[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 20. октобар 2019.

У Ивањици је 12. октобра одржана продајна Изложба пчелињих производа и опреме за пчеларство која је окупила око 15 излагача  из Крагујевца, Ужица, Ариља, Пожеге, Чачка и Ивањице. Изложбу је по пети пут организовало Друштво пчелара из Ивањице, чији председник Мирко Пантовић каже да су изложени производи били доброг квалитета и да су се, осим меда, доста продавали и остали пчелињи производи.

– Продавали су се и остали пчелињи производи – прополис, различите креме, мешавине меда са различитим врстама биљака, препарати за крвни притисак и друго. Наши пчелари су обучени што се тиче производње препарата на бази пчелињих производа. Понуда је заиста била разноврсна и доста се продавало.

На тржишту се појављују велике количине фалсификованог меда, због чега се чланови пчеларских друштава широм Србије, која организују овакве изложбе и сајмове, труде да кроз разговор са грађанима укажу на тај проблем.

– Један од главних циљева ових манифестација које пчеларска удружења организују је да се грађанима укаже да користе баш те производе које праве пчелари, јер се на тржишту појављује све више фалсификованог меда. У маркетима можете наћи мед од 300 динара, али то у већини случајева није прави мед већ сирупи, односно шећери који су штетни за људско здравље. Трудимо се као пчелари да грађанима објаснимо како препознати прави мед и како да буду сигурни да су купили баш оно за шта су дали новац. Најсигурније је да мед купите од пчелара ког познајете и у ког сте сигурни. Мада, 90 одсто пчелара продаје добар и квалитет мед. Не могу рећи сви, јер у сваком житу има кукоља.

Како препознати прави мед

Пантовић је овом приликом објаснио како препознати прави мед, односно како разликовати прави, од лажног меда.

– Основна карактеристика правог меда је кристализација. Ниједна врста фалсификованог меда се неће компактно кристалисати. Међутим, проблем је то што наши грађани имају аверзију према том меду јер га другачије називају „ушећерен” мед – чим се спомене шећер, људи сумњају да је у мед додат шећер и да због тога он није прави. Прави мед у тегли мора имати мутну боју, не може бити прозиран. Такође, прави мед би, када га узмете кашичицом, требало да прави непрекидну нит. Али, то можда није прикладна мера за препознавање правог меда јер се тај ефекат неиспрекидане нити може постићи и са вештачким. Уколико неко не воли кристалисан мед, њега је врло лако растопити у млакој води на температури не већој од 40 степени. Прави мед не може бити јефтин, кошта од 800 до 1000 динара.

Добра пчеларска пракса

У Савезу пчеларских организација Србије уведен је пројекат Добра пчеларска пракса, који обавезује чланове савеза да продају  проверено природан мед.

– Добра пчеларска пракса је пројекат у којем ми пчелари потписујемо уговоре са Савезом пчеларских организација. Имамо своју етикету на којој се налазе сви подаци о пчелару који пакује тај мед, назначена је врста меда, а тегла је запечаћена поклопцем. У ту теглу не смемо убацити ништа лоше, никакав вештачки мед, казне за то су огромне. Дакле, у тим теглама је гарантовано природни мед.

Подстицаји за пољопривреднике

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управа за аграрна плаћана расписала је прошлог месеца четврти јавни позив за подношење захтева за одобравање пројеката за ИПАРД подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства, односно за набавку нових трактора.

– Рок за подношење захтева је 25. новембар. Овим позивом обухваћени су сектори млека, меса, воћа и поврћа, као и сектор осталих усева . Такође, ту су и сектор грожђа и производња јаја, али то није толико интересантно за наше подручје. Прихватљиве инвестиције и трошкови су набавка новог трактора са уређајима и опремом за извођење пољопривредних радова, као и сви општи трошкови који настају приликом конкурисања. Ту се пре свега мисли на израду бизнис планова. Снага трактора зависи од сектора улагања и обима пољопривредне производње – ако се неко бави воћарством, а има од два до десет хектара пријављених површина под засадом, моћи ће да набави трактор снаге до 60 киловата. Висина подстицаја износи од 60 до 70 процената прихватљивих трошкова инвестиције, у зависности од тога да ли је подносилац млади пољопривредник и да ли се газдинство налази у подручју са отежаним условима рада, објашњава Радован Шеварлић, саветодавац за агроекономију у чачанској Пољопривредној саветодавној и стручној служби.

У септембру је расписан и пети јавни позив за подношење захтева за одобравање пројеката за ИПАРД подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава – куповину нове механизације и опреме, као и изградњу објеката, а рок за подношење захтева за одобравање права на ове  подстицаје је до 23. децембра.

– Сектори су исти као у претходном јавном позиву (сектори млека, меса, воћа, поврћа, осталих усева, грожђа и јаја). Висина подстицаја је такође од 60 до 70 процената укупно прихватљивих трошкова, у зависности од тога да ли је подносилац млади пољопривредник и да ли се газдинство налази у подручју са отежаним условима рада. Износи подстицаја су од 5 хиљада до 700 хиљада евра за секторе воћа, поврћа, осталих усева, грожђа и јаја, а за сектор млека и меса од 5 хиљада до милион евра.

Захтеви по Правилнику за подстицаје за премије осигурања у пољопривредној производњи Министарства пољопривреде, подносе се до 15. новембра. Слађана Петрић, директорка Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак, каже да је од ове године по овом Правилнику износ подстицаја за Моравички округ 70 процената од плаћене премије осигурања. Она је подсетила и на новине које се тичу рокова за подношење захтева за подстицаје за товна грла.

– Од ове године је за Моравички округ износ подстицаја за премију осигурања 70 процената од плаћене премије осигурања. Управа за аграрна плаћања је издала саопштење да се захтеви за товна грла подносе од 1. фебруара 2020. до 31. јула 2020. године за сва грла која су предата кланици или извезена у периоду од 1. јула ове године до 30. јуна 2020. године.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *