AGROSAVETNIK, 22. septembar 2019.

AGROSAVETNIK, 22. septembar 2019.

Zbog niskog sadržaja šećera, ekonomičnost proizvodnje rakija od jagodastog voća je veoma mala, jer je potrebna velika količina voća kako bi se rakija napravila, dobijeni proizvod je prilično skup, ali uvek postoji grupa potrošača koja to sebi može da priušti

0
Ilustracija

U Prehrambeno-ugostiteljskoj školi u Čačku u petak je predstavljen projekat o unapređenju proizvodnje i prerade jagodastog voća koji realizuje čačanski Institut za voćarstvo.

Prezentacija projekta je pre toga održana i u Ivanjici, Arilju i Požegi, u saradnji sa Poljoprivrednim savetodavnim stručnim službama Čačak, Kraljevo i Užice, čačanskom Prehrambeno-ugostiteljskom školom, Poljoprivrednom školom „Ljubo Mićić“ iz Požege, i firmama „Floriva“ iz Ivanjice, „Agro Eko voće“ i „Drenovac“ iz Arilja.

Dr Svetlana Paunović, naučni saradnik Instituta za voćarstvo, objasnila je da se ovaj projekat odnosi na unapređenje tehnologije gajenja, konkurentnosti i ekonomičnosti proizvodnje jagodastih vrsta voćaka, kao i mogućnosti dodavanja vrednosti proizvodu kroz preradu. Po njenim rečima, gajenje jagodastih vrsta voćaka ima veliki značaj za našu zemlju.

– Prvi deo projekta se odnosi na intenziviranje tehnologije gajenja, a drugi na preradu plodova od jagodastih vrsta voćaka i dobijanja proizvoda sa dodatnom vrednošću. Jagodaste vrste voćaka imaju poseban značaj za našu zemlju. Izdvojila bih malinu, kako po obimu proizvodnje, tako i po površinama na kojima se gaji, ali i po izvozu. Svima je poznato da Srbija ostvaruje devizne prihode od izvoza maline u iznosu od oko 200 miliona dolara godišnje. Na drugom mestu se nalazi jagoda, tu imamo trend porasta proizvodnje u poslednjih deset godina, tako da su površine pod ovim voćem negde na oko 7 hiljada hektara. Na trećem mestu je kupina, a na četvrtom ribizla. Poslednjih godina se beleži trend umerenog rasta površina pod ribizlom, naročito crvenom i crnom, tako da se smatra da površina pod ribizlom sada iznosi oko 70 hektara. To je vrlo značajno za našu zemlju, s obzirom na to da mi ovo voće uvozimo, tako da bi sa povećanjem površine i obima proizvodnje ona mogla da se izvozi kao prateća vrsta malini i kupini.

Iako su u Srbiji povoljni agroekološki uslovi za gajenje svih kontinentalnih vrsta voćaka, pa tako i jagodastih, poljoprivrednici se suočavaju sa raznim problemima, kaže Svetlana Paunović. Iz tog razloga stručnjaci čačanskog Instituta za voćarstvo rade na intenziviranju tehnologije gajenja jagodastog voća sa ciljem povećanja prinosa i postizanja dobrog kvaliteta plodova, kao i na proučavanju novih sorti.

– U našoj zemlji postoje povoljni agroekološki uslovi za gajenje svih kontinentalnih vrsta voćaka, pa samim tim i jagodastih vrsta. Međutim, mi se suočavamo sa mnogobrojnim problemima: neredovna rodnost, oscilacije u kvalitetu roda, loši klimatski faktori (globalne klimatske promene), usitnjenost poseda, kao i  nedostatak prerađivačkih kapaciteta. Nažalost, naši poljoprivredni proizvođači često prave grešku jer ne koriste sertifikovani sadni materijal, već uzimaju sadnice iz proizvodnih zasada što nije dobro. Na taj način može doći do širenja različitih bolesti, kao i do poremećaja u proizvodnji, kvalitetu ili izgledu plodova.

Ishrana biljaka i održavanje zemljišta

Ishrana predstavlja jedan od najvažnijih segmenata uzgoja biljaka za dobijanje što zdravijih plodova, a važni su i načini održavanja zemljišta. U Institutu za voćarstvo se poslednjih godina radi na primeni različitog oblika malčiranja koji ima višestruki značaj – od dobre strukture zemljišta i poboljšanja vodnog, vazdušnog i toplotnog režima, do suzbijanja pojave korova.

– U našoj zemlji se često koristi ishrana u količinama koje nisu potrebne biljkama, što nikako nije dobro. Zbog toga preporučujemo da se najpre urade hemijske analize zemljišta i da se onda na osnovu toga vrši đubrenje. Najčešće to naši poljoprivredni proizvođači ne rade, već koriste čak 30 odsto veće količine nego što je to biljkama potrebno, što se negativno odražava na sama zemljišta, tako da mi sada imamo dosta kiselih odnosno degradiranih zemljišta. Što se tiče načina održavanja zemljišta, intenzivno radimo na primeni različitih oblika malčiranja organskim ili neorganskim malčom. Od organskog se najčešće koriste strugotina, seno, slama ili košena trava, a od neorganskog folija.

Zaštićeni ili poluzaštićeni prostori su najpogodniji za gajenje jagodastih vrsta voćaka koje imaju veliku hranljivu vrednost, kaže Svetlana Paunović, pa su na tržištu sve više traženi proizvodi koji se dobijaju preradom ovog voća.

