U težnji da unaprede kvalitet rakije, plasman i edukaciju potrošača, registrovani proizvođači iz svih krajeva Srbije udružili su se da bi rakija, kao nacionalno piće, zauzela mesto koje joj pripada i 2007. godine osnovali Nacionalnu asocijaciju proizvođača rakije Srbije „Srpska rakija“. Uloga i značaj Asocijacije prepoznati su od strane relevantnih državnih organa i institucija, pa je tako ostvarena veoma dobra saradnja „Srpske rakije” sa ministarstvima, Privrednom komorom Srbije, Turističkom organizacijom Srbije, Regionalnom razvojnom agencijom Zlatibor, nizom lokalnih samouprava i drugih strukovnih i stručnih udruženja.
Vukosav Tomašević, koji je od 2014. godine na čelu ove Asocijacije, kaže da je najveći uspeh taj što su učestvovali u pripremi i donošenju sada važećeg Zakona o jakim alkoholnim pićima, kada su u Zakon uneti svi zahtevi i primedbe registrovanih proizvođača rakije. Međutim, Tomašević ističe da se Zakon u praksi gotovo i ne primenjuje.
– Taj zakon je donet pre tri godine. Naše Udruženje je imalo značajnu ulogu u procesu donošenja i usvajanja Zakona, a imali smo i dva od pet članova Komisije koja je radila taj Zakon. On je dobio verifikaciju i od nadležnih institucija Evropske unije i kada bi se primenjivao, mogao bi da uvede red na tržište rakije u Srbiji. Kažem kada bi se primenjivao jer od trenutka kada je Narodna skupština usvojila taj Zakon, država ga gotovo i ne primenjuje. Stanje na tržištu jakih alkoholnih pića je i dalje vrlo loše, ja se usuđujem da kažem čak i katastrofalno.
Tomašević kaže da odgovor na pitanje zašto je takva situacija, iako je Zakon donet još pre tri godine, treba potražiti od nadležnih ministarstava.
– Zašto je Zakon van primene morate pitati one koji su nadležni, Ministarstvo trgovine, Ministarstvo finansija, Ministarstvo poljoprivrede, Poresku upravu i druge. To bi trebalo da bude njihov posao. Nažalost, situacija u Srbiji je gora kada je u pitanju promet rakije. Procena Ministarstva poljoprivrede i Privredne komore Srbije na bazi podataka od poslednjih nekoliko godina je da se u Srbiji godišnje proizvede i potroši između 80 i 90 miliona litara rakije. Od toga 90 odsto ide na tržište u sivoj zoni, bez bilo kakve kontrole. Na svakom litru rakije koja se proda po ceni od 600 dinara u sivoj zoni, budžet Srbije i svi građani gube dva evra, jedan je PDV, a drugi akciza na litar rakije. Kada se to pomnoži sa ovim milionima litara koja se prodaju, dobije se skoro 200 miliona evra, znači, za toliko je državni budžet uskraćen.
Mali proizvođači ne mogu da pariraju velikom tržištu a pomoć države izostaje
Naš sagovornik je suvlasnik preduzeća „Braća Tomašević” iz Prijepolja koje u oblasti ugostiteljstva posluje od 1989. godine, a čiji je brend rakija „Ognjena”. Tomašević kaže da bi rakija mogla da bude značajni izvozni artikal i nešto po čemu Srbija može da bude poznata u svetu, ali problem su mali proizvođači koji ne mogu da pariraju velikom tržištu.
– Kada se priča o srpskoj rakiji govori se da je ona izvozni potencijal i to je tačno. Da situacija na domaćem tržištu nije ovakva kakva jeste, rakija bi mogla da bude značajni izlazni artikal Srbije po čemu bi trebalo da budemo poznati u svetu. Međutim, najveći problem je što su naši proizvođači mali. Za velika tržišta potrebne su ozbiljne količine. Kod nas nema nijednog proizvođača koji može sam da nastupi u svetu. Mi smo se zbog toga i udružili kako bismo mogli da izvozimo u svet, ali tu izostaje pomoć države, pre svega Privredne komore. Ispada da ja kritikujem svoju državu, ali ne, nemam ništa protiv Srbije, ali situacija je prosto takva.
S obzirom na površine koje su pod šljivom, dunjom, kajsijom i drugim voćem, Čačak ima sve uslove da bude lider u proizvodnji rakije u Srbiji kaže naš sagovornik, ali i pored toga u Asocijaciji „Srpska rakija“ za sada nema ni jednog proizvođača sa ovog prostora.
– Čačak je poznat po proizvodnji voća i rakije, ne samo šljive, već kajsije i dunje. Ima sve uslove da bude promo-lider u proizvodnji rakije u Srbiji, ali nažalost kod nas nema nijedne destilerije iz Čačka. Već četiri godine niko iz Čačka nije aplicirao za članstvo u našem Udruženju. Mi imamo samo tri uslova za članstvo, prvi je da se radi o registrovanom proizvođaču rakije, drugi da prihvata Statut naše Asocijacije i treći uslov je da zaista proizvodi rakiju od voća, pošto se danas nažalost pod tim nazivom prodaje svašta.
