AGROSAVETNIK, 23. februar 2020.

AGROSAVETNIK, 23. februar 2020.

0

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Kraljevo je u periodu od 10. do 12. februara u okviru zimske škole za poljoprivredne proizvođače organizovala seriju predavanja iz svih oblasti agrara u Kraljevu, Vrnjačkoj Banji i Raški. Mere agrarne politike, razvoj seoskog turizama, zaštita ratarskih useva i jagodičastog voća, stočarska proizvodnja, samo su neke od tema koje su bile zastupljene. Mirjana Ostojić, savetodavac za voćarstvo iz kraljevačke Poljoprivredne savetodavne i stručne službe kaže da  je raspored tema organizovan prema rasprostranjenosti kultura koje se gaje na određenim područjima u kojima su predavanja i održana, ističući da je interesovanje poljoprivrednika bilo veliko.

– Zimska škola je okupila više od 150 učesnika. Akcenat predavanja bio je na merama agrarne politike, između ostalih tema govorilo se o mogućnostima za razvoj seoskog turizma IPARD programa Evropske Unije, odnosno planu poziva za 2020 godinu. Stručnjaci Instituta za kukuruz Zemun Polje, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, predstavili su hibride kukuruza za 2020. godinu. S obzirom na to da je kukuruz najvažniji ratarski usev Srbije i jedan od najvažnijih izvoznih artikala, važan je i pravilan izbor hibrida za setvu. Predavanja su obuhvatila i teme zaštite ratarskih useva i zaštite jagodičastog voća. Jedna od tema odnosila se i na azijisku voćnu mušicu, invazivnu štetočinu koja napada širok spektar voćnih vrsta tako što napada plodove u fazi zrenja. Može da pričini jako velike štete na svim voćnim vrstama koja imaju tanku pokožicu ploda kao što je na primer jagoda, malina, kupina, trešnja, višnja, breskva, kajsija, šljiva.

Teme su se odnosile i na oblast stočarske proizvodnje odnosno, na unapređenje proizvodnje mleka i mesa u cilju povećanja konkurentnosti poljoprivrednog gazdinstva. Takođe je bilo reči i o proizvodnji kvalitetnih priplodnih tovnih rasa goveda.

– Tema Global Gapa odnosno jačanje konkurentnosti kroz podizanje standarda u primarnoj proizvodnji voća i povrća takođe je bila zastupljena na ovim predavanjima. Danas Global Gap predstavlja imperativ kvaliteta i prvenstveno je stvoren kako bi pružio informaciju potrošačima na koji način je proizveden određeni poljoprivredni proizvod koji kupuje. Interesovanje proizvođača za zimsku školu je bilo veliko, a odabir tema i njihovo prezentovanje birali smo prema rasprostranjenost kultura koje se gaje na određenim područjima.

Oblast zaštite bilja je uvek jedna od najinteresantnijih tema na predavanjima pa je tu bilo i najviše pitanja poljoprivrednika, ali je bilo i pitanja koja su se odnosila na mogućnost korišćenja podsticajnih sredstava Ministarstva poljoprivrede, kao i o korišćenju podsticaja za mlade proizvođače u ovoj godini.

– Pitanja su se uglavnom odnosila na oblast zaštite bilja, znači pravremeno izvođenje zaštitinih tretiranja useva kako bi se obezbedio kvalitetan proizvod u toku sezone. Bilo je onih koji su se interesovali o mogućnostima korišćenja podsticajnih sredstava Ministarstva poljoprivrede, odnosno na uslove ostvarivanja prava na podsticaje kako u oblasti seoskog turizma, gde je u toku prošle godine sa područja Raškog okruga. odnosno grada Kaljeva, četvoro proizvođača ostvarilo podsticaje preko Ministarstva poljoprivrede. Maksimalni podsticaji iznosili su 3 miliona dinara za razvoj seoskog turizma, a takođe i dva gazdinstva sa područja opštine Ivanjica, koju takođe pokriva naša Poljoprivredna služba, ostvarila su podsticaje u 2019. godine. S obzirom na to da se konkurs za razvoj seoskog turizma očekuje u ovoj godini, bilo je velikih interesovanja proizvođača i za ovu temu. Takođe jedna od trenutno aktuelnih tema je i mogućnost korišćenja podsticaja za mlade proizvođače u 2020. godini, objasnila je Mirjana Ostojić.

Kada je u pitanju seoski turizam, na području Kraljeva  ima oko 80 registrovanih domaćinstava koja se bave ovom delatnošću, a najveći broj se nalazi u selu Rudno koje je, po rečima Mirjane Ostojić, primer razvoja seoskog turizma. Sa druge strane u Raški još uvek nema nijednog registrovanog domaćinstva koje se bavi ovim vidom turizma, a ništa bolja situacija nije ni u Vrnjačkoj Banji. Razlog tome je nedostatak početnog kapitala za registraciju domaćinstva.

