Претрага
[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 15. септембар 2019.

Узгајивачи воћа су се сигурно до сада сусретали са разним врстама цветоједа, односно инсеката који нападају воћке приликом цветања и могу да направе велике проблеме у засадима. Један од њих је крушкина бува која може довести до деформације листова, плодова, а касније и до некрозе пупољака и листова, што је велики економски проблем. За узгајиваче воћа је важно да знају како да препознају крушкину буву, како тече њен раст и развој,  како заштитити крушке од њеног напада, како одржавати хигијену у засадима после бербе и пре јесењег прскања, као и на који начин треба уклањати амброзију која у ово време интензивно цвета.

Весна Нишавић Вељковић, саветодавац за заштиту биља у чачанској Пољопривредној саветодавној и стручној служби каже да се крушкина бува ретко јавља у засадима крушке који су добро одржавани, али када се појави може да направи велике штете и уништи до 70 одсто цветова.

– Да би знали када треба да сузбијамо ову штеточину, морамо знати нешто о њеној биологији. Ова штеточина има само једну генерацију и презимљава у јајету, у формираном пупољку. Одрасле јединке јављају се у мају и јуну, хране се кратко време и тада не причињавају практично никакве штете, одлазе на дијапаузу и појављују се обично у другој половини септембра, односно негде до половине октобра. Тада праве највеће штете јер се паре и полажу јаја у цветне пупољке, при томе их избуше у горњем делу и ту положе јаја. Из јајета се наравно пиле ларве које се хране унутар пупољака ткивом тог пупољка  и на тај начин униште читаву цветну ложу. Најчешће се веома мали број јединки пили током јесени, највећи део као што сам рекла презимљава у пупољку и тек се јавља следеће године. Масовно пиљење ларви је негде у фебруару месецу. Штета је огромна, јер се такви пупољци који су изгрижени не развијају у пролеће, не отварају се и суше се, практично имамо изгубљену родност.

Право време за сузбијање ове штеточине је јесен, па период који је пред нама треба искористити за примену заштитних препарата у засадима крушке.

– Сузбијање се врши када се јединке налазе унутар пупољака. Не постоји ниједан инсектицид који може успешно сузбити ову штеточину, због тога говоримо све ово да би се у право време извршило сузбијање ове штеточине, а то је управо време од друге половине септембра до половине октобра. Дакле, сузбијање штеточине крушкиног цвета врши се у јесен када инсекти долазе на стабло и пре него што почну да полажу јаја. Онда када положе јаја у пупољке, тада је све завршено.

Третирање после бербе важна мера заштите од биљних штеточина

У засадима где је воће обрано, пре свега оно коштичаво, већ је требало урадити третирање после бербе, а у наредном периоду предстоји јесење прскање. Пре тога треба извршити орезивање и уклањање сасушених и оболелих грана, као и сакупљање заражених, мумифицираних плодова, са циљем смањења потенцијалног инфекционог материјала што је једна од превентивних мера заштите од биљних болести и штеточина.

– У наредном периоду чека нас третирање фунгицидима на бази бакра, као и обавезна хигијена у воћњаку – орезивање оболелих грана и гранчица, сушених грана, уклањање мумифицираних плодова, а након тога треба приступити примени бакарних фунгицида. Јесење прскање треба почети са фазом када опадне око 10 одсто лишћа. Раније смо говорили да се то ради када опадне две трећине лишћа, међутим, због појаве неких патогена то се мора урадити раније. Поједини патогени највећу бројност постижу управо у време када почне опадање лишћа,  а постоје патогени који могу остварити инфекцију током повољних временских услова, али и на веома ниским температурама, тако да примена бакарних фунгицида у заштити  свих воћних врста, коштичавих нарочито, представља меру којом почињемо и завршавамо заштиту.

Амброзија нема природног непријатеља

Ово је време када амброзија, једна од најштетнијих коровских биљака по здравље људи али и животиња интензивно цвета, а познато је да је њен полен један од најјачих природних алергена. Весна Нишавић Вељковић каже да је највећи проблем то што она нема природног непријатеља и што је ни животиње не користе у исхрани, па је најефикаснији начин да се она сузбије механичко уклањање.

– Амброзија прави интензивне проблеме не само код људи већ и код животиња, јер је полен амброзије изузетно велики алерген. С друге стране, ова биљка уопште нема природног непријатеља – не једу је ни животиње. Једноставно она има све благодети овог света да расте и да се развија уколико је човек не уништава. Најбитније је да се она уништи пре цветања. Што се тиче њеног уништавања, могу да се користе механичке мере, али и хемијске. Механичке мере могу да се користе на неким мањим површинама. Најбоља мера је чупање, затим кошење, али тада мора да се води рачуна јер може поново да се обнови из бочних пупољака који нису покошени. Значи препорука је да се на малим површинама, где се виде појединачне биљке, обавезно ишчупају, јер она веома брзо репродукује огроман број семена, и уколико се та једна биљка не ишчупа, веома брзо се створи читава оаза биљака. Једна биљка може да створи до 3000 семенки. На површинама које су поред стамбених зграда, поред вртића, болница, најбоље је да се уради механичко уништавање, а на неким непољопривредним површинама, поред пруга или путева где се не обрађује, може се користити и примена хемијских мера, примена хербицида.

Чачански пољопривредници на међународном сајму у Словенији

Чачански пољопривредници су посетили Међународни сајам пољоприведе и прехрамбене индустрије који је крајем августа одржан у Горњој Радгони у Словенији. Група од око 46 пољопривредника која је имала прилику да посети један од највећих и најзначајнијих сајамова овог типа у централној Европи, обишла је и Кметијски институт Словеније који сарађује са чачанским Институтом за воћарство, једну савремену фарму крава, као и виограде и винарије у околини Копра, каже Бојан Гавриловић, руководилац Групе за пољопривреду у Градској управи Града Чачка.

– Пољопривредници су одушевљени Сајмом пољопривреде у Горњој Радгони. То је општи сајам пољопривреде, величине новосадског, на коме се могу видети механизација и сточарство, све у вези  са заштитом биља, чак је био и један део који се тиче прехране. То је био целодневни обилазак Сајма, затим смо у поподневним часовима кренули пут Марибора, а сутрадан ка Копру, а успут смо обишли огледно имање са воћарском производњом Кметијског института Словеније и једну савремену фарму крава. Сутрадан је био организован туристички обилазак Порторожа, а предвече смо обилазили винограде и винарије у околини Копра. На Кметијском институту присуствовали смо презентацији инжењера пољопривреде који води производњу, односно експериментални део, и који је изнео неке своје утиске у вези са појединим воћарским културама које се гаје и у Словенији и у Србији. И на фарми крава смо имали презентацију једне фирме која се бави производњом микроорганизама који служе за неутралисање непријатних мириса штале.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Вести | Одабране вести

Од 1. маја мањи трошкови за пчеларе

30.04.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024