Rakija proizvedena u Srbiji spada u svetski vrh jakih alkoholnih pića
Asocijacija trenutno broji 36 članova, kaže Tomašević, što čini desetinu registrovanih proizvođača u Srbiji.
– U Srbiji ima ukupno oko 350 registrovanih proizvođača, a našu Asocijaciju čini otprilike jedna desetina njih, što brojčano nije mnogo, ali ako imate u vidu strukturu proizvodnje, onda to daje jednu drugu dimenziju. Naša Asocijacija je najreprezentativnije udruženje jer okuplja proizvođače koji su u samom vrhu. Trudimo se da kod naših proizvođača podstičemo kvalitet, a jedan od poslova koje obavljamo jeste i edukacija potrošača. Ukoliko naši građani konzumiraju rakiju, to treba da rade u umerenim količinama i da piju kvalitetnu rakiju, kako bi to bio užitak, a ne opijanje.
Rakija proizvedena u Srbiji, pogotovu šljivovica, po kvalitetu i aromatičnim svojstvima spada u svetski vrh jakih alkoholnih pića, u rangu sa single malt viskijem i francuskim konjakom, navode u ovoj Asocijaciji. Srpski domaćini svoje najbolje rakije čuvaju i paze kao dragoceno porodično blago. U srpskoj tradiciji kvalitetna rakija je stvar ugleda, prestiža i časti. Ovakav potencijal, na žalost, danas ne obezbeđuje srpskoj rakiji ono mesto koje zaslužuje, ni na domaćem, ni na stranom tržištu, zbog čega se u ovoj Asocijaciji trude da srpskoj rakiji obezbede šampionsku poziciju. Motiv i cilj udruživanja je podizanje kvaliteta i standarda u proizvodnji i potrošnji rakije i pozicioniranje srpske rakije na svetskom tržištu jakih alkoholnih pića.
Proizvođači i prerađivači zadovoljni ovogodišnjim prinosom krompira
Prinos krompira je ove godine bio na nekom prosečnom nivou, kvalitet takođe, ali po rečima Tomislava Bajevića, vlasnika čačanske fabrike „Čips way” proizvođači i prerađivači mogu biti zadovoljni. Bajević kaže da je čačanska Čipsara ove godine otkupila rekordne količine ovog povrća. Iako godina nije bila naklonjena ratarima, krompir koji je proizveden u čačanskim selima i na obroncima Golije i dalje je bez konkurencije po kvalitetu.
– Prinos nije kao što smo očekivali zato što je godina bila malo lošija. Mi smo primili preko 8,5 hiljada tona krompira, od čega 2,5 hiljade tona iz Čačka, Dragačeva, Ivanjice, Zablaća i Slatine. Da ne umanjujem kvalitet krompira iz Vojvodine, ali mislim da je ovaj iz Čačka i okoline najbolji. Zbog toga planiramo da iduće godine iz Čačka otkupimo oko 4 hiljade tona, a samo za to moramo napraviti novo skladište. Moram da naglasim da će sav taj krompir biti proizveden od semena iz Zablaća i sa Golije. Iako je fabrika iz vremena bivše Jugoslavije bila jedina koja se bavi ovim poslom, ni tada nije prerađivala toliko krompira kao što je to danas slučaj, niti je imala bolju kooperaciju sa Čačkom i okolinom kao što danas ima.
Bajević kaže da rukovodstvo Čipsare već pravi planove za narednu godinu, i ističe da je već napravljena kooperacija za proizvodnju semenskog materijala i proizvodnju krompira za preradu.
– Uradili smo kooperaciju za proizvodnju semenskog materijala i za proizvodnju krompira za preradu. Napravili smo rekordnu proizvodnju semenskog krompira koji se proizvodi na Goliji, u Guči, Dragačevu i Kušićima, klima je bila odlična za ovu vrstu krompira.
Dinamika plaćanja proizvođačima ide prema ugovorima i tu nema nikakvih problema, kaže direktor čačanske Čipsare i dodaje da je saradnja sa kooperantima veoma dobra.
– Prvi deo ide smo isplatili, a drugi deo ćemo isplatiti do 20. decembra. Sve ide po ugovorima, poštujemo dinamiku plaćanja. Imamo odličnu saradnju sa kooperantima, prvo pijateljstvo, poverenje, pa rad.
Učenici Prehrambeno-ugostiteljske škole su nedavno na jednom kulinarskom takmičenju u Kušićima osvojili prvu nagradu u pripremanju knedli od šljiva, a koristili su pire proizveden u čačanskoj Čipsari. Bajević kaže da je Čipsara uvek na raspolaganju mladim ljudima koji žele da uče i rade.
– Prezadovoljan sam, bili su kod nas u fabrici, pomogli smo im koliko smo mogli i uvek ćemo im pomagati. Važno je da mladi shvate da ima posla i kod nas, da ne gledaju samo na odlazak u inostranstvo. Moraju se boriti za svoje pozicije ovde. Šumadija je plodna, svega ima i mislim da se dosta toga može uraditi ovde.
