AGROSAVETNIK, 15. septembar 2019.

AGROSAVETNIK, 15. septembar 2019.

0
Ilustracija

Uzgajivači voća su se sigurno do sada susretali sa raznim vrstama cvetojeda, odnosno insekata koji napadaju voćke prilikom cvetanja i mogu da naprave velike probleme u zasadima. Jedan od njih je kruškina buva koja može dovesti do deformacije listova, plodova, a kasnije i do nekroze pupoljaka i listova, što je veliki ekonomski problem. Za uzgajivače voća je važno da znaju kako da prepoznaju kruškinu buvu, kako teče njen rast i razvoj,  kako zaštititi kruške od njenog napada, kako održavati higijenu u zasadima posle berbe i pre jesenjeg prskanja, kao i na koji način treba uklanjati ambroziju koja u ovo vreme intenzivno cveta.

Vesna Nišavić Veljković, savetodavac za zaštitu bilja u čačanskoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi kaže da se kruškina buva retko javlja u zasadima kruške koji su dobro održavani, ali kada se pojavi može da napravi velike štete i uništi do 70 odsto cvetova.

– Da bi znali kada treba da suzbijamo ovu štetočinu, moramo znati nešto o njenoj biologiji. Ova štetočina ima samo jednu generaciju i prezimljava u jajetu, u formiranom pupoljku. Odrasle jedinke javljaju se u maju i junu, hrane se kratko vreme i tada ne pričinjavaju praktično nikakve štete, odlaze na dijapauzu i pojavljuju se obično u drugoj polovini septembra, odnosno negde do polovine oktobra. Tada prave najveće štete jer se pare i polažu jaja u cvetne pupoljke, pri tome ih izbuše u gornjem delu i tu polože jaja. Iz jajeta se naravno pile larve koje se hrane unutar pupoljaka tkivom tog pupoljka  i na taj način unište čitavu cvetnu ložu. Najčešće se veoma mali broj jedinki pili tokom jeseni, najveći deo kao što sam rekla prezimljava u pupoljku i tek se javlja sledeće godine. Masovno piljenje larvi je negde u februaru mesecu. Šteta je ogromna, jer se takvi pupoljci koji su izgriženi ne razvijaju u proleće, ne otvaraju se i suše se, praktično imamo izgubljenu rodnost.

Pravo vreme za suzbijanje ove štetočine je jesen, pa period koji je pred nama treba iskoristiti za primenu zaštitnih preparata u zasadima kruške.

– Suzbijanje se vrši kada se jedinke nalaze unutar pupoljaka. Ne postoji nijedan insekticid koji može uspešno suzbiti ovu štetočinu, zbog toga govorimo sve ovo da bi se u pravo vreme izvršilo suzbijanje ove štetočine, a to je upravo vreme od druge polovine septembra do polovine oktobra. Dakle, suzbijanje štetočine kruškinog cveta vrši se u jesen kada insekti dolaze na stablo i pre nego što počnu da polažu jaja. Onda kada polože jaja u pupoljke, tada je sve završeno.

Tretiranje posle berbe važna mera zaštite od biljnih štetočina

U zasadima gde je voće obrano, pre svega ono koštičavo, već je trebalo uraditi tretiranje posle berbe, a u narednom periodu predstoji jesenje prskanje. Pre toga treba izvršiti orezivanje i uklanjanje sasušenih i obolelih grana, kao i sakupljanje zaraženih, mumificiranih plodova, sa ciljem smanjenja potencijalnog infekcionog materijala što je jedna od preventivnih mera zaštite od biljnih bolesti i štetočina.

– U narednom periodu čeka nas tretiranje fungicidima na bazi bakra, kao i obavezna higijena u voćnjaku – orezivanje obolelih grana i grančica, sušenih grana, uklanjanje mumificiranih plodova, a nakon toga treba pristupiti primeni bakarnih fungicida. Jesenje prskanje treba početi sa fazom kada opadne oko 10 odsto lišća. Ranije smo govorili da se to radi kada opadne dve trećine lišća, međutim, zbog pojave nekih patogena to se mora uraditi ranije. Pojedini patogeni najveću brojnost postižu upravo u vreme kada počne opadanje lišća,  a postoje patogeni koji mogu ostvariti infekciju tokom povoljnih vremenskih uslova, ali i na veoma niskim temperaturama, tako da primena bakarnih fungicida u zaštiti  svih voćnih vrsta, koštičavih naročito, predstavlja meru kojom počinjemo i završavamo zaštitu.

