljati po kvalitetu i razvrstavati u tri klase – ekstra, prve i druge klase.

Pomoć za razvoj seoskog turizma

Ministarstvo poljoprivrede je 1. jula raspisalo prvi javni poziv za Meru 7 u okviru IPARD podsticaja za razvoj seoskog turizma, koji će  biti otvoren do 1. oktobra. Radovan Ševarlić, savetodavac za agroekonomiju u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Čačak, kaže da podnosioci zahteva, uz neophodnu dokumentaciju kojom konkurišu, moraju da imaju i izrađen biznis plan.

– Ovaj javni poziv je raspisan nakon donošenja Pravilnika koji reguliše podsticaje u okviru IPARD programa koji su namenjeni za razvoj seoskog turizma. Pravo na korišćenje podsticajnih sredstava za izgradnju i opremanje objekata, nabavku potrebnog mobilijara i za druge namene, mogu koristiti registrovana poljoprivredna gazdinstva, pravna lica i preduzetnici. Procedura podnošenja zahteva je dosta slična onoj koja je bila i kod takozvane Mere 1 i drugih mera koje se odnose na IPARD podsticaje. Pravilo je da se zahtevi podnose  zajedno sa biznis planom i ostalom pratećom dokumentacijom, a da se investicija realizuje nakon donošenja rešenja o odobravanju prava na realizaciju te investicije. Prema ovom javnom pozivu minimalna vrednost povraćaja je  5.000 evra, a maksimalna 300.000 evra.

Zahtev mogu podneti i oni koji se već bave seoskim turizmom i imaju kategorisane objekte, kao i oni koji nameravaju da počnu da se bave seoskim turizmom.

– Ovo je veoma interesantan javni poziv jer su podsticaji za razvoj seoskog turizma od strane Ministarstva poljoprivrede počeli da se dodeljuju prošle godine iz agrarnog budžeta Republike Srbije, a nakon donošenja odgovarajućeg Pravilnika za Meru 7 omogućeno je da poljoprivrednici, pravna lica i preduzetnici mogu da koriste i ova podsticajna sredstva koja se dodeljuju u okviru takozvanih hiperpodsticaja iz sredstava Evropske unije jednim delom.

Radovan Ševarlić napominje da se procedura podnošenja zahteva može odraditi uz pomoć agencija koje su specijalizovane za ove vidove pisanja biznis planova koji su ključna stvar prilikom podnošenja zahteva, jer je to jedan od osnovnih uslova.

– Trošak izrade biznis plana je prepoznat kao opravdani trošak i on će biti nadoknađen iz ovih hiperpodsticaja. Visina podsticaja koji se dodeljuju u okviru ovog javnog poziva je 65 procenata od ukupno prihvatljivih troškova, a prihvatljivi su svi oni troškovi koji se odnose na izgradnju i opremanje objekata, s tim što PDV ne predstavlja prihvatljiv trošak.

POSTAVI ODGOVOR