AGROSAVETNIK, 15. mart 2020.

AGROSAVETNIK, 15. mart 2020.

Zadružni model kao alternativa održivog razvoja - porodična gazdinstva u Srbiji moraju bolje da se organizuju kako bi se održala i ekonomski ojačala. Jedna od mogućnosti da se približe tržištu i uđu u tržišne lance proizvodnje hrane je samoorganizovanje u zadruge

0
Ilustracija

Druga Međunarodna konferencija o Savremenom  zadrugarstvu u Srbiji održana je u Kniću 6. i 7. marta. Ovaj naučni skup opština Knić organizuje u saradnji sa tri fakulteta Univerziteta u Kragujevcu mađu kojima je i Agronomski fakultet iz Čačka. Jelena Obradović, zamenica predsednika opštine Knić, kaže da je skup okupio eminentne stručnjake iz naše zemlje i regiona sa ciljem da se udruže kako bi se pomoglo poljoprivrednicima u osnivanju zadruga, da se podigne svest o funkcionisanju zadrugarstva i o tome koliko je važno da se mali proizvođači ujedinjuju.

Inače, Knić je opština sa najvećim brojem registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u regionu Šumadije ,zbog čega se velika važnost daje jačanju poljoprivrednih gazdinstava i podsticanju mladih da ostaju na selu, kao i osnaživanju žena koje su nosioci poljoprivrednih gazdinstava. Jelena Obradović kaže da je lokalna samouprava prošle godine po prvi put davala bespovratna sredstva za mlade poljoprivrednike, koja su ove godine udvostručena. U gornjoj Gruži, odnosno u severnom delu opštine najveći deo stanovništva se bavi stočarstvom, dok je u južnom delu razvijeno voćarstvo, kaže Jelena Obradović. Kako bi se poboljšala poljoprivredna proizvodnja i plasman proizvoda, u saradnji sa Ekonomskim fakultetom iz Kragujevca rade se biznis planovi za mlade i pokretanje njihove proizvodnje.

Predstavnici čačanskog Agronomskog fakulteta na ovoj Međunarodnoj konferenciji bili su dekan Tomo Milošević i dr Biljana Veljković, profesori koji su predstavili naučni rad „Koncept udruživanja u poljoprivredne zadruge“ u kome je pored njih učestvovao i dr Ranko Koprivica, docent  Agronomskog fakulteta.

O konceptu udruživanja u poljoprivredne zadruge u Srbiji, govorila je dr Biljana Veljković, koja je između ostalog rekla da treba pomoći zadrugarstvo, ali da bez ljudi u selima i novca to neće ići lako. Zbog toga je posebno važno da se marketinški isprate dobri primeri zadruga, među kojima je i Čačanska jabuka. Važni su dobri primeri pravih zadrugara koji imaju potencijal i mogu da povuku razvoj nekog kraja, povezani sa kanalima prodaje i izvozom na više tržišta. Veliki broj zadruga ne znači mnogo ako one nisu ekonomski sposobne, jake i održive. Ima puno loših primera da se zadruge formiraju da dobiju finansijska sredstva, a nakon toga ne funkcionišu, dolazi do zloupotreba i propadaju.

U radu se, između ostalog, navodi da porodična gazdinstva, koja preovladavaju u Srbiji, moraju bolje da se organizuju kako bi se održala i ekonomski ojačala. Jedna od mogućnosti da se približe tržištu i uđu u tržišne lance proizvodnje hrane je samoorganizovanje u zadruge. Sa sopstvenim zadrugama mogu obezbediti ekonomski održiv biznis i sve usluge za potrebe proizvodnje i pripremu proizvoda  – klasiranje, preradu, pakovanje i distribuciju, prema standardima kvaliteta koje zahteva tržište. Od ukupnog broja zadruga u Srbiji poljoprivredne zadruge su zastupljene oko 62%. Pored ekonomske, važna je i socijalna uloga zadruga u ruralnim sredinama koje se suočavaju sa izraženim demografskim problemima nedostatkom radne snage i privredno nazaduju.

