Претрага
[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 2. јун 2019.

Радни тим који је формиран са циљем да се утврди реално стање у малињацима, односно зашто је дошло до сушења изданака и због чега су у појединим крајевима Србије засади у лошем стању, почео је крајем априла са обиласком терена. Тим који је до сада обишао малињаке  у Ивањици, Ариљу, Ужицу и Сурдулици, састављен је од стручњака београдског Института за примену науке у пољопривреди, Пољопривредних саветодавних стручних служби и Института за воћарство у Чачку. Дарко Јевремовић, научни сарадник из чачанског Института каже да се на основу првих резултата може закључити да је један од основних разлога за лошије стање малињака пропуст у примени агротехничких мера у прошлој години, која је иначе била тешка за произвођаче, али су на то утицале и лоше временске прилике током ове године.

– До сад смо обишли локације у региону Западне Србије, Ивањицу, Ариље, Ужице и општину Сурдулица. Обишли смо засаде који су репрезентативни, али и оне који су у веома лошем стању. Ситуација на терену је доста различита, постоје засади који су одлични, где су родни изданци добро развијени и где су бочне родне гранчице сада у оптималном стању развијености. Пуно цветање је већ прошло и већ имамо формиране младе плодове. Исто тако имамо и засаде који су у нешто лошијем стању, њих је знатно више. Код њих су родни изданци лоши, са оштећењима које су последица гљивичних инфекција. У тим засадима је долазило до неједнаког формирања родних гранчица, односно до неједнаког кретања пупољака, или је било доста сувих пупољака. Оно што је отежало ситуацију ове године јесу климатски фактори који сада владају, доста кишних дана, било је и елементарних непогода, града и снега. Тако да је ситуација на терену доста „шарена”.

Незадовољни откупном ценом, многи произвођачи од прошлогодишње бербе па готово до овог пролећа нису улазили у малињаке, каже Јевремовић и додаје да је то довело до лошег стања овогодишњих изданака.

– Дошло је до пропуста у одржавању засада. Наравно, у периоду бербе се не смеју примењивати фунгициди, нити исектициди. Тако да произвођачи нису могли да их употребљавају око месец и по дана колико је трајала берба. Након завршене бербе, доста њих је напустило малињаке, због ниске цене, тако да нису извршили заштиту изданака који ове године доносе род. Ти изданци су у лошем стању ушли у наредну вегетацију. Све је то последица лошег одржавања засада, али не само кривицом самих произвођача, већ и због климатских фактора.

Након што се уради узорковање у свим засадима, тимови ће највероватније након завршене бербе донети закључак и на основу коначног извештаја радни тим Министарства пољопривреде ће дати препоруке о даљим корацима које треба предузети у производњи малине.

– Највећи интензитет напада појединих патогена који се јављају у засадима малине је управо у периоду плодоношења, тако да се чека тај период како бисмо могли да извршимо узорковање појединих засада и да видимо има ли тих патогена. После сваког обиласка терена подносимо извештаје шта смо уочили на терену, а након тога ће сви извештаји бити предати Министарству, па ће на основу њих радни тим Министарства дати препоруке шта је чинити даље.

Произвођаче малине сваке године муче иста питања, а то су откупна цена и пласман робе. Јевремовић каже да током обиласка засада често могу чути коментаре и питања везана за цену малине, али да чланови тима на то немају одговор јер то и није у њиховој надлежности. Оно на шта могу да одговоре и да дају одређене препоруке јесу мере које у овом тренутку треба предузети како би се побољшало стање у засадима.

– Произвођачи су свесни да су негде погрешили у заштити, свесни су и климатских фактора и шта је проузроковало ове проблеме у производњи малине. Наравно, траже савет шта урадити сад у овом периоду да би се стање у засадима побољшало. Постоје неке краткорочне мере које се могу сада предузети да се засади доведу у боље стање. Наравно,  циљ је да се они што боље заштите и припреме за наредну произвођачку годину.

По питању садног материјала, Јевремовић каже да и сертификоване, али и стандардне саднице морају да задовољавају све услове здравственог квалитета који су прописани законским одредбама, да би могле да се ставе у промет.

– Људи мисле да је сертификовани садни материјал много бољи од стандардног. И један и други морају бити ослобођени свих патогена који могу да заразе малину. У Србији тренутно мали број произвођача нуди сертификовани садни материјал, али наравно, садни материјал треба куповати од регистрованих произвођача. Треба избегавати куповину преко интернета и из родних засада јер се на тај начин могу све болести и штеточине који су присутни у том родном засаду пренети у нови засад.

Иако је тешко признати, за нама су времена када се производња малине у Србији толико развијала да је наша земља била водећи произвођач овог воћа у свету. Данас се слика релативно променила, али можемо да кажемо да смо и даље у врху по квалитету плода.

Да ли ће се Србија поново вратити на водеће место по количинској производњи малине?

– Мислим да хоће. Колебања у производњи малине се јављају већ деценијама, од седамдесетих година када је малина почела интензивно да се гаји у Србији. Верујем да ће се ово стање пребродити и да ћемо опет бити значајни произвођачи малине.

Због временских услова површине под пшеницом смањене

Током маја је било више кишних него сунчаних дана, снег је половином месеца уништио малињаке у вишим пределима Ивањице и у златиборском крају. Град је недуго после тога десетковао овогодишњи род кајсије у Миоковцима, али је нанео штету и другим воћарским и, у мањој мери, повртарским културама у осталим чачанским и лучанским селима. Милан Дамљановић, саветодавац за ратарство у чачанској Пољопривредној и стручној служби каже да због честих киша, на парцелама под кукурузом ускоро треба кренути са сузбијањем  корова.

– Кукуруз се тренутно налази у фази петог и шестог листа, што значи да је ускоро време да се интезивира заштита од корова, поготово због обилних киша. Нажалост, ове кише проузрокују и тај проблем да је веома тешко ући са механизацијом у парцеле и онда долази до тога да су многи препарати регистровани за коришћење у кукурузу до петог, шестог или осмог листа, а онда због кише механизација не може да уђе због кише. У међувремену, корови прерасту ону фазу на коју делују препарати, тако да то повлачи једно друго, па имамо смањен принос. Сва срећа па модерна заштитарска пракса поседује препарате који могу доста касније да се користе, али они су веома скупи и доста поскупљују пољопривредну производњу.

У Чачку, Горњем Милановцу, Ивањци и Лучанима годишњи просек засејаних парцела под кукурузом је од 15 до 17 хиљада хектара и око 11 хиљада под стрнинама. Због неповољних временских услова током јесење сетве, ове године је мање површина под пшеницом.

– Ове године од тих десетак, једанаест хиљада под стрнинама, нешто су мање површине под пшеницом него раније, а остало је под јечмом и овсом из разлога што су временски услови били неповољни за сетву пшенице. Што кукуруза тиче, увек је око 3, 4 хиљаде хектара под силажним кукурузом, а 10 до 12 хиљада је под кукурузом за брање у клипу, или у зрну. Ратарство је тешка грана производње и у принципу не би требало да се разговара о неким приносима док плодови не уђу у амбар.

Тренутне временске прилике утичу на слабији раст и развој биљних култура, али доприносе развоју разних гљивичних и бактеријских обољења, каже Дамљановић. Ускоро се очекује и жетва пшенице, која по његовим речима није у задовољавајућем стању.

– Овако велике количине падавина нису добре, имамо мало сунчаних дана, нема довољно сунчеве светлости и долази до слабијег развоја биљака. Обавезно се мора појачати заштита повртарских и ратарских култура од болести. Ускоро ће почети жетва пшенице, она није у баш најбољем стању, лошија је него претходних година, али нема неких посебних обољења. У суштини, биће принос на ниво просечног вишегодишњег приноса и биће је довољно за домаће тржиште.

Застој у продаји говеда

Због недостатка туберкулина, дијагностичког средства којим се потврђује да ли животиња има туберкулозу, у Србији тренутно постоји проблем, односно одређени застој у продаји говеда, каже Радослав Богићевић, ветеринар из Мрчајеваца. По његовим речима, према програму мера за здравствену заштиту  животиња, вакцинација се врши на годишњем нивоу. Он је додао да је клиничка у погледу заразних болести домаћих животиња на територији целе земље задовољавајућа.

– Проблем је настао зато што је једна фабрика из Чешке, из које је увожено, престала са радом. Требало је времена док се ураде тендери, да то дијагностичко средство стигне у Србију и да се добију сертификати. Мислим да ће се све ово брзо регулисати и да би сточари требало да имају стрпљења са продајом стоке. Проблем није настао на нивоу ветеринарске службе, већ на нивоу целе државе. Ми смо одређене количине тој средства сачували за хитне случајеве, онда када је ургентно да се животиње продају. Такође смо позајмљивали од колега који имају залихе. То дијагностичко средство се куповало од Института и на тај начин је постајало власништво ветеринарске станице. На чачанској територији је било доста позајмљивања од колега, тако да смо се снашли и имали смо довољно тог средства.

Богићевић се осврнуо и на актуелну ситуацију са неповољним временским приликама и непогодама које су захватиле чачанска села и каже да, на срећу, у Мрчајевцима није било јачег града па није ни било штете, али честе падавине свакако праве проблеме пољопривредницима.

– У Мрчајевцима и околини није падао град, као што је то био случај у Миоковцима. Овде је било много обилних падавина због којих људи не могу да уђу у њиве, не могу да покосе траву луцерку. Обично се у априлу или половином мала заврши то прво коло кошења. Међутим, људи нису ни имали прилику да започну тај посао. Што се тиче воћа, евидентно је да је на пијацама мала понуда трешања и јагода, јер није било довољно сунца.

Лоше време утицало и на пчелињу пашу

Извршни одбор Савеза пчеларских организација Србије је на последњој седници прогласио елементарну непогоду током периода цветања багрема. Како се наводи на сајту ове организације, овогодишња багремова паша, која је и најзначајнија пчелиња паша у Србији по количинама меда које даје, катастрофално је подбацила у приносима због временских неприлика. Иако је багрем на већим надморским висинама пред крајем цветања, већ сад се може рећи да ће багремова паша подбацити у маси, за територију целе Србије, за најмање 65-70 одсто, наводе у Савезу пчеларских организација. Оваква елементарна непогода представља веома лошу вест за пчеларе Србије, посебно на северу, западу и истоку земље, док су на југу Србије забележени углавном симболични приноси.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Вести | Одабране вести

Од 1. маја мањи трошкови за пчеларе

30.04.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024