У Прехрамбено-угоститељској школи у Чачку у петак је представљен пројекат о унапређењу производње и прераде јагодастог воћа који реализује чачански Институт за воћарство.
Презентација пројекта је пре тога одржана и у Ивањици, Ариљу и Пожеги, у сарадњи са Пољопривредним саветодавним стручним службама Чачак, Краљево и Ужице, чачанском Прехрамбено-угоститељском школом, Пољопривредном школом „Љубо Мићић“ из Пожеге, и фирмама „Флорива“ из Ивањице, „Агро Еко воће“ и „Дреновац“ из Ариља.
Др Светлана Пауновић, научни сарадник Института за воћарство, објаснила је да се овај пројекат односи на унапређење технологије гајења, конкурентности и економичности производње јагодастих врста воћака, као и могућности додавања вредности производу кроз прераду. По њеним речима, гајење јагодастих врста воћака има велики значај за нашу земљу.
– Први део пројекта се односи на интензивирање технологије гајења, а други на прераду плодова од јагодастих врста воћака и добијања производа са додатном вредношћу. Јагодасте врсте воћака имају посебан значај за нашу земљу. Издвојила бих малину, како по обиму производње, тако и по површинама на којима се гаји, али и по извозу. Свима је познато да Србија остварује девизне приходе од извоза малине у износу од око 200 милиона долара годишње. На другом месту се налази јагода, ту имамо тренд пораста производње у последњих десет година, тако да су површине под овим воћем негде на око 7 хиљада хектара. На трећем месту је купина, а на четвртом рибизла. Последњих година се бележи тренд умереног раста површина под рибизлом, нарочито црвеном и црном, тако да се сматра да површина под рибизлом сада износи око 70 хектара. То је врло значајно за нашу земљу, с обзиром на то да ми ово воће увозимо, тако да би са повећањем површине и обима производње она могла да се извози као пратећа врста малини и купини.
Иако су у Србији повољни агроеколошки услови за гајење свих континенталних врста воћака, па тако и јагодастих, пољопривредници се суочавају са разним проблемима, каже Светлана Пауновић. Из тог разлога стручњаци чачанског Института за воћарство раде на интензивирању технологије гајења јагодастог воћа са циљем повећања приноса и постизања доброг квалитета плодова, као и на проучавању нових сорти.
– У нашој земљи постоје повољни агроеколошки услови за гајење свих континенталних врста воћака, па самим тим и јагодастих врста. Међутим, ми се суочавамо са многобројним проблемима: нередовна родност, осцилације у квалитету рода, лоши климатски фактори (глобалне климатске промене), уситњеност поседа, као и недостатак прерађивачких капацитета. Нажалост, наши пољопривредни произвођачи често праве грешку јер не користе сертификовани садни материјал, већ узимају саднице из производних засада што није добро. На тај начин може доћи до ширења различитих болести, као и до поремећаја у производњи, квалитету или изгледу плодова.
Исхрана биљака и одржавање земљишта
Исхрана представља један од најважнијих сегмената узгоја биљака за добијање што здравијих плодова, а важни су и начини одржавања земљишта. У Институту за воћарство се последњих година ради на примени различитог облика малчирања који има вишеструки значај – од добре структуре земљишта и побољшања водног, ваздушног и топлотног режима, до сузбијања појаве корова.
– У нашој земљи се често користи исхрана у количинама које нису потребне биљкама, што никако није добро. Због тога препоручујемо да се најпре ураде хемијске анализе земљишта и да се онда на основу тога врши ђубрење. Најчешће то наши пољопривредни произвођачи не раде, већ користе чак 30 одсто веће количине него што је то биљкама потребно, што се негативно одражава на сама земљишта, тако да ми сада имамо доста киселих односно деградираних земљишта. Што се тиче начина одржавања земљишта, интензивно радимо на примени различитих облика малчирања органским или неорганским малчом. Од органског се најчешће користе струготина, сено, слама или кошена трава, а од неорганског фолија.
Заштићени или полузаштићени простори су најпогоднији за гајење јагодастих врста воћака које имају велику хранљиву вредност, каже Светлана Пауновић, па су на тржишту све више тражени производи који се добијају прерадом овог воћа.