Izvodi iz rada „Koncept udruživanja u poljoprivredne zadruge“, prezentovanog na konferenciji – autori: Biljana Veljković, Ranko Koprivica; Agronomski fakultet u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu

„Zadružni model se zbog svog ekonomskog i socijalnog karaktera sve više prepoznaje kao alternativa održivog razvoja u razvijenim evropskim zemljama i to naročito nakon ekonomske krize 2008. godine. Međunarodne organizacije zadružno udruživanje vide kao rešenje za pojedine globalne probleme (obezbeđenje prehrambene sigurnosti, rešavanje siromaštva, ekološka zaštita). U prometu i proizvodnji hrane poljoprivredne zadruge u zemljama Evropske unije značajno učestvuju. Vodeće zemlje prema godišnjem prometu poljoprivrednih zadruga su Francuska, Nemačka i Italija. Inače ove zemlje zajedno sa Španijom, Portugalijom i Poljskom imaju i veliki broj poljoprivrednih gazdinstava i određene specifičnosti u ruralnim područjima, pa su poljoprivredni proizvođači preko zadruga uspeli da zaštite poreklo svojih proizvoda i prepoznatljivost na tržištu.

U tržišne lance mali proizvođači se mogu uključiti jedino organizovano a jedna od mogućnosti je preko zadruga koje su istovremeno u vlasništvu i pod nadzorom poljoprivrednih proizvođača. Značajan zadatak poljoprivredno prehrambenih zadruga ogleda se u potrebi da pomognu proizvođačima da na održiv i efikasan način zadovolje potražnju za bezbednom hranom poznatog porekla. Realizacijom ovog zadatka rešavaju se važni ekonomski i socijalni problemi ruralnih sredina što treba da bude prepoznato i podržano od strane agrarne politike nacionalnih ekonomija, državnih institucija lokalne samouprave kroz uvođenje konkretnih mera za promovisanje i razvoj zadruga.

Poljoprivredne zadruge u Srbiji su najzastupljenije u odnosu na zadruge iz ostalih delatnosti. Pored duge tradicije od 174 godine na teritoriji Vojvodine i 125 godina na teritoriji Srbije, poljoprivredno zadrugarstvo je dugo stagniralo, a tokom tranzicije uopšte nije bilo prepoznato kao razvojno-ekonomska alternativa. Novi Zakon o zadrugama je donet 2015. godine, ali na reafirmaciji zadrugarstva je potrebno intenzivno raditi na svim nivoima. Država preko svojih institucija može značajno da pomogne razvoju zadružnog sektora, da obezbedi povoljnije uslove kreditiranja, određene poreske olakšice, različite vidove stručne i tehničke pomoći.

U cilju podsticanja zadrugarstva početkom 2017. godine, pokrenut je projekat kao akcija spasavanja srpskog sela ,,500 zadruga u 500 sela”. Prema rezultatima Konkursa u 2017. godini finansijsku podršku su dobile  4 zadruge u Vojvodini, 6 u Centralnoj Srbiji i 12 u Južnoj Srbiji. U 2018. godini 18 zadruga u Vojvodini, 30 u Centralnoj Srbiji, 23 u Južnoj Srbiji i Kosovu i dve složene zadruge u Vojvodini i u Srbiji. U 2019. godini finansijsku podršku dobilo je 20 zadruga u Vojvodini, 21 u Centralnoj Srbiji, 14 u Južnoj Srbiji, kao i dve složene zadruge po jedna u Vojvodini i u Srbiji.

Prema uslovima Konkursa u sve tri godine finansijska sredstva su bila namenjena za unapređenje proizvodnje nabavkom mehanizacije i opreme za preradu i skladištenje poljoprivrednih proizvoda, kao i za povećanje osnovnog stada i podizanje matičnih zasada u biljnoj proizvodnji. Dobijena bespovratna sredstva stare i novoformirane zadruge moraju namenski utrošiti prema uslovima konkursa i potpisanih ugovora i podležu kontroli i praćenju realizacije projektnih aktivnosti u naznačenom roku. Prema uslovima Konkursa u sve tri godine finansijska sredstva su bila namenjena za unapređenje proizvodnje nabavkom mehanizacije i opreme za preradu i skladištenje poljoprivrednih proizvoda, kao i za povećanje osnovnog stada i podizanje matičnih zasada u biljnoj proizvodnji. Dobijena bespovratna sredstva stare i novoformirane zadruge moraju namenski utrošiti prema uslovima konkursa i potpisanih ugovora i podležu kontroli i praćenju realizacije projektnih aktivnosti u naznačenom roku.

