AGROSAVETNIK, 20. oktobar 2019.

AGROSAVETNIK, 20. oktobar 2019.

Osnovna karakteristika pravog meda je kristalizacija jer nijedna vrsta falsifikovanog meda se neće kompaktno kristalisati. Pravi med u tegli mora imati mutnu boju, ne može biti proziran. Takođe, pravi med ne može biti jeftin, košta od 800 do 1000 dinara

0
Ilustracija

U Ivanjici je 12. oktobra održana prodajna Izložba pčelinjih proizvoda i opreme za pčelarstvo koja je okupila oko 15 izlagača  iz Kragujevca, Užica, Arilja, Požege, Čačka i Ivanjice. Izložbu je po peti put organizovalo Društvo pčelara iz Ivanjice, čiji predsednik Mirko Pantović kaže da su izloženi proizvodi bili dobrog kvaliteta i da su se, osim meda, dosta prodavali i ostali pčelinji proizvodi.

– Prodavali su se i ostali pčelinji proizvodi – propolis, različite kreme, mešavine meda sa različitim vrstama biljaka, preparati za krvni pritisak i drugo. Naši pčelari su obučeni što se tiče proizvodnje preparata na bazi pčelinjih proizvoda. Ponuda je zaista bila raznovrsna i dosta se prodavalo.

Na tržištu se pojavljuju velike količine falsifikovanog meda, zbog čega se članovi pčelarskih društava širom Srbije, koja organizuju ovakve izložbe i sajmove, trude da kroz razgovor sa građanima ukažu na taj problem.

– Jedan od glavnih ciljeva ovih manifestacija koje pčelarska udruženja organizuju je da se građanima ukaže da koriste baš te proizvode koje prave pčelari, jer se na tržištu pojavljuje sve više falsifikovanog meda. U marketima možete naći med od 300 dinara, ali to u većini slučajeva nije pravi med već sirupi, odnosno šećeri koji su štetni za ljudsko zdravlje. Trudimo se kao pčelari da građanima objasnimo kako prepoznati pravi med i kako da budu sigurni da su kupili baš ono za šta su dali novac. Najsigurnije je da med kupite od pčelara kog poznajete i u kog ste sigurni. Mada, 90 odsto pčelara prodaje dobar i kvalitet med. Ne mogu reći svi, jer u svakom žitu ima kukolja.

Kako prepoznati pravi med

Pantović je ovom prilikom objasnio kako prepoznati pravi med, odnosno kako razlikovati pravi, od lažnog meda.

– Osnovna karakteristika pravog meda je kristalizacija. Nijedna vrsta falsifikovanog meda se neće kompaktno kristalisati. Međutim, problem je to što naši građani imaju averziju prema tom medu jer ga drugačije nazivaju „ušećeren” med – čim se spomene šećer, ljudi sumnjaju da je u med dodat šećer i da zbog toga on nije pravi. Pravi med u tegli mora imati mutnu boju, ne može biti proziran. Takođe, pravi med bi, kada ga uzmete kašičicom, trebalo da pravi neprekidnu nit. Ali, to možda nije prikladna mera za prepoznavanje pravog meda jer se taj efekat neisprekidane niti može postići i sa veštačkim. Ukoliko neko ne voli kristalisan med, njega je vrlo lako rastopiti u mlakoj vodi na temperaturi ne većoj od 40 stepeni. Pravi med ne može biti jeftin, košta od 800 do 1000 dinara.

Dobra pčelarska praksa

U Savezu pčelarskih organizacija Srbije uveden je projekat Dobra pčelarska praksa, koji obavezuje članove saveza da prodaju  provereno prirodan med.

– Dobra pčelarska praksa je projekat u kojem mi pčelari potpisujemo ugovore sa Savezom pčelarskih organizacija. Imamo svoju etiketu na kojoj se nalaze svi podaci o pčelaru koji pakuje taj med, naznačena je vrsta meda, a tegla je zapečaćena poklopcem. U tu teglu ne smemo ubaciti ništa loše, nikakav veštački med, kazne za to su ogromne. Dakle, u tim teglama je garantovano prirodni med.

Podsticaji za poljoprivrednike

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćana raspisala je prošlog meseca četvrti javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekata za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva, odnosno za nabavku novih traktora.

– Rok za podnošenje zahteva je 25. novembar. Ovim pozivom obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća i povrća, kao i sektor ostalih useva . Takođe, tu su i sektor grožđa i proizvodnja jaja, ali to nije toliko interesantno za naše područje. Prihvatljive investicije i troškovi su nabavka novog traktora sa uređajima i opremom za izvođenje poljoprivrednih radova, kao i svi opšti troškovi koji nastaju prilikom konkurisanja. Tu se pre svega misli na izradu biznis planova. Snaga traktora zavisi od sektora ulaganja i obima poljoprivredne proizvodnje – ako se neko bavi voćarstvom, a ima od dva do deset hektara prijavljenih površina pod zasadom, moći će da nabavi traktor snage do 60 kilovata. Visina podsticaja iznosi od 60 do 70 procenata prihvatljivih troškova investicije, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi poljoprivrednik i da li se gazdinstvo nalazi u području sa otežanim uslovima rada, objašnjava Radovan Ševarlić, savetodavac za agroekonomiju u čačanskoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi.

U septembru je raspisan i peti javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekata za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava – kupovinu nove mehanizacije i opreme, kao i izgradnju objekata, a rok za podnošenje zahteva za odobravanje prava na ove  podsticaje je do 23. decembra.

– Sektori su isti kao u prethodnom javnom pozivu (sektori mleka, mesa, voća, povrća, ostalih useva, grožđa i jaja). Visina podsticaja je takođe od 60 do 70 procenata ukupno prihvatljivih troškova, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi poljoprivrednik i da li se gazdinstvo nalazi u području sa otežanim uslovima rada. Iznosi podsticaja su od 5 hiljada do 700 hiljada evra za sektore voća, povrća, ostalih useva, grožđa i jaja, a za sektor mleka i mesa od 5 hiljada do milion evra.

Zahtevi po Pravilniku za podsticaje za premije osiguranja u poljoprivrednoj proizvodnji Ministarstva poljoprivrede, podnose se do 15. novembra. Slađana Petrić, direktorka Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Čačak, kaže da je od ove godine po ovom Pravilniku iznos podsticaja za Moravički okrug 70 procenata od plaćene premije osiguranja. Ona je podsetila i na novine koje se tiču rokova za podnošenje zahteva za podsticaje za tovna grla.

– Od ove godine je za Moravički okrug iznos podsticaja za premiju osiguranja 70 procenata od plaćene premije osiguranja. Uprava za agrarna plaćanja je izdala saopštenje da se zahtevi za tovna grla podnose od 1. februara 2020. do 31. jula 2020. godine za sva grla koja su predata klanici ili izvezena u periodu od 1. jula ove godine do 30. juna 2020. godine.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR