Претрага
[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 17. мај 2020.

Ово пролеће пољопривредници ће памтити по веома тешкој ситуацији у којој су кренули са пољопривредним радовима. У време када имају највише посла суочавали су се са ограниченим кретањем, што је био највећи проблем, али је сада све то иза њих. Добривоје Радовић, председник Асоцијације малинара Србије, каже да су процене биле да ће последице по пољопривреду бити велике, али на срећу није све тако црно. Када је у питању производња малине, гледајући тренутну ситуацију, род ће ове године бити од 15 до 20 одсто мањи у односу на претходну, наводи Радовић. Томе нису допринели само временски услови и каснији почетак вегетације у Златиборском и Моравичком округу, већ и ситуација у којој произвођачи нису могли да пронађу радну снагу.

– Ситуација је била веома тешка јер радите и у исто време стрепите како ће се даље одвијати, како да ангажујете раднике, а свесни сте да нико неће, односно не може да дође јер је ванредно стање. Сналазили смо се како смо могли, углавном су радили чланови породица или комшије и пријатељи, ко је могао, али све у свему како је било и како је могло бити, добро је. Има људи који су узели дозволе за кретање јер је Министарство пољопривреде дозволило кретање на пољопривредним машинама, али је било тешко произвођачима чије су куће удаљене од плантаже малињака 20 па чак и до 50 километара. Не можете путовати пољопривредном машином толико јер ћете остати цео дан у путу. Што се тиче самих радова, у ивањичком крају је остало око 10 до 20 одсто неурађених малинањака. Имамо засаде који су у доброј кондицији, али и оне који су у веома лошој. Претпоставља се да су на то утицали и временски услови, мразеви и снег, а у околини Бруса град је падао пре Ђурђевдана. Ако сагледамо целу ситуацију до сада, у односу на 2019. годину у просеку ће бити од 15 до 20 одсто мањи род малине. Доста касни вегетација у Моравичком и Златиборском округу у односу на друга места. Али када погледате све што нас је задесило, могло је бити и горе, мада смо очекивали да ће година бити добра.

Добривоје Радовић саветује произвођачима да примене све агротехничке мере у малињацима, истичући да многи од тих радова касне. И поред свега што прати малинарство у Србији последњих година, Радовић сматра да је српска малина по квалитету и даље у самом светском врху.

– Наше удружење има контакт са произвођачима од Сурдулице до Рашке. Што се тиче малине за ову годину ја бих замолио све пољопривредне произвођаче да ураде агротехничке мере. Има доста ствари са којима каснимо, а рекао сам већ да је вегетација каснила, убрзано се замећу на родним гранчицама пупољци или плодови и већ долази до цветања, а ластари су негде од 5 до 10 центиметара што је веома кратко да изнесу цео род. Такође, најављује се најтоплија година од када се мери температура. Малина је врло захтевна, тражи много рада и труда. Ми очекујемо да ће бити велика потражња на европском и светском тржишту, али мала је понуда из Србије. У Србији сада тренутно има максимално око 5 одсто од 60.000 тона које смо произвели прошле године, сва малина је продата. Ако погледате Чиле и неке друге земље које се баве производњом малине, и код њих је било подбачаја од 50 до 70 одсто. Што се тиче Пољске она је имала велику производњу, није била лидер и у рангу по количини и по квалитету као ми, јер Србија има малину која је много боља и због суве материје и због њеног изгледа.

Радовић каже да се слаже са извозницима који тврде да цена малине зависи од понуде и потражње. Он додаје да су произвођачи купине разочарани откупном ценом овог воћа, не само прошлогодишњом већ и претходних година, због чега се површине под купином смањују.

– По први пут бих се сложио са извозницима да цена зависи од понуде и потражње. Ако је тако, ево пустимо тржиште да ради. Нека оптимална цена коју смо ми у оквиру Асоцијације малинара разматрали била би 200 динара, али на дугорочни период, рецимо од 10 година. Малина може да се плати ове године и 250 динара, али ми то не желимо. Хоћемо реалну цену, а не ове године 250, па онда три, четири године да имамо огроман пад 120 или 130 динара. У оквиру наше Асоцијације имамо доста произвођача купине, и морам да кажем да претходних три до пет година купина није плаћана, већ отимана, цена је била од 25 до 40 динара. Ево сада на светском и европском тржишту купине нема, томе је доста допринела и пандемија, али купина мора да се плати. Али се поставља питање шта сада када су људи повадили своје засаде и сада је нема у производњи, остало је негде око 3,5 до 4 хектара. Под малином у Србији уписано је 25.000 хектара, а реално се производи на неких од 15.000 до 17.000 хиљада хектара.

И ове године је формирана Радна група за унапређење производње и тржишта малине чији је задатак да сагледа актуелну ситуацију, са посебним освртом на критичне тачке у тржишном ланцу производње малине.

– Формирана је Радна група од релевантних институција и министарстава, сви су укључени. Прво што тражимо је да се ради на цени која би била за дугорочни период и то на десет година. Хоћемо да знамо да ли да радимо хектар малине, 20 ари или 10 ари са својом породицом. У Брусу је пре Ђурђевдана пао град и оштећени су засади у три, четири села. Никоме није лако, није то само у малинарству. И остали пољопривредни произвођачи су у тешкој ситуацији иако држава помаже неким подстицајним средствима. Када дође време за брање, кога ћемо да ангажујемо због ове целокупне ситуације са пандемијом? Мислим да је пољопривредни произвођач доведен у тешку ситуацију и мора о свему да размишља.

Питали смо нашег саговорника какав је резултат Радне групе за малину која је формирана прошле године са циљем да се утврди зашто се малињаци суше, али и да испита да ли има злоупотребе на тржишту малином.

– Пре Радне групе је формиран и Национални савет који је одредио да је цена коштања за килограм малине произведене у гајбици била 139,9 динара на осам тона по хектару. Тај Национални савет је сада проширен са још више институција јер су недостајали министарства финансија и трговине, царина, тужилаштво, МУП, пољопривредни институти и факултети, све институције које су надлежне по питању производње, извоза и цена. Хоћемо да знамо да ли пољопривредни произвођач има економску рачуницу да производи малину, као и они који је извозе. Произвођачи су напредовали само ако им је држава дала неке подстицаје, то су пољопривредне машине или трактори. А ако погледамо извознике, ту су капацитети од 3 до 5 пута увећани, а питамо се од чега ако нема зараде, ако је пала производња.

Мора се знати тачно какав је пут малине од њиве до крајњег купца. Видећемо шта ће бити, проширили смо нашу асоцијацију, у преговорима смо да нам се придруже и произвођачи вишње и шљиве.

Ових дана је стигла и једна добра вест за малинаре, а то је да је укинута контрола на норовирус малина које се извозе на европско и светско тржиште.

– Последњих 7 до 10 година имали смо увек проблем са Комисијом Европске уније која је наводила да у Србији постоји норовирус. Званично пре десетак дана је укинута контрола на норовирус за малину која иде према европском и светском тржишту. Ми смо тај проблем предочили још пре пет, шест година Министарству пољопривреде и другим надлежним институцијама. Предложили смо низ мера међу којима је забрана увоза али то је немогуће, јер је почетком 2007. године потписано да се малина мора контролисати. А норовирус никада није потекао из Србије. Навешћу вам пример да је 2017. године у једном возилу које је ишло из Србије ка Европи пронађен норовирус у малинама. Касније, када смо истраживали са надлежним институцијама, открили смо да је малина која је била заражена увезена из неке земље у Златиборски округ у једну хладњачу у Пожеги, миксована и на граници је нађен норовирус. Сада је та контрола укинута и то пољопривредним произвођачима много значи. Прошириће се тржиште, јер ће оне земље које су биле веома ригорозне по питању свих вируса кренути са увозом наших производа, неће бити застоја на границама и моћи ћемо да напредујемо са извозом. Мислим да пут малине и купине треба да подигне Србију на један виши ниво. Тачно је да смо ми произвођачи кукуруза, пшенице и кромпира, али девизни прилив од малине прошле године је био 230 милиона долара, а то нису мала средства. Залагаћемо се и да се донесе нови закон о садном материјалу да се не дозволи да се заразе наше здраве њиве јер су људи раније продавали саднице из свог малињака по цени од 25-30 динара гледајући свој профит, а нису размишљали о томе да ли је заражена.

Добривоје Радовић је најавио да је у Ивањици на планини Мучањ у плану да се оформи матичњак који ће бити под надзором чачанског Института за воћарство, тако да би већ наредне или 2022. године из тог матичњака изашао здрав садни материјал.

– Договорено је да се у том брдско-планинском пределу оснује један здрав матичњак од 15,16 хектара, а носилац тог посла биће Институт за воћарство Чачак. „Србијашуме“ су дале своју земљу, потписан је уговор, Министарство пољопривреде финансира тај пројекат, а Институт треба да засади малине, да их заштити, тако да ћемо имати здрав засад. Надам се да ћемо моћи у будућности да српској малини вратимо место број један које заслужује, да имамо производњу од 250 до 300 килограма по ару, а не као уназад пет, шест година од 3 до 5 тона по хектару. Интензивно се ради на томе и мисли да ћемо моћи већ наредне или 2022. године да користимо здрав садни материјал који ће бити из тог матичњака.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Вести | Одабране вести

Од 1. маја мањи трошкови за пчеларе

30.04.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024