Osnovni koncept zadružnog udruživanja

U Srbiji se prepoznaju tri tipa zadruga u poljoprivredi: Stare poljoprivredne zadruge kojima upravljaju zaposleni u zadruzi; Privatne poljoprivredne zadruge preduzeća jednog ili više pojedinaca; i Moderne poljoprivredne zadruge kojima upravljaju zadrugari. Tako da se u zadrugama okupljaju tri interesne grupe: članovi zadruge, zaposleni u zadruzi (koji istovremeno mogu biti i članovi zadruge) i kooperanti zadruge koji poslovno sarađuju sa zadrugom, nisu članovi zadruge, vezani su ugovorom, snose minimalni rizik i najbrojniji su. Prema podacima zadruge najčešće imaju 4-5 puta više kooperanata u odnosu na broj zadrugara. Istraživanja pokazuju da kooperanti ne vide prednosti udruživanja i nisu zainteresovani da budu članovi zadruge. Anketom je utvrđeno da 54,6% zadrugara i 48,1% direktora zadruga nije upoznato sa zadružnim vrednostima i principima. Visok stepen nepoznavanja zadružnih vrednosti i principa negativno se odražava na funkcionisanje zadruga.

Prednosti zadružnog udruživanja

Osnovne ekonomske karakteristike ovog udruženog oblika poslovanja ogledaju se u koristima koje ostvaruju za svoje članove. Udruživanjem u zadrugu poljoprivredni proizvođači mogu da poboljšaju i uvećaju svoje prihode, da imaju podršku tokom svih faza proizvodnje, da budu blagovremeno informisani o procesu poslovanja, povezani sa tržištem i mogućnostima finansiranja. Udruživanjem u zadruge mali farmeri mogu da ostvare ciljeve koje ne bi mogli da ostvare pojedinačno. Preko zadruga mogu lakše da nabave inpute za proizvodnju, postignu povoljnije cene, smanje troškove transporta i skladištenja. Takođe, preko zadruga ostvaruju veći obim proizvodnje, mogu poboljšati kvalitet proizvoda i usluga, brže i lakše organizuju prodaju proizvoda i smanjuju tržišne rizike. Osnaženi ekonomijom zajedničkog obima proizvodnje članovi zadruge ostvaruju bolju pregovaračku poziciju tokom poslovanja. Mali farmeri pridruživanjem u zadrugu proširuju svoju proizvodnu snagu i proizvodnju, lakše dolaze do informacija, ovladavaju znanjem i veštinama i uče na osnovu razmene iskustava uspešnijih članova.

Zaključak

Članovi zadruge, vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, moraju biti aktivni u poslovanju i spremni da ulože ako u tome prepoznaju sopstvene interese. Stalna komunikacija sa zadrugom i profesionalni menadžment utiču da zadruga bude aktivna i uspešna. Zadruga može pomoći proizvođačima da znatno unaprede proizvodnju i prodaju ali ne može se očekivati da zadruga rešava problem plasmana viška proizvoda lošeg kvaliteta proizvođačima koji inače svoje proizvode prodaju samostalno. Pored promovisanja zadruge u poslovnom okruženju, potrebno je da je i sami članovi promovišu međusobno i da što više koriste usluge zadruge. Realno je da se tržišna pozicija zadruge gradi postepeno stalnim prisustvom na tržištu u zavisnosti od obima poslovanja, stepena finalizacije i kvaliteta proizvoda.

Proces reafirmacije zadruga u Srbiji neće biti jednostavan jer već dugi niz godina traje negativan pristup konceptu zadrugarstva u raznim sferama društva. Potrebno je da se organizovano uključe sve strukture na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou i da se stalno ističu i marketinški podrže dobri i uspešni primeri zadruga i zadružnog poslovanja.“

POSTAVI ODGOVOR