AGROSAVETNIK, 26. april 2020.

AGROSAVETNIK, 26. april 2020.

"Malinjaci bi trebalo da su u fazi intenzivnog porasta rodnih grančica, međutim zapuštenost i loše vreme u prethodnom periodu doveli su do toga da su zasadi u relativno lošem kondicionom stanju nego što bi inače trebalo da budu"

0

Nedavno su donete dve Uredbe koje imaju za cilj da se pomogne poljoprivrednim proizvođačima da prevaziđu krizu nastalu usled vanrednog stanja. Reč je o Uredbi o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima kao i Uredbi o finansijskoj podršci poljoprivrednicima kroz olakšan pristup korišćenja kredita u otežanim ekonomskim uslovima, kaže Biljana Janjić, savetodavac za agroekonomiju u čačanskoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi.

– Iznos podsticaja za poljoprivrednike je 2,6 milijardi dinara. Uredbom o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled Covid-a 19 imaju pravo svi nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje je upisano u Registar tih poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu. Pored nekih opštih uslova, neophodno je da podnosilac zahteva u registru ima upisane i površine pod gajenjem povrća u zaštićenom prostoru ili da je vlasnik životinje, pri tome ulaze u obzir krave, ovce ili koze koje su obeležene i registrovane u Centralnoj bazi podataka o obeležavanju životinja. Pravo na novčanu pomoć imaju vlasnici obeleženih i registrovanih košnica pčela, bilo da su oni članovi ili nosioci gazdinstva, ali pod uslovom da imaju 70 i više godina starosti. Iznos podsticaja za sve one koji imaju plasteničku proizvodnju, odnosno gajenje povrća u zaštićenom prostoru je 25 dinara po kvadratnom metru, za držaoce krava 3.000 dinara po grlu krave, za držaoce ovaca i koza 500 dinara po grlu, a za pčelara  800 dinara po košnici.

Isplatu novčane pomoći tim poljoprivrednim gazdinstvima vrši Ministarstvo finansija, odnosno Uprava za trezor na osnovu podataka koje dobijaju iz evidencije Ministarstva pojloprivrede, šumarstva i vodoprivrede, preko Registra poljoprivrednih gazdinstava u Upravi za trezor i preko veterinarske baze što se tiče životinja. Isplatu vrši direktno Uprava za trezor Ministarstva finansija na namenski račun koji su poljoprivredni proizvođači prijavili u Registru poljoprivrednih gazdinstava i nije neophodno podnositi neki dodatan zahtev.

S obzirom na to da pravo na ove podsticaje imaju samo poljoprivredna gazdinstva koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, naša sagovornica kaže da poljoprivrednici koji nisu prijavili promene u smislu gajenih kultura na gazdinstvu, neće dobiti ova sredstva. Iz tog razloga ona savetuje poljoprivrednicima da ubuduće o tome vode računa jer su po Pravilniku o upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava to dužni da urade kako bi imali pravo na bilo kakve podsticaje.

Evo i na koji način poljoprivredni proizvođači mogu ostvariti finansijsku podršku na osnovu Uredbe o finansijskoj podršci poljoprivrednicima kroz olakšan pristup korišćenja kredita u otežanim ekonomskim uslovima.

– Ovom uredbom je omogućeno korišćenje kredita u razvoju stočarstva, što obuhvata nabavku životinja, kao i premije osiguranja za iste životinje, takođe za razvoj ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva, za nabavku poljoprivredne mehanizacije i opreme, kako za biljnu tako i za stočarsku proizvodnju i nabavku hrane za životinje, kao i za samu likvidnost poljoprivrednih gazdinstava. Fizičko lice ili preduzetnik može da ostvari pravo na kreditnu podršku pod uslovom da je ukupan iznos kredita do 6 miliona dinara, dok recimo pravno lice može da ostvari kreditnu podršku do ukupnog iznosa kredita od 18 miliona dinara, a iznos kredita za likvidnost je do 3 miliona dinara. Primera radi, za nabavku hrane za životinje neophodno je odneti predračun u banku na osnovu koga banka vrši isplatu, a nakon toga u roku od 30 dana neophodno je dostaviti račun. Znači za svaki pojedinačni vid korišćenja kredita, bilo da je to za hranu, za nabavku životinja, za mehanizaciju, poljoprivredni proizvođači moraju otići u banku gde će dobiti instrukcije na koji način će ostvariti te podsticaje.

Veliki broj nezadovoljnih proizvođača odustao od gajenja maline

Sva je prilika da kada je proizvodnja maline u pitanju, i ova godina počinje sa lošim kondicionim stanjem u samim zasadima, objašnjava dr Aleksandar Leposavić, stručnjak za voćarstvo.

