AGROSAVETNIK, 17. maj 2020.

AGROSAVETNIK, 17. maj 2020.

0
Ilustracija

Ovo proleće poljoprivrednici će pamtiti po veoma teškoj situaciji u kojoj su krenuli sa poljoprivrednim radovima. U vreme kada imaju najviše posla suočavali su se sa ograničenim kretanjem, što je bio najveći problem, ali je sada sve to iza njih. Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije, kaže da su procene bile da će posledice po poljoprivredu biti velike, ali na sreću nije sve tako crno. Kada je u pitanju proizvodnja maline, gledajući trenutnu situaciju, rod će ove godine biti od 15 do 20 odsto manji u odnosu na prethodnu, navodi Radović. Tome nisu doprineli samo vremenski uslovi i kasniji početak vegetacije u Zlatiborskom i Moravičkom okrugu, već i situacija u kojoj proizvođači nisu mogli da pronađu radnu snagu.

– Situacija je bila veoma teška jer radite i u isto vreme strepite kako će se dalje odvijati, kako da angažujete radnike, a svesni ste da niko neće, odnosno ne može da dođe jer je vanredno stanje. Snalazili smo se kako smo mogli, uglavnom su radili članovi porodica ili komšije i prijatelji, ko je mogao, ali sve u svemu kako je bilo i kako je moglo biti, dobro je. Ima ljudi koji su uzeli dozvole za kretanje jer je Ministarstvo poljoprivrede dozvolilo kretanje na poljoprivrednim mašinama, ali je bilo teško proizvođačima čije su kuće udaljene od plantaže malinjaka 20 pa čak i do 50 kilometara. Ne možete putovati poljoprivrednom mašinom toliko jer ćete ostati ceo dan u putu. Što se tiče samih radova, u ivanjičkom kraju je ostalo oko 10 do 20 odsto neurađenih malinanjaka. Imamo zasade koji su u dobroj kondiciji, ali i one koji su u veoma lošoj. Pretpostavlja se da su na to uticali i vremenski uslovi, mrazevi i sneg, a u okolini Brusa grad je padao pre Đurđevdana. Ako sagledamo celu situaciju do sada, u odnosu na 2019. godinu u proseku će biti od 15 do 20 odsto manji rod maline. Dosta kasni vegetacija u Moravičkom i Zlatiborskom okrugu u odnosu na druga mesta. Ali kada pogledate sve što nas je zadesilo, moglo je biti i gore, mada smo očekivali da će godina biti dobra.

Dobrivoje Radović savetuje proizvođačima da primene sve agrotehničke mere u malinjacima, ističući da mnogi od tih radova kasne. I pored svega što prati malinarstvo u Srbiji poslednjih godina, Radović smatra da je srpska malina po kvalitetu i dalje u samom svetskom vrhu.

– Naše udruženje ima kontakt sa proizvođačima od Surdulice do Raške. Što se tiče maline za ovu godinu ja bih zamolio sve poljoprivredne proizvođače da urade agrotehničke mere. Ima dosta stvari sa kojima kasnimo, a rekao sam već da je vegetacija kasnila, ubrzano se zameću na rodnim grančicama pupoljci ili plodovi i već dolazi do cvetanja, a lastari su negde od 5 do 10 centimetara što je veoma kratko da iznesu ceo rod. Takođe, najavljuje se najtoplija godina od kada se meri temperatura. Malina je vrlo zahtevna, traži mnogo rada i truda. Mi očekujemo da će biti velika potražnja na evropskom i svetskom tržištu, ali mala je ponuda iz Srbije. U Srbiji sada trenutno ima maksimalno oko 5 odsto od 60.000 tona koje smo proizveli prošle godine, sva malina je prodata. Ako pogledate Čile i neke druge zemlje koje se bave proizvodnjom maline, i kod njih je bilo podbačaja od 50 do 70 odsto. Što se tiče Poljske ona je imala veliku proizvodnju, nije bila lider i u rangu po količini i po kvalitetu kao mi, jer Srbija ima malinu koja je mnogo bolja i zbog suve materije i zbog njenog izgleda.

Radović kaže da se slaže sa izvoznicima koji tvrde da cena maline zavisi od ponude i potražnje. On dodaje da su proizvođači kupine razočarani otkupnom cenom ovog voća, ne samo prošlogodišnjom već i prethodnih godina, zbog čega se površine pod kupinom smanjuju.

– Po prvi put bih se složio sa izvoznicima da cena zavisi od ponude i potražnje. Ako je tako, evo pustimo tržište da radi. Neka optimalna cena koju smo mi u okviru Asocijacije malinara razmatrali bila bi 200 dinara, ali na dugoročni period, recimo od 10 godina. Malina može da se plati ove godine i 250 dinara, ali mi to ne želimo. Hoćemo realnu cenu, a ne ove godine 250, pa onda tri, četiri godine da imamo ogroman pad 120 ili 130 dinara. U okviru naše Asocijacije imamo dosta proizvođača kupine, i moram da kažem da prethodnih tri do pet godina kupina nije plaćana, već otimana, cena je bila od 25 do 40 dinara. Evo sada na svetskom i evropskom tržištu kupine nema, tome je dosta doprinela i pandemija, ali kupina mora da se plati. Ali se postavlja pitanje šta sada kada su ljudi povadili svoje zasade i sada je nema u proizvodnji, ostalo je negde oko 3,5 do 4 hektara. Pod malinom u Srbiji upisano je 25.000 hektara, a realno se proizvodi na nekih od 15.000 do 17.000 hiljada hektara.