– При интензивирању технологије гајења битно је користити заштићене или полузаштићене просторе, јер се на тај начин штите јагодасте врсте воћака од абиотичких чинилаца. Исто тако, продужава се период бербе и понуде на тржишту. Јагодасте врсте воћака имају велики значај што се тиче хранљиве вредности: обилују витаминима, нарочито витамином Ц, затим шећерима, киселинама, а имају и високу антиоксидативну активност због чега се све више траже прерађевине од плодова јагодастог воћа. То је оно на шта се и ставља акценат у другом делу овог пројекта. Морам да кажем да наша земља сваке године има огромне девизне губитке јер извозимо замрзнуте плодове по цени која је много нижа од цене неких прерађених производа.
Могућности производње ракије од јагодастог воћа
На презентацији пројекта „Унапређење технологије гајења, конкурентности и економичности производње јагодастих врста воћака као и могућност додавања вредности производу кроз прераду“, која је у петак одржана у Прехрамбено – угоститељској школи, говорили су научни сарадници чачанског Института за воћарство. О преради јагодастог воћа у алкохолна пића говорио је др Бранко Поповић, а о преради и конзервисању воћа др Олга Митровић. Иако је познато да се у Србији ракија највише производи од шљиве, крушке, дуње и јабуке, кроз овај пројекат су приказане могућности прављења воћних ракија од јагодастог воћа, које својим специфичним мирисом и аромом могу да привуку ширу групу потрошача, каже др Бранко Поповић и додаје да је гајење јагодастог воћа, пре свега малине, скупо и захтевно и утиче и на то да цена ове ракије буде висока.
– То је одабрано као тема због тога што је опште познато да су ракије наш традиционални производ. Оне се углавном производе од шљиве, крушке и кајсије, а ми смо кроз овај пројекат хтели да покажемо какве су могућности прераде јагодастог воћа, какве су карактеристике такве ракије и да ли је уопште могуће направити ракију од јагодастог воћа. Највише смо се базирали на преради малине, црне рибизле и купине. Желели смо да покажемо да и од тих неких нетипичних сировина може да се направи ракија која има специфичан укус и арому. Због ниског садржаја шећера, економичност производње воћних ракија је веома мала, јер је потребна велика количина воћа како би се ракија направила. Прерадом јагодастог воћа у ракију добија се производ који је прилично скуп, али увек постоји група потрошача која то себи може да приушти.
Последњих година све више људи се одлучује за производњу ракије од купине. Од овог воћа може се добити веома квалитетна ракија уколико се испоштују сви кораци у технолошком процесу производње, објашњава Бранко Поповић.
– Људи се последњих година труде да и од малине и купине направе ракију. Купина због својих карактеристика даје изузетно лепу и квалитетну ракију, уколико се цео тај технолошки поступак производње спроведе како треба. Она се свиђа великом броју потрошача, иако има специфичан мирис и укус на које се прво треба навићи.
Олга Митровић, виши научни сЛарадник чачанског Института за воћарство је на предаванЉу говорила о могућностима прераде јагодастог воћа, са акцЛентом на поступак конзервисања којим се добијају традиционални производи попут џема, компота, слатког и сокова, као и о процесу сушења воћа.
– Прерада воћа се може обављати на два начина: то су поступци конзервисања и врења. Конзервисањем се добијају традиционални производи од јагодастог воћа као што су сок, џем, слатко, мармелада и сушено воће. Малина је јако позната за прераду у сок, а сада се све више пажње посвећује здравој храни, па тако и добијању висококвалитетних сокова од овог воћа. Поред тога, малина се може користити и за сушење, али је тај поступак другачији од сушења шљиве. Малина је специфична врста због бојених материја које има – да би се очувала природна боја, сушење се обавља лиофилизацијом. Морам напоменути да су овакви производи скупи јер је сама технологија за производњу скупа. Они се могу користити као готови или полупроизводи. Што се тиче купине, она се све више користи за производњу купиновог вина. Многи су ушли у ту производњу јер купина има много антоцијана који повољно утиче на организам.
С обзиром на то да је предавање одржано у Прехрамбено – угоститељској школи, Олга Митровић је дала један користан савет нашим најмлађим суграђанима.
– Деца би требало што више да конзумирају не само свеже воће, већ и прерађевине од воћа, јер и оне имају повољно дејство на рад људског организма.