– Situacija je prilično šarenolika, a razlog je  nezadovoljstvo proizvođača u prethodne dve, tri godine pre svega cenom koju su  dobijali za svoje proizvode, možda nešto manje u prošloj godini, ali u 2018. i 2017. godini je bila veoma niska. To nezadovoljstvo je rezultiralo time da je veliki broj proizvođača odustao od gajenja maline, odnosno zapustio svoje zasade, a situacija je dodatno pogoršana u prethodnom periodu niskim temperaturama koje su bez obzira što je bio tek početak vegetacije, dovele do izvesnih oštećenja. Malinjaci bi trebalo da su u fazi intenzivnog porasta rodnih grančica, međutim zapuštenosti i loše vreme u prethodnom periodu je dovelo do toga da su zasadi u relativno lošijem kondicionom stanju nego što bi inače trebalo da budu.

Leposavić kaže da se malina u našoj zemlji gaji na znatno manjim površinama koje se ne poklapaju sa nekim podacima koji se iznose u javnost.

– Što se tiče proizvodnje i površine pod malinjacima u našoj zemlji, situacija je prilično problematična i to apsolutno odstupa od onoga što se može pročitati na nekim zvaničnim biltenima, jer je netačan podatak da se malina u Srbiji gaji na 24 hiljade hektara i da je prošlogodišnja proizvodnja bila preko 120 hiljada tona. Realna situacija, odnosno prošlogodišnji prinos je bio negde na nivou od oko 55-56 hiljada tona i duplo je manji od tih navedenih površina što je neka realna situacija sa tendencijom pada proizvodnih površina i pada prinosa.  Jedan od najvećih problema kod nas, ali isto tako i u svetu je nedostatak radne snage za obavljanje čak i nekih najprostijih radnih operacija, ne samo u malinjacima, nego i u drugoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Po pitanju Radnih grupa za utvrđivanje stanja u zasadima maline koje su prošle godine formirane, Leposavić kaže da je to bilo samo gubljenje vremena, a isto tako je izgubljeno vreme oko formiranja Radnog tela kao pripreme za stvaranje Nacionalnog saveta za malinu gde ništa nije urađeno. Niko od toga ništa nije dobio, istakao je Leposavić.

Poljoprivreda u mnogome zavisi od vremenskih uslova, a ono što je ovog proleća kočilo poljoprivrednike u njihovim aktivnostima bilo je ograničeno kretanje. I pored toga, voćari su uz pomoć dozvola koje su obezbedili uspeli da svoje voćnjake koliko-toliko održe u dobrom stanju, ali je prolećni mraz u pojedinim krajevima ostavio posledice na pojedine voćne vrste.

– Dobar deo proizvođača je uspeo da obezbedi dozvole za izvođenje neophodnih  tretmana, pre svega koji se odnose na zaštitu bilja. Međutim ono sa čime su se suočili i što je napravilo veliki problem dobrom delu proizvođača, ne samo u delu Zapadne Srbije, to su mrazevi od pre 15-20  dana dana koji su faktički odneli sav ovogodišnji rod kajsije, a dosta je oštećena i breskva. Na sreću, trešnja i voćne vrste koje su kasnije cvetale su imale manja oštećenja, ali sve to ukupno je dovelo do toga da su proizvođači morali da se snalaze na raznorazne načine. Ono  što se sada vidi na terenu to je da je prilično veliki broj zasada urađen u skladu sa potrebama, odnosno sa fenofazom u kojoj se voćne vrste nalaze.

Proizvođači jagode u našoj zemlji na sreću nisu imali većih problema od uvođenja vanrednog stanja kaže Leposavić. Po njegovim rečima, pojedine evropske zemlje su doživele veliki pad u proizvodnji ovog voća.

– U zemljama kao što su Španija i Francuska koje su imale debakl ove godine u proizvodnji zbog poklapanja tog vremena prispeća plodova sa epidemijom korona virusa i gde su kupci bili u nekoj vrsti neizvesnosti i straha da li smeju da kupuju te plodove, proizvođači su u priličnoj meri oštećeni. Naša proizvodnja stiže u periodu kad su sve te nejasnoće prilično bistrije i gde je dobar deo referentnih laboratorija iz Nemačke, Amerike, Čilea potvrdio da ukoliko se plodovi proizvode u skladu sa dobrom proizvođačkom praksom uz korišćenje svih standarda, pogotovu što se jagoda pere za razliku od nekog drugog voća, apsolutno ne postoji opasnost od korona virusa. Tako da su zasadi jagode na našem području u solidnom stanju, mada je i tu imalo na nekim lokalitetima oštećenja izazvanih prolećnim mrazevima, što će dovesti do smanjenja prinosa u takvim zasadima, ali situacija je za sada prilično stabilna.

Leposavić je naveo primer Čilea koji je u ovo vreme povećao izvoz jagodastog voća i znatno povećao plasman robe na strana tržišta u odnosu na isti period prošle godine.

– Moram reći da su neke zemlje prilično spremno dočekale ovu priču sa pandemijom, tako da je recimo Čile za vreme najvećeg jeka epidemije povećao izvoz svog jagodastog voća, iz tog smrznutog programa gde dominira malina, i čak 12 posto su povećali plasman u odnosu na isti period prošle godine. Ista situacija, odnosno povećanje plasmana je i kod visoko žbunaste borovnice, jagode, ali je došlo do pada u plasmanu neke druge poljoprivredne proizvodnje, a najveći pad su imali u izvozu sveže i smrznute ribe.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR