AGROSAVETNIK, 14. jul 2019.

AGROSAVETNIK, 14. jul 2019.

"Ne zna se tačna otkupna cena kajsije, krenula je sa 30 dinara, a imamo informaciju da je sada 20 dinara. Količina na otkupnim mestima je ograničena, ambalaže nema. Zbog toga svi nezadovoljni građani Miokovaca i okolnih sela žele sastanak sa gradonačelnikom"

0

Nakon veoma loših vremenskih uslova koji su ove godine prepolovili rod kajsije u čačanskom kraju, u jeku berbe i otkupa ovog voća proizvođači su dovedeni u situaciju da zbog niske otkupne cene razmišljaju da prekinu otkup. Do toga još uvek nije došlo, ali nezadovoljni voćari iz Miokovaca, Milićevaca, Sokolića, Gornje i Donje Gorevnice, Prijevora i drugih sela, traže odgovor na pitanje šta je dovelo do toga da se kajsija ove godine otkupljuje po ceni od 20 dinara za kilogram. Oni su u sredu održali sastanak na kome su razgovarali o trenutnoj situaciji i dogovorili da zbog evidentno lošeg stanja sa otkupom zatraže sastanak sa gradonačelnikom Čačka. Stevan Milosavljević, predsednik Udruženja „Miokovačka kajsija“, kaže da je stanje na tržištu takvo da se i ne zna kolika je otkupna cena, količine pri otkupu su ograničene, a nedostaju i gajbice za pakovanje.

– Ne zna se tačna otkupna cena kajsije. Krenula je sa 30 dinara, spala je na 25, a imamo informaciju da je sada 20 dinara. Količina na otkupnim mestima je ograničena, ambalaže nema, tj. za nekoga ima, a za nekoga ne. U suštini, ne zna se šta se radi. Zbog toga svi nezadovoljni građani Miokovaca i okolnih sela žele sastanak sa gradonačelnikom. Želimo da znamo šta se dešava, zbog čega je tako niska cena. Kada je litar nafte 2007. godine bio 80 dinara, kajsija je imala veću cenu. Danas je kajsija 20 dinara, a litar nafte 170 dinara. Na sastanak nećemo ići kao Udruženje „Miokovačka kajsija”, već će se okupiti i voćari iz drugih sela, tako da ćemo ići kao nezadovoljni poljoprivrednici.

Milosavljević je rekao da bi rod kajsije ove godine bio veoma dobar da nije desetkovan gradom koji je u maju pogodio upravo čačanska sela u kojima se najviše gaji ovo voće. On kaže da se voćari suočavaju sa velikim problemima, a da na sve to niko ne obraća pažnju. Najveći dokaz za navedeno, kako ističe, jeste to što nakon grada niko od nadležnih nije obišao voćare koji su pretrpeli najveće štete, kao i činjenica da su i prošle godine proizvođači kajsije pogođeni elementarnim nepogodama, a da nikakvu pomoć nisu dobili ni od lokalne samouprave ni od države.

– Grad nas je ove godine „potamanio”. Ubio je 50 do 60 odsto kajsije, a ovo što je ostalo je dosta oštećeno. Niko nije izašao u ime Grada, da obiđe voćnjake, da vidi šta je oštećeno. Ni prošle godine nismo dobili nikakvu pomoć nakon vremenske nepogode. Prepušteni smo sami sebi. Moramo da se trudimo da proizvedemo robu, ali to u Miokovcima nije problem, već je problem kako da prodamo to što smo proizveli.

Sastanak koji je bio zakazan za petak sa predstavnicima Grada nije održan jer gradonačelnik nije bio u prilici da primi voćare, kaže naš sagovornik i dodaje da im je obećano da će sastanak biti održan u ponedeljak.

– Gradonačelnik trenutno nije bio tu, predali smo zahtev da nas primi, a ubrzo nam je sekretarica najavila da će to biti 15. jula, ujutru u pola 9. Najveći problem je cena kajsije, ali ima i drugih problema, od kojih se jedan odnosi na nevreme koje nas je zadesilo 19. maja kada smo pogođeni katastrofalnim gradom. Tražićemo pomoć i zamolićemo da ove godine budemo oslobođeni nekih poreza i doprinosa. Nismo hteli da pravimo neki veći skup, bilo je dvadesetak voćara iz Miokovaca i okolnih sela. Bila je priča da je prekinut otkup kajsije, to nije tačno, ali su ograničene količine predavanja kajsije na otkupnim mestima, rekao je Milosavljević.

Prinos hlebnog žita ove godine niži od proseka, prinos ječma zadovoljavajuć

Ovo je vreme kada ratari obavljaju jedan od najvažnijih poslova u godini, a to je žetva pšenice i ostalih strnih žita. Na području Čačka, Gornjeg Milanovca, Lučana, Arilja i Požege tokom jeseni je posejano oko šest hiljada hektara strnih žita, a najveće površine su pod ozimom pšenicom, kaže Borko Ivanović, savetodavac za ratarstvo iz čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

Prema njegovim rečima, prvi podaci sa terena pokazuju da će prinos hlebnog žita ove godine biti niži od višegodišnjeg proseka, dok će prinos ječma biti nešto bolji. Što se tiče kvaliteta zrna, on je za sada na zadovoljavajućem nivou u odnosu na prošlu godinu, kaže Ivanović.

– Na teritoriji rada Poljoprivredne, savetodavne i stručne službe Čačak, u prethodnoj godini posejano je negde oko 6000 hektara svih strnih žita. Svakako, ozima pšenica je na najvećoj površini, negde oko 3 i po do 4 hiljade hektara. Na osnovu podataka koje za sada imamo, odnosno na osnovu  požnjevenih 50 odsto površina pod pšenicom, možemo reći da je ova godina poprilično loša što se tiče ozime pšenice, pre svega kod onih proizvođača  koji su na vreme posejali, odnosno iskoristili povoljan period za setvu. Kod njih su prinosi značajno niži od višegodišnjeg proseka. Što se tiče ječma, situacija je značajno bolja i za sada je nekih 70 do 80 odsto požnjeveno, a prinos je negde oko 4,8 do 5 tona po hektaru, zašta možemo reći da je zadovoljavajući prinos. Što se tiče ostalih strnih žita, još uvek nije krenula žetva, tako da ćemo u nekom narednom periodu  imati podatke vezano za prinose i za kvalitet zrna. Kvalitet zrna  kod pšenice i kod ječma je svakako bolji u odnosu na prethodnu godinu kada je kvalitet bio izuzetno loš, pa dosta mlinova nije htelo da otkupljuje pšenicu.

Pored žetve, ovih dana je aktuelno i vađenje ranih sorti krompira, a kreću i pripreme za rasađivanje kupusa. Borko Ivanović kaže da poljoprivrednici iz čačanskog kraja koji se bave proizvodnjom ovog povrća, ove godine mogu biti zadovoljni.

– Ovaj period jula meseca je vrlo aktivan što se tiče naših povrtara, pre svega proizvođača krompira. Određen broj njih je počeo sa vađenjem tih ranijih belih sorti, kao i čipsarskih sorti, tako da na osnovu tih prvih pokazatelja kvalitet krompira i prinos su izuzetno dobri. Što se toga tiče, naši poljoprivrednici mogu biti zadovoljni. Nakon krompira sledi rasađivanje kupusa. Čačanski kraj je izuzetno poznat po proizvodnji kupusa i ovih dana se poljoprivrednici užurbano pripremaju i rasađuju kupus, tako da se očekuje da i ova godina bude izuzetno povoljna što se tiče i prinosa i kvaliteta, kao što su bile prethodne dve – tri godine u čačanskom kraju.

POSTAVI ODGOVOR