– Pri intenziviranju tehnologije gajenja bitno je koristiti zaštićene ili poluzaštićene prostore, jer se na taj način štite jagodaste vrste voćaka od abiotičkih činilaca. Isto tako, produžava se period berbe i ponude na tržištu. Jagodaste vrste voćaka imaju veliki značaj što se tiče hranljive vrednosti: obiluju vitaminima, naročito vitaminom C, zatim šećerima, kiselinama, a imaju i visoku antioksidativnu aktivnost zbog čega se sve više traže prerađevine od plodova jagodastog voća. To je ono na šta se i stavlja akcenat u drugom delu ovog projekta. Moram da kažem da naša zemlja svake godine ima ogromne devizne gubitke jer izvozimo zamrznute plodove po ceni koja je mnogo niža od cene nekih prerađenih proizvoda.

Mogućnosti proizvodnje rakije od jagodastog voća

Na prezentaciji projekta „Unapređenje tehnologije gajenja, konkurentnosti i ekonomičnosti proizvodnje jagodastih vrsta voćaka kao i mogućnost dodavanja vrednosti proizvodu kroz preradu“, koja je u petak održana u Prehrambeno – ugostiteljskoj školi, govorili su naučni saradnici čačanskog Instituta za voćarstvo. O preradi jagodastog voća u alkoholna pića govorio je dr Branko Popović, a o preradi i konzervisanju voća dr Olga Mitrović. Iako je poznato da se u Srbiji rakija najviše proizvodi od šljive, kruške, dunje i jabuke, kroz ovaj projekat su prikazane mogućnosti pravljenja voćnih rakija od jagodastog voća, koje svojim specifičnim mirisom i aromom mogu da privuku širu grupu potrošača, kaže dr Branko Popović i dodaje da je gajenje jagodastog voća, pre svega maline, skupo i zahtevno i utiče i na to da cena ove rakije bude visoka.

– To je odabrano kao tema zbog toga što je opšte poznato da su rakije naš tradicionalni proizvod. One se uglavnom proizvode od šljive, kruške i kajsije, a mi smo kroz ovaj projekat hteli da pokažemo kakve su mogućnosti prerade jagodastog voća, kakve su karakteristike takve rakije i da li je uopšte moguće napraviti rakiju od jagodastog voća. Najviše smo se bazirali na preradi maline, crne ribizle i kupine. Želeli smo da pokažemo da i od tih nekih netipičnih sirovina može da se napravi rakija koja ima specifičan ukus i aromu. Zbog niskog sadržaja šećera, ekonomičnost proizvodnje voćnih rakija je veoma mala, jer je potrebna velika količina voća kako bi se rakija napravila. Preradom jagodastog voća u rakiju dobija se proizvod koji je prilično skup, ali uvek postoji grupa potrošača koja to sebi može da priušti.

Poslednjih godina sve više ljudi se odlučuje za proizvodnju rakije od kupine. Od ovog voća može se dobiti veoma kvalitetna rakija ukoliko se ispoštuju svi koraci u tehnološkom procesu proizvodnje, objašnjava Branko Popović.

– Ljudi se poslednjih godina trude da i od maline i kupine naprave rakiju. Kupina zbog svojih karakteristika daje izuzetno lepu i kvalitetnu rakiju, ukoliko se ceo taj tehnološki postupak proizvodnje sprovede kako treba. Ona se sviđa velikom broju potrošača, iako ima specifičan miris i ukus na koje se prvo treba navići.

Olga Mitrović, viši naučni sLaradnik čačanskog Instituta za voćarstvo je na predavanLju govorila o mogućnostima prerade jagodastog voća, sa akcLentom na postupak konzervisanja kojim se dobijaju tradicionalni proizvodi poput džema, kompota, slatkog i sokova, kao i o procesu sušenja voća.

– Prerada voća se može obavljati na dva načina: to su postupci konzervisanja i vrenja. Konzervisanjem se dobijaju tradicionalni proizvodi od jagodastog voća kao što su sok, džem, slatko, marmelada  i sušeno voće. Malina je jako poznata za preradu u sok, a sada se sve više pažnje posvećuje zdravoj hrani, pa tako i dobijanju visokokvalitetnih sokova od ovog voća. Pored toga, malina se može koristiti i za sušenje, ali je taj postupak drugačiji od sušenja šljive. Malina je specifična vrsta zbog bojenih materija koje ima – da bi se očuvala prirodna boja, sušenje se obavlja liofilizacijom. Moram napomenuti da su ovakvi proizvodi skupi jer je sama tehnologija za proizvodnju skupa. Oni se mogu koristiti kao gotovi ili poluproizvodi. Što se tiče kupine, ona se sve više koristi za proizvodnju kupinovog vina. Mnogi su ušli u tu proizvodnju jer kupina ima mnogo antocijana koji povoljno utiče na organizam.

S obzirom na to da je predavanje održano u Prehrambeno – ugostiteljskoj školi, Olga Mitrović je dala jedan koristan savet našim najmlađim sugrađanima.

– Deca bi trebalo što više da konzumiraju ne samo sveže voće, već i prerađevine od voća, jer i one imaju povoljno dejstvo na rad ljudskog organizma.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR