Претрага
[rstr_selector]

AGROSAVETNIK, 14. oktobar 2018.

Ova godina je specifična po velikoj količini padavina i to u ono vreme kada svo povrće i većina poljoprivrednih biljaka ulazi u završnu fazu formiranja plodova, što je uticalo na prinos određenih kultura koji je bio umanjen, a to se sve odrazilo i na cenu povrća, odnosno na poskupljenje pojedinih proizvoda. Među onima koji su ove jeseni imali znatno višu cenu nego prethodne godine je paprika koja je na pijacama koštala i do 200 dinara. Pored toga, poljoprivredni stručnjaci upozoravaju da je poslednjih godina kvalitet ovog povrća lošiji. Milan Damljanović, savetodavac za ratarstvo iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe kaže da je jedan od glavnih razloga za to neredovna agrohemijska analiza zemljišta, a zna se da je ona osnovni preduslov uspešne poljoprivredne proizvodnje u povrtarstvu, ratarstvu i voćarstvu.

– Bilo je mnogo padavina ove godine, kao i pojave gljivičnih oboljenja i bakterioza na svim vrstama povrća, što je prouzrokovalo pad prinosa određenih vrsta proizvoda. Ove godine smo bili u manjku sa paradajzom, paprikom i drugim kulturama, što je dovelo i do enormnog skoka cena. Što se tiče paprike, na terenu je primećeno da iz godine u godinu dolazi do pada kvaliteta.  Jedan od glavnih uzroka su vremenski uslovi, a drugi je taj što paprika traži neutralno zemljište, a takvog kod nas ima malo. Paprika se dosta zaliva, pa dolazi do ispiranja kalcijuma iz zemljišta i njegovog zakišeljavanja. Retko koja parcela ima Ph vrednost veću od 6,5. Vrlo je jednostavan način da se to promeni, treba uraditi kalcizaciju zemljišta koja se radi na svakih 6 do 7 godina, odnosno na četiri godine kada je u pitanju peskovito zemljište.

Važno je savetovanje sa stručnjacima

Bez primene hemijskih preparata u današnje vreme je gotovo nemoguće održati intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, iako se mnogi protive tom načinu zaštite bilja, kaže Damljanović i dodaje da je važno da se poljoprivrednici pre upotrebe posavetuju sa stručnjacima i utvrde neke od osnovnih principa korišćenja tih preparata.

– Privatno sam sklon organskoj proizvodnji, odnosno manjoj upotrebi hemije, međutim, intenzivna proizvodnja je nemoguća bez upotrebe zaštitnih sredstava u većim količinama. Postoje i organski preparati, ali oni su znatno skuplji, teže se nabavljaju i u ovakvim vremenskim uslovima oni su manje delotvorni, tako da bi ta proizvodnja bila skupa. Nema nam drugog leka nego upotreba hemije, ali naravno, u granicama koliko to proizvođači preparata predviđaju. Neophodna je redovna kontrola poljoprivrednih površina i primena odgovarajućih hemijskih sredstava.

Rekordni rod kukuruza

Za razliku od povrtarskih kultura kojima kišno leto nikako nije pogodovalo, kukuruzu su takve vremenske prilike izuzetno godile pa je ovo jedna od rekordnih godina kada je rod ove ratarske kulture u pitanju.

– Od kada radim, a to je više od 30 godina, ne pamtim da smo imali više prinosa kukuruza. Ove godine smo u Moravičkom okrugu imali oko 20 odsto manje zasejanog kukuruza nego što je to uobičajeno, ali vremenski uslovi su toliko pogodovali razvoju kukuruza, da su prinosi enormno visoki. Ponavljali smo merenja nekih prinosa, imali smo između 14 i 19 tona po hektaru obranog kukuruza u klipu, što je, kada se oduzme procenat vlage i kočanke, prinos između 11 i 14,5 tona suvog zrna. To je za naše uslove izuzetno dobar prinos.

Damljanović podseća ratare da nakon završene berbe kukuruza na vreme pripreme zemljište za jesenju setvu ozimih strnina jer svako kašnjenje sa tim poslom ima negativan uticaj na kvalitet i prinos ratarskih kultura.

– Berba kukuruza je u jeku. Mogla je da počne čitavih desetak dana ranije jer je kukuruz relativno suv. Do sada je obran na nekih 20 do 25 odsto parcela. Naš savet poljoprivrednim proizvođačima je da požure sa berbom kukuruza, da bi mogli da oslobode parcele za pripremu zemljišta za jesenju setvu ozimih strnina. Svako zakašnjenje od deset dana smanjuje prinos za oko jednu tonu. Treba se držati agronomskog kalendara kako bismo imali dobre prinose.

Ovogodišnji rod jabuke nadmašio očekivanja

Oko 24.000 hektara u Srbiji je pod jabukom, od kojih 1.500 u čačanskom kraju. Berba ovog voća je u punom jeku, a ovogodišnji rod je nadmašio očekivanja proizvođača, kaže Branko Tanasković, savetodavac za voćarstvo.

– Za razliku od prošle godine kada smo u dva navrata imali mraz koji je značajno umanjio prinos jabuke, ova godina je potpuno drugačija. Imali smo probleme sa gradom, ali je prinos enorman. Podaci sa terena govore da će možda ovo biti rekordna godina što se tiče prinosa. Berba jabuka je u punom jeku, a za neke sorte je završena. Možemo očekivati rod od 60 tona po hektaru.

Iako su proizvođači zadovoljni rodom, nisu i otkupnom cenom, kaže Tanasković.

– Kod naših voćara plasman je oko 20 dinara što ne zadovoljava nikakve mogućnosti naplate troškova za ovu proizvodnju koja nimalo nije jeftina. Ta cena se odnosi na prvu klasu jabuke proizvedenu u komercijalnoj proizvodnji, to su sorte koje dominiraju na našem području: zlatni delišes, ajdared i nešto kasnije greni smit. Primetili smo da je veći broj otkupljivača autohtonih sorti, kao što su budimka, kolačara, kožara i slično. Cena ove jabuke je od 10 do 14 dinara. Moram pomenuti i jabuku padalicu čija je cena ispod svih očekivanja ove godine, kreće se od 3 do 5 dinara po kilogramu.

Zbog trenutne situacije sa niskom otkupnom cenom, najveći broj ubrane jabuke ove jeseni završiće u skladištima, gde će sačekati bolju situaciju na tržištu.

– Svi oni koji poseduju određene skladišne kapacitete trenutnu berbu jesenjih sorti ostavljaju za kasniji plasman u nadi da će dolaskom zime biti veća i potražnja za jabukom. Nekako smo se uljuljkali poslednjih godina visokim cenama jabuke od nekih 100 – 110 dinara, nekako smo atipični za uslove Evrope gde su te cene dosta niže. Iako Kina ima proizvodnju od preko 50 odsto svetske proizvodnje jabuke, trenutno ima dosta manji rod, upravo zbog vremenskih nepogoda. U Rusiji ova proizvodnja nije na baš zavidnom nivou, tako da očekujemo da će plasman jesenjih sorti biti nešto veći. Analiziramo i koliko smo tržišno sposobni za zadovoljenje jednog od najvećih tržišta sveta, Indiju. Sa njom imamo uspostavljenu poljoprivrednu saradnju i očekujemo veliki potencijal u plasmanu voća, a posebno jabuke.

I rod dunje iznenađujuće dobar

Pored proizvođača jabuke, rodom ove godine mogu biti zadovoljni i proizvođači dunje.
– Što se tiče proizvodnje, dunja je dočekala svoju godinu. Ona je iznenadila sve voćare i proizvođače, rod je fantastičan. Još uvek nisu obrađeni zvanični podaci, a i berba nije skroz završena, ali ne treba da budemo iznenađeni ako budemo imali više od 10 tona po hektaru. To je veliki rod za našu zemlju budući da je ova vrsta uvek prateća našim jabučastim glavnim vrstama. Trenutna cena je oko 23 – 24 dinara za industrijsku preradu.

Iako čačanski kraj po geografskim i klimatskim karakteristikama pogoduje gajenju ovog voća, dunja je po rečima Branka Tanaksovića nepravedno zanemarena s obzirom na to da je od davnina poznata po bogatstvu vitamina i minerala i lekovitom dejstvu.

– Ova takozvana „jesenja lepotica” kod nas ima neopravdano mali značaj. Iako postoje odlični uslovi za gajenje, njena proizvodnja za sada stagnira. Ono što je destruktivno delovalo na njeno gajenje na našem području je bolest u narodu poznata kao palež, odnosno bakteriozna plamenjača za koju mnogi voćari nisu imali rešenje budući da se antibiotici ne koriste već duži vremenski period, već isključivo bakarni preparati. Na našim terenima su dominantne leskovačka i vranjska dunja, ali naši proizvođači sve više imaju želju za bugarskim selekcijama koje su otpornije na bakterioznu plamenjaču. Ova vrsta voća ne može biti dominantna na našim terenima, ali može zauzimati itekako višu poziciju, odnosno stepen gajenja i plasmana. Srbija je u Evropi najveći proizvođač dunje, posle Španije.

Tanasković kaže da je pod dunjom u Čačku nešto više od 70 hektara od kojih i dalje dominiraju stari zasadi.

– U čačanskom kraju je svega oko 70 – 75 odsto hektara, a za broj stabala nemam podatak jer su u pitanju jako heterogeni zasadi što se tiče gustine sadnje. Dunja je uglavnom sporadično gajena voćka na našim terenima, tako da ima više starih zasada, dok su savremeniji zasadi u cilju komercijalne proizvodnje nešto novijeg datuma.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Вести | Одабране вести

Од 1. маја мањи трошкови за пчеларе

30.04.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024