I ove godine je formirana Radna grupa za unapređenje proizvodnje i tržišta maline čiji je zadatak da sagleda aktuelnu situaciju, sa posebnim osvrtom na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline.

– Formirana je Radna grupa od relevantnih institucija i ministarstava, svi su uključeni. Prvo što tražimo je da se radi na ceni koja bi bila za dugoročni period i to na deset godina. Hoćemo da znamo da li da radimo hektar maline, 20 ari ili 10 ari sa svojom porodicom. U Brusu je pre Đurđevdana pao grad i oštećeni su zasadi u tri, četiri sela. Nikome nije lako, nije to samo u malinarstvu. I ostali poljoprivredni proizvođači su u teškoj situaciji iako država pomaže nekim podsticajnim sredstvima. Kada dođe vreme za branje, koga ćemo da angažujemo zbog ove celokupne situacije sa pandemijom? Mislim da je poljoprivredni proizvođač doveden u tešku situaciju i mora o svemu da razmišlja.

Pitali smo našeg sagovornika kakav je rezultat Radne grupe za malinu koja je formirana prošle godine sa ciljem da se utvrdi zašto se malinjaci suše, ali i da ispita da li ima zloupotrebe na tržištu malinom.

– Pre Radne grupe je formiran i Nacionalni savet koji je odredio da je cena koštanja za kilogram maline proizvedene u gajbici bila 139,9 dinara na osam tona po hektaru. Taj Nacionalni savet je sada proširen sa još više institucija jer su nedostajali ministarstva finansija i trgovine, carina, tužilaštvo, MUP, poljoprivredni instituti i fakulteti, sve institucije koje su nadležne po pitanju proizvodnje, izvoza i cena. Hoćemo da znamo da li poljoprivredni proizvođač ima ekonomsku računicu da proizvodi malinu, kao i oni koji je izvoze. Proizvođači su napredovali samo ako im je država dala neke podsticaje, to su poljoprivredne mašine ili traktori. A ako pogledamo izvoznike, tu su kapaciteti od 3 do 5 puta uvećani, a pitamo se od čega ako nema zarade, ako je pala proizvodnja.

Mora se znati tačno kakav je put maline od njive do krajnjeg kupca. Videćemo šta će biti, proširili smo našu asocijaciju, u pregovorima smo da nam se pridruže i proizvođači višnje i šljive.

Ovih dana je stigla i jedna dobra vest za malinare, a to je da je ukinuta kontrola na norovirus malina koje se izvoze na evropsko i svetsko tržište.

– Poslednjih 7 do 10 godina imali smo uvek problem sa Komisijom Evropske unije koja je navodila da u Srbiji postoji norovirus. Zvanično pre desetak dana je ukinuta kontrola na norovirus za malinu koja ide prema evropskom i svetskom tržištu. Mi smo taj problem predočili još pre pet, šest godina Ministarstvu poljoprivrede i drugim nadležnim institucijama. Predložili smo niz mera među kojima je zabrana uvoza ali to je nemoguće, jer je početkom 2007. godine potpisano da se malina mora kontrolisati. A norovirus nikada nije potekao iz Srbije. Navešću vam primer da je 2017. godine u jednom vozilu koje je išlo iz Srbije ka Evropi pronađen norovirus u malinama. Kasnije, kada smo istraživali sa nadležnim institucijama, otkrili smo da je malina koja je bila zaražena uvezena iz neke zemlje u Zlatiborski okrug u jednu hladnjaču u Požegi, miksovana i na granici je nađen norovirus. Sada je ta kontrola ukinuta i to poljoprivrednim proizvođačima mnogo znači. Proširiće se tržište, jer će one zemlje koje su bile veoma rigorozne po pitanju svih virusa krenuti sa uvozom naših proizvoda, neće biti zastoja na granicama i moći ćemo da napredujemo sa izvozom. Mislim da put maline i kupine treba da podigne Srbiju na jedan viši nivo. Tačno je da smo mi proizvođači kukuruza, pšenice i krompira, ali devizni priliv od maline prošle godine je bio 230 miliona dolara, a to nisu mala sredstva. Zalagaćemo se i da se donese novi zakon o sadnom materijalu da se ne dozvoli da se zaraze naše zdrave njive jer su ljudi ranije prodavali sadnice iz svog malinjaka po ceni od 25-30 dinara gledajući svoj profit, a nisu razmišljali o tome da li je zaražena.

Dobrivoje Radović je najavio da je u Ivanjici na planini Mučanj u planu da se oformi matičnjak koji će biti pod nadzorom čačanskog Instituta za voćarstvo, tako da bi već naredne ili 2022. godine iz tog matičnjaka izašao zdrav sadni materijal.

– Dogovoreno je da se u tom brdsko-planinskom predelu osnuje jedan zdrav matičnjak od 15,16 hektara, a nosilac tog posla biće Institut za voćarstvo Čačak. „Srbijašume“ su dale svoju zemlju, potpisan je ugovor, Ministarstvo poljoprivrede finansira taj projekat, a Institut treba da zasadi maline, da ih zaštiti, tako da ćemo imati zdrav zasad. Nadam se da ćemo moći u budućnosti da srpskoj malini vratimo mesto broj jedan koje zaslužuje, da imamo proizvodnju od 250 do 300 kilograma po aru, a ne kao unazad pet, šest godina od 3 do 5 tona po hektaru. Intenzivno se radi na tome i misli da ćemo moći već naredne ili 2022. godine da koristimo zdrav sadni materijal koji će biti iz tog matičnjaka.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR