Ono što najviše muči poljoprivrednike ove jeseni je to što nema kiše. Zabrinuti su oni koji su posejali pšenicu u roku, ali još više poljoprivrednici koji to još nisu uradili jer zbog suše nisu mogli pravilno da pripreme zemljište za setvu. Milan Damljanović, savetodavac za ratarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Čačku kaže da ne pamti sušniju jesen od ove, ali napominje da će klimatske promene i ubuduće praviti probleme poljoprivrednicima.
– Još jednom se pokazalo da se meteorološki uslovi u poslednje vreme značajno menjaju, da je došlo i do pomeranja godišnjih doba za nekih dva meseca. U jesen ulazimo tek u novembru. Ta promena je uticala na to da se mi više ne nalazimo u onom srednjoevropskom meteorološkom pojasu, već da nam zadnjih pet, šest godina klima liči na onu u Makedoniji ili Grčkoj. Sada ulazimo u periode suša, u vrlo nezgodno vreme za našu poljoprivredu kada smo navikli da uglavnom imamo dovoljno padavina da možemo da obradimo zemljište. To je prouzrokovalo takvo stanje da se zemljište jednostavno ne može obraditi i da se ne može izvršiti setva ozimih kultura. Nikada nam se do sada nije dogodilo da uđemo u novembar, a da je posejano svega osam odsto površina pod pšenicom i ozimim ječmom. Što je najgore, to verovatno neće moći da se obavi još nekoliko dana.
Meteorolozi najavljuju padavine za naredne dane, ali Damljanović kaže da je potrebno da padne od 60 do 100 litara kiše po kvadratnom metru da bi se zemlja dobro natopila i da bi se krenulo sa obradom zemljišta i zakasnelom setvom ozimih strnih žita.
– Potrebne količine su od 60 do 100 litara po kvadratnom metru, a mi smo u tom pojasu gde je neka prosečna količina padavina od 600 do 700 litara u toku godine. Znači, mi već sada imamo deficit od nekih 200 litara u ovoj godini, tako da bi za ovo prvo vreme bilo potrebno makar 60 do 70 litara, znači jedna dobra kiša. Takođe, posle toga bi trebalo da prođe neko vreme da se ta zemlja jednostavno razrudi, ne može ona odmah da se obrađuje, morala bi da se uspostavi ta pravilna zemljišna vlaga i tek tada da se uđe sa mašinama da se obradi.
Damljanović savetuje poljoprivrednicima da narednih dana ne rade klasičnu obradu zemljišta, već redukovanu koja podrazumeva plitko oranje.
– Preporuka struke je da treba ići na redukovanu obradu što znači obradu sa čizelima, setospremačima, rotacionim drljačama i sličnim mašinama koje mogu da uđu na manju dubinu, bitno je da je taj sloj sečeni lepo pripremljen, a da je dubina nekih 8 do 10 centimetara. Ako se uđe u dublje slojeve samo će da dođe do izvaljivanja veoma krupnih komada zemljišta, naročito na onim zemljištima koja kod nas preovlađuju u ravničarskom predelu, a to su pseudoglejevi, parapodzoli, teške smonice i slično. Tek tada treba da se uradi setva i obavezno da se pojača norma setve. Znači, za sve ove sorte za koje se predviđa da se seju sa 200 do 220 kilograma semena, minimum mora ići 250 kilograma, a za ove stare sorte, klasičnije, za koje se predviđa 250 do 280 kilograma, treba da se ide na količinu semena od 300 do 320 kilograma, jer sigurno nemamo dovoljno vremena da dođe do bokorenja i onda je bitno da bude što više tih primarnih klasova i da se na taj način spreči opadanje prinosa kada bude žetva. S druge strane, oni koji su želeli da poseju ječam, za njega je sada isuviše kasno. Bolje je da sačekaju proleće i onda da krajem februara ili početkom marta poseju jare ovsove i jare ječmove, jer će sigurno imati veće prinos sa njima nego sa ozimim koji su praktično posejani sa zakašnjenjem od mesec i po dana.
Nakon pripreme zemljišta obavezno povećati normu setve, a što se tiče prihrane, ona se uglavnom obavlja u februaru.
– Što se tiče unošenja hraniva, to je karakteristično kao i svake godine pri osnovnoj obradi, mada se kod nas relativno malo pod pšenicu daju mineralna đubriva. Uglavnom se ide na prihranu u februaru. Ta prihrana je osnovno đubrenje pšenice u našem kraju iz razloga što se pšenica uglavnom seje na površinama gde se prethodnih godina nalazio krompir ili kukuruz, a ta hraniva su sada uglavnom zadržana u tom zemljišnom sloju, samo je potrebna vlaga.
Što se tiče jarih žita, pre svega pšenice, nje je sve manje na tržištu jer se i malo gaji na našem području. Jare žitarice su namenjene za gajenje na zemljištima slabije plodnosti, u brdskom području, ali se mogu gajiti i u ravnicama. Damljanović kaže da, iako setva pšenice kasni, uz pojačanu normu setve i đubrenja ona može da se seje čak i do početka decembra.
– Problem je što na tržištu ima jako malo jare pšenice, tako da je trenutno jako teško doći do nje. Da li će biti nekog uvoza, pa pretpostavljam da neće, ali što se pšenice tiče ona ipak ima jednu prilično veliku toleranciju na zakašnjenje setve, znači tu neminovno dolazi do pada prinosa, ali taj pad nije toliko veliki kao kod ječma pa pšenica slobodno može da se seje do početka decembra. Naravno, uz jednu pojačanu normu i uz nešto pojačano đubrenje mogu se ponovo dobiti sasvim solidni prinosi u toku žetve. Za tritikale isto važi kao i za pšenicu. Problem su samo ječmovi i eventualno ozimi ovsovi koji se ne seju tako mnogo na našim terenima, ali koji su se pokazali u poslednjih nekoliko godina izuzetno dobri, međutim, ova godina očigledno nije za njih, tako da je bolje u svakom slučaju da se ide na klasičnu setvu jarih ovsova.
Toplo vreme pogoduje plasteničkoj proizvodnji
Toplo vreme tokom oktobra i novembra veoma je pogodovalo onima koji se bave plasteničkom proizvodnjom.
– Zahvaljujući ovako toplom vremenu u nekim plastenicima se još uvek vrši berba paradajza i paprike. Ono što je najaktuelnije je rasađivanje zelene salate, setva spanaća, proizvodnja praziluka i tako nekih manje zastupljenih kultura. Za njih nema nikakvih problema, čak su i pogodne ove malo više temperature.
Po rečima našeg sagovornika zaštićeni prostori u kojima se gaje povrtarske kulture su opremljeni sistemima za zalivanje, a sa druge strane veoma mali broj poljoprivrednih parcela na otvorenom su pod sistemima za zalivanje.
– Naši povrtari naši uglavnom imaju sisteme za zalivanje i uglavnom je to plastenička proizvodnja, znači onih kultura čija je proizvodnja sada u toku, tako da zahvaljujući tim sistemima za zalivanje mi nemamo problema. Nažalost, kod nas je svega negde od 3 do 7 odsto površina na otvorenom pod zalivnim sistemima. Mada, zbog ovako male količine padavina, primećen je manjak vode i u rečnim vodotokovima i u bunarima, pa bi čak i tu bilo problema. I da imaju svi sisteme za zalivanje bilo bi problema, pa je preporuka da se mora razmišljati o izmeni kultura i o prilagođavanju sortimenta i proizvodnje ovakvim promenama agroekoloških uslova.
Da li jesenja suša može imati negativne posledice u voćarstvu i uticati na rod u narednoj godini?
– To se dešavalo više puta do sada, naročito je karakteristično za pojedine kulture. Ne bi valjalo da se ovakvo vreme produži još mesec dana, onda bi moglo da dođe do katastrofalnih poremećaja. Nadam se da će doći do zahlađenja.
„Zdrava zemlja za zdrav život“
Institut za voćarstvo u Čačku, je na Javnom konkursu za dodelu sredstava Zelenog fonda za podsticanje obrazovnih, istraživačkih i razvojnih studija i projekata u oblasti zaštite životne sredine u 2018. godini, dobio je projekat pod nazivom „Zdrava zemlja za zdrav život“. U okviru ovog projekta, pored istraživanja i ispitivanja koja se obavljaju na teritoriji Čačka, planirane su i tri tribine koje organizuju Institut za voćarstvo i Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju uz podršku grada Čačka.
Prva tribina, održana je juče u sali Skupštine grada, bila je namenjena zaposlenima u osnovnim školama i predškolskim ustanovama. Na tribini su obrađene dve teme. Prva je bila „Tehnogeni uticaji na zajednice zemljišnih mikroorganizama“, o kojoj je govorio Prof. dr Dragutin Đukić sa Agronomskog fakulteta u Čačku. On je govorio o opštem pristupu uticaja zagađujućih materija na zemljišne mikroorganizme i njihovu indikatorsku preraspodela, uticaju visokih doza mineralnih đubriva na zemljišne mikroorganizme, o uticaju pesticida, teških metala, zagađenih zalivnih voda, naftnog zagađenja, inhibitora nitrifikacije i deterdženata na zemljišne mikroorganizme, kao i o mogućnosti remedijacije zagađenih zemljišta. Drugi predavač bila je dr Mira Milinković, naučni saradnik Instituta za voćarstvo, koja je govorila na temu „Štetne i opasne materije u zemljištu“. Tokom obrađivanja te tebe bilo je reči o pojmu, poreklu i rasprostranjenosti štetnih i opasnih materija, akumulaciji i distribuciji u zemljištu, vodama i biljkama i zakonskoj regulativi o sadržaju štetnih i opasnih materija u zemljištu.