Ambrozija nema prirodnog neprijatelja

Ovo je vreme kada ambrozija, jedna od najštetnijih korovskih biljaka po zdravlje ljudi ali i životinja intenzivno cveta, a poznato je da je njen polen jedan od najjačih prirodnih alergena. Vesna Nišavić Veljković kaže da je najveći problem to što ona nema prirodnog neprijatelja i što je ni životinje ne koriste u ishrani, pa je najefikasniji način da se ona suzbije mehaničko uklanjanje.

– Ambrozija pravi intenzivne probleme ne samo kod ljudi već i kod životinja, jer je polen ambrozije izuzetno veliki alergen. S druge strane, ova biljka uopšte nema prirodnog neprijatelja – ne jedu je ni životinje. Jednostavno ona ima sve blagodeti ovog sveta da raste i da se razvija ukoliko je čovek ne uništava. Najbitnije je da se ona uništi pre cvetanja. Što se tiče njenog uništavanja, mogu da se koriste mehaničke mere, ali i hemijske. Mehaničke mere mogu da se koriste na nekim manjim površinama. Najbolja mera je čupanje, zatim košenje, ali tada mora da se vodi računa jer može ponovo da se obnovi iz bočnih pupoljaka koji nisu pokošeni. Znači preporuka je da se na malim površinama, gde se vide pojedinačne biljke, obavezno iščupaju, jer ona veoma brzo reprodukuje ogroman broj semena, i ukoliko se ta jedna biljka ne iščupa, veoma brzo se stvori čitava oaza biljaka. Jedna biljka može da stvori do 3000 semenki. Na površinama koje su pored stambenih zgrada, pored vrtića, bolnica, najbolje je da se uradi mehaničko uništavanje, a na nekim nepoljoprivrednim površinama, pored pruga ili puteva gde se ne obrađuje, može se koristiti i primena hemijskih mera, primena herbicida.

Čačanski poljoprivrednici na međunarodnom sajmu u Sloveniji

Čačanski poljoprivrednici su posetili Međunarodni sajam poljoprivede i prehrambene industrije koji je krajem avgusta održan u Gornjoj Radgoni u Sloveniji. Grupa od oko 46 poljoprivrednika koja je imala priliku da poseti jedan od najvećih i najznačajnijih sajamova ovog tipa u centralnoj Evropi, obišla je i Kmetijski institut Slovenije koji sarađuje sa čačanskim Institutom za voćarstvo, jednu savremenu farmu krava, kao i viograde i vinarije u okolini Kopra, kaže Bojan Gavrilović, rukovodilac Grupe za poljoprivredu u Gradskoj upravi Grada Čačka.

– Poljoprivrednici su oduševljeni Sajmom poljoprivrede u Gornjoj Radgoni. To je opšti sajam poljoprivrede, veličine novosadskog, na kome se mogu videti mehanizacija i stočarstvo, sve u vezi  sa zaštitom bilja, čak je bio i jedan deo koji se tiče prehrane. To je bio celodnevni obilazak Sajma, zatim smo u popodnevnim časovima krenuli put Maribora, a sutradan ka Kopru, a usput smo obišli ogledno imanje sa voćarskom proizvodnjom Kmetijskog instituta Slovenije i jednu savremenu farmu krava. Sutradan je bio organizovan turistički obilazak Portoroža, a predveče smo obilazili vinograde i vinarije u okolini Kopra. Na Kmetijskom institutu prisustvovali smo prezentaciji inženjera poljoprivrede koji vodi proizvodnju, odnosno eksperimentalni deo, i koji je izneo neke svoje utiske u vezi sa pojedinim voćarskim kulturama koje se gaje i u Sloveniji i u Srbiji. I na farmi krava smo imali prezentaciju jedne firme koja se bavi proizvodnjom mikroorganizama koji služe za neutralisanje neprijatnih mirisa štale.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR