Poljoprivrednici kažu da posla u poljoprivredi uvek ima, ali se uvek nekako slože oko toga da ga u proleće ima najviše. Ono što tada pripreme i počnu – cele godine lako nadograđuju. Posle zakasnelih snežnih padavina kakve nismo imali u decembru i januaru, ali jesmo u martu, ostala je vlažna zemlja koja dugo nije dozvoljavala da se sa njom bilo šta radi.
Pravo je vreme da se zemljište nađubri pred setvu
Sada već radovi mogu da počnu, kaže Milana Damljanović, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.
– Polja su nam oživela i u jeku su prolećni radovi. Uglavnom je završena prihrana ozimih strnina i prešlo se na pripremu zemljišta i na setvu jarih strnina i prolećnih useva. Tu pre svega mislim na najveći ratarski posao u našem kraju, to je setva kukuruza, kao i setva svih povrtarskih kultura. Takođe, može se videti da je u plastenicima i staklenicima uveliko počela proizvodnja rasada paradajza, krastavaca, tikvica i svih onih kultura koje će se za 20 do 30 dana rasađivati na otvorenom.
Pre setve je neophodno izvršiti kvalitetnu pripremu zemljišta, a Damljanović kaže da je sada pravo vreme za taj posao jer nema više preterane vlage i preporučuje da se pripremi startno đubrenje za setvu kukuruza.
– Svi oni koji krajem jeseni ili u zimskom periodu nisu uradili osnovno đubrenje pri osnovnoj obradi zemljišta, moraju za kukuruz da unesu značajnu količinu đubriva. Za prinos od 10 tona suvog zrna kukuruza po hektaru, što mi smatramo za solidan prinos, potrebno je oko 180 kg azota, 90 kg fosfora i od 100 do 120 kg kalijuma. Da bi nadoknadili tu količinu, mora se koristiti đubrivo tipa petnaestica ili šesnaestica, od 500 do 700 kilograma, a uz to i prihrana. Ne možemo očekivati da bilo koji hibrid koji postoji na tržištu dosegne visoke prinose ukoliko se koriste manje količine đubriva i prihrane. Svaki kilogram đubriva koji se dodaje preko osnovnih količina višestruko će se isplatiti i vratiti proizvođačima.
Koristiti hibride kukuruza ranijih grupa zrenja
Naš sagovornik za ovogodišnju setvu preporučuje hibride ranijih grupa zrenja, a objašnjava i zašto.
– Vremenski uslovi su se poslednjih godina dosta promenili, tako da imamo veoma žarka leta, zbog čega je bitno da oprašivanje kukuruza bude u periodu kada ima dovoljno vlage da bi kukuruz mogao da se pravilno opraši i da formira klip. Zato mi preporučujemo da se ide na FAO grupe zrenja 300 i 400 za branje, odnosno za ostavljanje kukuruza u koševe, u suvom ratarenju. Svi koji imaju sisteme za zalivanje, mogu da idu petu, šestu i sedmu grupu zrenja, a što se tiče proizvodnje silaže, mogu da idu na grupe zrenja 500 i 600, a ako imaju sisteme za zalivanje mogu da idu i na šestu i sedmu grupu zrenja. To bi bilo osnovno što bi mogli reći o setvi i đubrenju kukuruza, a naravno, posle toga se mora pristupiti zaštiti od korova i eventualnim korektivnim prskanjima u kasnijem periodu.
Posipati zemljište krečom na svakih nekoliko godina
Zašto bi zemljište pre setve trebalo na svakih nekoliko godina posipati krečom, takođe je jedno od pitanja za Milana Damljanovića.
– To je jedna agrotehnička mera koja je u celom svetu, naročito u Zapadnoj Evropi, nezamenljiva i obavezno se preporučuje svakih nekoliko godina. Stvar je u povišenju Ph vrednosti zemljišta, jer na zemljištu koje se obrađuje i tretira fiziološki kiselim đubrivima, kao i zemljištu na kojem je intenzivna poljoprivredna proizvodnja, dolazi neizbežno do zakišeljavanja, a onda i do pada prinosa. Bez obzira koliko mnogo uneli mineralnih đubriva, ukoliko je Ph vrednost niska ne možemo se nadati visokim prinosima. Pre desetak godina je Ministarstvo poljoprivrede sprovelo akciju besplatne kalcizacije zemljišta i ta akcija je bila veoma uspešna jer je veliki broj proizvođača video kolike su prednosti dodavanja kreča u zemljište. Međutim, čim je prestala ta besplatna dodela, to se svelo na mali broj entuzijasta i na one ljude kojima je kiselost toliko visoka da više ne mogu ništa da gaje. Na našoj teritoriji, odnosno u zapadnoj Srbiji negde oko 70 odsto parcela su zakišeljene i bilo bi neophodno da se doda između 3 i 5 tona krečnog materijala po hektaru.
Kreč je najbolje dodati pre zimskog oranja i uz to uneti određenu količinu stajnjaka, kaže Damljanović.
– Najbolje je da se kreč dodaje pre zimskog oranja, a pre osnovne obrade. On može da se raspe po površini u periodu od skidanja pšenice u leto, pa sve do zime, ništa mu neće faliti što stoji na površini. Takođe je vrlo bitno napomenuti da uz taj krečni materijal treba da se unese jedna količina stajnjaka jer se mnogostruko povećava efikasnost zemljišta.
Saveti za povrtare
– Za povrtare je bitno da obrate pažnju na to da se zemljište mora fino usitniti i da vlažnost prilikom setve bude optimalna. Na svu sreću, veći povrtari kod nas uglavnom imaju sisteme za zalivanje pa mogu to da regulišu. Pojedine kulture, kao što su šargarepa, peršun, celer i slične sitnosemene vrste, imaju velikih problema prilikom nicanja zbog stvaranja pokorice. Ukoliko se vlažnost zemljišta ne održava kako treba, neće doći do nicanja jer ponik nema snage da probije pokoricu, što je osnovni problem pri proizvodnji tih povrtarskih vrsta. Što se tiče proizvodnje krompira ili luka, tih problema nema jer je njihova klica dovoljno jaka da probije zemljište, kaže Damljanović.
