[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 26. април 2020.

Недавно су донете две Уредбе које имају за циљ да се помогне пољопривредним произвођачима да превазиђу кризу насталу услед ванредног стања. Реч је о Уредби о новчаној помоћи пољопривредним газдинствима као и Уредби о финансијској подршци пољопривредницима кроз олакшан приступ коришћења кредита у отежаним економским условима, каже Биљана Јањић, саветодавац за агроекономију у чачанској Пољопривредној саветодавној и стручној служби.

– Износ подстицаја за пољопривреднике је 2,6 милијарди динара. Уредбом о новчаној помоћи пољопривредним газдинствима у циљу ублажавања последица насталих услед Цовид-а 19 имају право сви носиоци комерцијалног породичног пољопривредног газдинства које је уписано у Регистар тих пољопривредних газдинстава и налази се у активном статусу. Поред неких општих услова, неопходно је да подносилац захтева у регистру има уписане и површине под гајењем поврћа у заштићеном простору или да је власник животиње, при томе улазе у обзир краве, овце или козе које су обележене и регистроване у Централној бази података о обележавању животиња. Право на новчану помоћ имају власници обележених и регистрованих кошница пчела, било да су они чланови или носиоци газдинства, али под условом да имају 70 и више година старости. Износ подстицаја за све оне који имају пластеничку производњу, односно гајење поврћа у заштићеном простору је 25 динара по квадратном метру, за држаоце крава 3.000 динара по грлу краве, за држаоце оваца и коза 500 динара по грлу, а за пчелара  800 динара по кошници.

Исплату новчане помоћи тим пољопривредним газдинствима врши Министарство финансија, односно Управа за трезор на основу података које добијају из евиденције Министарства појлопривреде, шумарства и водопривреде, преко Регистра пољопривредних газдинстава у Управи за трезор и преко ветеринарске базе што се тиче животиња. Исплату врши директно Управа за трезор Министарства финансија на наменски рачун који су пољопривредни произвођачи пријавили у Регистру пољопривредних газдинстава и није неопходно подносити неки додатан захтев.

С обзиром на то да право на ове подстицаје имају само пољопривредна газдинства која су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава и налазе се у активном статусу, наша саговорница каже да пољопривредници који нису пријавили промене у смислу гајених култура на газдинству, неће добити ова средства. Из тог разлога она саветује пољопривредницима да убудуће о томе воде рачуна јер су по Правилнику о упису у регистар пољопривредних газдинстава то дужни да ураде како би имали право на било какве подстицаје.

Ево и на који начин пољопривредни произвођачи могу остварити финансијску подршку на основу Уредбе о финансијској подршци пољопривредницима кроз олакшан приступ коришћења кредита у отежаним економским условима.

– Овом уредбом је омогућено коришћење кредита у развоју сточарства, што обухвата набавку животиња, као и премије осигурања за исте животиње, такође за развој ратарства, воћарства, виноградарства, повртарства, за набавку пољопривредне механизације и опреме, како за биљну тако и за сточарску производњу и набавку хране за животиње, као и за саму ликвидност пољопривредних газдинстава. Физичко лице или предузетник може да оствари право на кредитну подршку под условом да је укупан износ кредита до 6 милиона динара, док рецимо правно лице може да оствари кредитну подршку до укупног износа кредита од 18 милиона динара, а износ кредита за ликвидност је до 3 милиона динара. Примера ради, за набавку хране за животиње неопходно је однети предрачун у банку на основу кога банка врши исплату, а након тога у року од 30 дана неопходно је доставити рачун. Значи за сваки појединачни вид коришћења кредита, било да је то за храну, за набавку животиња, за механизацију, пољопривредни произвођачи морају отићи у банку где ће добити инструкције на који начин ће остварити те подстицаје.

Велики број незадовољних произвођача одустао од гајења малине

Сва је прилика да када је производња малине у питању, и ова година почиње са лошим кондиционим стањем у самим засадима, објашњава др Александар Лепосавић, стручњак за воћарство.

– Ситуација је прилично шаренолика, а разлог је  незадовољство произвођача у претходне две, три године пре свега ценом коју су  добијали за своје производе, можда нешто мање у прошлој години, али у 2018. и 2017. години је била веома ниска. То незадовољство је резултирало тиме да је велики број произвођача одустао од гајења малине, односно запустио своје засаде, а ситуација је додатно погоршана у претходном периоду ниским температурама које су без обзира што је био тек почетак вегетације, довеле до извесних оштећења. Малињаци би требало да су у фази интензивног пораста родних гранчица, међутим запуштености и лоше време у претходном периоду је довело до тога да су засади у релативно лошијем кондиционом стању него што би иначе требало да буду.

Лепосавић каже да се малина у нашој земљи гаји на знатно мањим површинама које се не поклапају са неким подацима који се износе у јавност.

– Што се тиче производње и површине под малињацима у нашој земљи, ситуација је прилично проблематична и то апсолутно одступа од онога што се може прочитати на неким званичним билтенима, јер је нетачан податак да се малина у Србији гаји на 24 хиљаде хектара и да је прошлогодишња производња била преко 120 хиљада тона. Реална ситуација, односно прошлогодишњи принос је био негде на нивоу од око 55-56 хиљада тона и дупло је мањи од тих наведених површина што је нека реална ситуација са тенденцијом пада производних површина и пада приноса.  Један од највећих проблема код нас, али исто тако и у свету је недостатак радне снаге за обављање чак и неких најпростијих радних операција, не само у малињацима, него и у другој пољопривредној производњи.

По питању Радних група за утврђивање стања у засадима малине које су прошле године формиране, Лепосавић каже да је то било само губљење времена, а исто тако је изгубљено време око формирања Радног тела као припреме за стварање Националног савета за малину где ништа није урађено. Нико од тога ништа није добио, истакао је Лепосавић.

Пољопривреда у многоме зависи од временских услова, а оно што је овог пролећа кочило пољопривреднике у њиховим активностима било је ограничено кретање. И поред тога, воћари су уз помоћ дозвола које су обезбедили успели да своје воћњаке колико-толико одрже у добром стању, али је пролећни мраз у појединим крајевима оставио последице на поједине воћне врсте.

– Добар део произвођача је успео да обезбеди дозволе за извођење неопходних  третмана, пре свега који се односе на заштиту биља. Међутим оно са чиме су се суочили и што је направило велики проблем добром делу произвођача, не само у делу Западне Србије, то су мразеви од пре 15-20  дана дана који су фактички однели сав овогодишњи род кајсије, а доста је оштећена и бресква. На срећу, трешња и воћне врсте које су касније цветале су имале мања оштећења, али све то укупно је довело до тога да су произвођачи морали да се сналазе на разноразне начине. Оно  што се сада види на терену то је да је прилично велики број засада урађен у складу са потребама, односно са фенофазом у којој се воћне врсте налазе.

Произвођачи јагоде у нашој земљи на срећу нису имали већих проблема од увођења ванредног стања каже Лепосавић. По његовим речима, поједине европске земље су доживеле велики пад у производњи овог воћа.

– У земљама као што су Шпанија и Француска које су имале дебакл ове године у производњи због поклапања тог времена приспећа плодова са епидемијом корона вируса и где су купци били у некој врсти неизвесности и страха да ли смеју да купују те плодове, произвођачи су у приличној мери оштећени. Наша производња стиже у периоду кад су све те нејасноће прилично бистрије и где је добар део референтних лабораторија из Немачке, Америке, Чилеа потврдио да уколико се плодови производе у складу са добром произвођачком праксом уз коришћење свих стандарда, поготову што се јагода пере за разлику од неког другог воћа, апсолутно не постоји опасност од корона вируса. Тако да су засади јагоде на нашем подручју у солидном стању, мада је и ту имало на неким локалитетима оштећења изазваних пролећним мразевима, што ће довести до смањења приноса у таквим засадима, али ситуација је за сада прилично стабилна.

Лепосавић је навео пример Чилеа који је у ово време повећао извоз јагодастог воћа и знатно повећао пласман робе на страна тржишта у односу на исти период прошле године.

– Морам рећи да су неке земље прилично спремно дочекале ову причу са пандемијом, тако да је рецимо Чиле за време највећег јека епидемије повећао извоз свог јагодастог воћа, из тог смрзнутог програма где доминира малина, и чак 12 посто су повећали пласман у односу на исти период прошле године. Иста ситуација, односно повећање пласмана је и код високо жбунасте боровнице, јагоде, али је дошло до пада у пласману неке друге пољопривредне производње, а највећи пад су имали у извозу свеже и смрзнуте рибе.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Воће цвета кад му време није

28.02.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Рок за подношење захтева за подстицаје у биљној производњи продужен

26.02.2024