Након веома лоших временских услова који су ове године преполовили род кајсије у чачанском крају, у јеку бербе и откупа овог воћа произвођачи су доведени у ситуацију да због ниске откупне цене размишљају да прекину откуп. До тога још увек није дошло, али незадовољни воћари из Миоковаца, Милићеваца, Соколића, Горње и Доње Горевнице, Пријевора и других села, траже одговор на питање шта је довело до тога да се кајсија ове године откупљује по цени од 20 динара за килограм. Они су у среду одржали састанак на коме су разговарали о тренутној ситуацији и договорили да због евидентно лошег стања са откупом затраже састанак са градоначелником Чачка. Стеван Милосављевић, председник Удружења „Миоковачка кајсија“, каже да је стање на тржишту такво да се и не зна колика је откупна цена, количине при откупу су ограничене, а недостају и гајбице за паковање.
– Не зна се тачна откупна цена кајсије. Кренула је са 30 динара, спала је на 25, а имамо информацију да је сада 20 динара. Количина на откупним местима је ограничена, амбалаже нема, тј. за некога има, а за некога не. У суштини, не зна се шта се ради. Због тога сви незадовољни грађани Миоковаца и околних села желе састанак са градоначелником. Желимо да знамо шта се дешава, због чега је тако ниска цена. Када је литар нафте 2007. године био 80 динара, кајсија је имала већу цену. Данас је кајсија 20 динара, а литар нафте 170 динара. На састанак нећемо ићи као Удружење „Миоковачка кајсија”, већ ће се окупити и воћари из других села, тако да ћемо ићи као незадовољни пољопривредници.
Милосављевић је рекао да би род кајсије ове године био веома добар да није десеткован градом који је у мају погодио управо чачанска села у којима се највише гаји ово воће. Он каже да се воћари суочавају са великим проблемима, а да на све то нико не обраћа пажњу. Највећи доказ за наведено, како истиче, јесте то што након града нико од надлежних није обишао воћаре који су претрпели највеће штете, као и чињеница да су и прошле године произвођачи кајсије погођени елементарним непогодама, а да никакву помоћ нису добили ни од локалне самоуправе ни од државе.
– Град нас је ове године „потаманио”. Убио је 50 до 60 одсто кајсије, а ово што је остало је доста оштећено. Нико није изашао у име Града, да обиђе воћњаке, да види шта је оштећено. Ни прошле године нисмо добили никакву помоћ након временске непогоде. Препуштени смо сами себи. Морамо да се трудимо да произведемо робу, али то у Миоковцима није проблем, већ је проблем како да продамо то што смо произвели.
Састанак који је био заказан за петак са представницима Града није одржан јер градоначелник није био у прилици да прими воћаре, каже наш саговорник и додаје да им је обећано да ће састанак бити одржан у понедељак.
– Градоначелник тренутно није био ту, предали смо захтев да нас прими, а убрзо нам је секретарица најавила да ће то бити 15. јула, ујутру у пола 9. Највећи проблем је цена кајсије, али има и других проблема, од којих се један односи на невреме које нас је задесило 19. маја када смо погођени катастрофалним градом. Тражићемо помоћ и замолићемо да ове године будемо ослобођени неких пореза и доприноса. Нисмо хтели да правимо неки већи скуп, било је двадесетак воћара из Миоковаца и околних села. Била је прича да је прекинут откуп кајсије, то није тачно, али су ограничене количине предавања кајсије на откупним местима, рекао је Милосављевић.
Принос хлебног жита ове године нижи од просека, принос јечма задовољавајућ
Ово је време када ратари обављају један од најважнијих послова у години, а то је жетва пшенице и осталих стрних жита. На подручју Чачка, Горњег Милановца, Лучана, Ариља и Пожеге током јесени је посејано око шест хиљада хектара стрних жита, а највеће површине су под озимом пшеницом, каже Борко Ивановић, саветодавац за ратарство из чачанске Пољопривредне саветодавне и стручне службе.
Према његовим речима, први подаци са терена показују да ће принос хлебног жита ове године бити нижи од вишегодишњег просека, док ће принос јечма бити нешто бољи. Што се тиче квалитета зрна, он је за сада на задовољавајућем нивоу у односу на прошлу годину, каже Ивановић.
– На територији рада Пољопривредне, саветодавне и стручне службе Чачак, у претходној години посејано је негде око 6000 хектара свих стрних жита. Свакако, озима пшеница је на највећој површини, негде око 3 и по до 4 хиљаде хектара. На основу података које за сада имамо, односно на основу пожњевених 50 одсто површина под пшеницом, можемо рећи да је ова година поприлично лоша што се тиче озиме пшенице, пре свега код оних произвођача који су на време посејали, односно искористили повољан период за сетву. Код њих су приноси значајно нижи од вишегодишњег просека. Што се тиче јечма, ситуација је значајно боља и за сада је неких 70 до 80 одсто пожњевено, а принос је негде око 4,8 до 5 тона по хектару, зашта можемо рећи да је задовољавајући принос. Што се тиче осталих стрних жита, још увек није кренула жетва, тако да ћемо у неком наредном периоду имати податке везано за приносе и за квалитет зрна. Квалитет зрна код пшенице и код јечма је свакако бољи у односу на претходну годину када је квалитет био изузетно лош, па доста млинова није хтело да откупљује пшеницу.
Поред жетве, ових дана је актуелно и вађење раних сорти кромпира, а крећу и припреме за расађивање купуса. Борко Ивановић каже да пољопривредници из чачанског краја који се баве производњом овог поврћа, ове године могу бити задовољни.
– Овај период јула месеца је врло активан што се тиче наших повртара, пре свега произвођача кромпира. Одређен број њих је почео са вађењем тих ранијих белих сорти, као и чипсарских сорти, тако да на основу тих првих показатеља квалитет кромпира и принос су изузетно добри. Што се тога тиче, наши пољопривредници могу бити задовољни. Након кромпира следи расађивање купуса. Чачански крај је изузетно познат по производњи купуса и ових дана се пољопривредници ужурбано припремају и расађују купус, тако да се очекује да и ова година буде изузетно повољна што се тиче и приноса и квалитета, као што су биле претходне две – три године у чачанском крају.