– Na teritoriji Kraljeva imamo trenutno najveći broj registrovanih gazdinstva za bavljenje seoskim turizmom koja se nalaze u Rudnu i Bogutovcu. Tu imamo 79 gazdinstava, od kojih je samo u Rudnu 72 registrovano za obavljanje poslova seoskog turizma. Što se tiče Vrnjačke Banje tu bi trebalo tek da se učini dosta toga kako bi se ljudi registrovali jer su minimalni uslovi da se registruje bar jedna soba kako bi se mogli ostvarivati podsticaji. Ono što je glavna kočnica za razvoj seoskog turizma na području Raške i Vrnjačke Banje je nedostatak početnih sredstava, jer nakon toga Ministarstvo samo za ona gazdinstva koja su već upisana da se bave seoskim turizmom omogućavaju korišćenje podsticaja. Tako da je bitan početni kapital,  ali mnoga domaćinstva trenutno nemaju dovoljno sredstava da bi ušla u priču seoskog turizma. Na području Raške nemamo nijedno registrovano gazdinstvo za obavljanje poslova seoskog turizma iako imamo izvanredne prirodne uslove, kao što su Golija, Kopaonik, blizina Rudna koje je izvanredan primer razvoja seoskog turizma na našem području. Znači, postoji mnogo uslova, ali problem je nedostatak početnog kapitala. Rudno je prošle godine ostvarilo  podsticaje preko konkursa koji raspisuje lokalna samouprava, a tu i opština Ivanjica i grad Kraljevo daju podsticaje za razvoj seoskog turizma na lokalnom nivou, tako da ta gazdinstva dobro posluju. U Ivanjici je razvijen seoski turizam, ali je trenutno mali broj registrovanih gazdinstava za obavljanje ove delatnosti, iako je kolevka seoskog turizma ne samo na području Srbije, već i na prostorima bivše Jugoslavije, upravo ivanjička opština, selo Devići.

Oni koji žele da uvedu svoja gazdinstva u tokove bavljenja seoskim turizmom moraju da ispoštuju određene procedure i standarde. Najpre je potrebno ispuniti minimalne uslove, a potom i dodatne na osnovu kojih se objekat kategoriše, a tek nakon toga se može i konkurisati za sredstva koja dodeljuje Ministarstvo poljoprivrede.

– Da bi uveli svoje gazdinstvo u ovu priču potrebno je da se obrate lokalnoj samoupravi, kako bi njihova komisija izašla na teren i utvrdila da li imaju uslove za obavljanje ovih poslova. Ono što je neophodno je da raspolažu minimum jednom sobom koja se može registrovati za obavljanje seoskog turizma sa nekim minimalnim uslovima kao što su odgovarajući ležajevi, tekuća voda, kupatilo za prijem gostiju i drugo, ali to su neki minimalni uslovi koji moraju biti zadovoljeni. Na  sajtu Ministarstva za turizam mogu se preuzeti ček liste. Pored minimalnih, postoje i dodatni uslovi i na osnovu toga se određuje kategorija seoskog domaćinstva, da li će imati jednu, dve ili tri zvezdice. Znači, preko lokalne samouprave se podnosi zahtev za izlazak na teren da bi se izvršila kategorizacija domaćinstva. Nakon dobijanja rešenja o obavljanju poslova seoskog turizma tek tada se može konkurisati za sredstva Ministarstva poljoprivrede. Preko tih konkursa može se nabaviti skoro sve što je potrebno jednom gazdinstvu. Ne samo oprema za kuhinje i kupatila. Mogu se nabaviti i televizori, oprema za bavljenje rekreativnim sportovima, nameštaj, pa i posteljina, servisi za ručavanje, bilo šta što je potrebno gazdinstvima za obavljanje ovih poslova se nalazi na listi. Minimalni iznos za koji mogu konkurisati je 20 hiljada dinara pa naviše, a za nabavljenu opremu podnosi se predračun za ono što se želi nabaviti.

Nakon predavanja koja su održana za poljoprivredne proizvođače iz Kraljeva, Vrnjačke Banje i Raške, Opština Ivanjica i Poljoprivredna savetodavna stručna služba Kraljevo organizovali su Zimsku školu za ivanjičke poljoprivrednike. Predavanje je održano u petak 21. februara u ivanjičkom Domu kulture gde su savetodavci govorili o jačanju konkurentnosti kroz podizanje standarda u proizvodnji voća i povrća, azijskoj voćnoj mušici, agrohemijskoj analizi zemljišta i seoskom turizmu.
Putovanje „Ekološka poljoprivreda u Sloveniji“

Ekološko društvo Dragačevo i Udruženje poljoprivrednika Dragačeva iz Guče, u saradnji sa vodećim organizacijama iz Slovenije, organizuju od 25. do 29. februara stručno putovanje u Sloveniju. Poljoprivrednici će imati priliku da posete ekološka poljoprivredna gazdinstva, turistička domaćinstva, udruženja, zadruge, poljoprivredne službe, institute i da se upoznaju sa osnovnim i dopunskim delatnostima u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i o preradi, kvalitetu, promociji i prodaji ekoloških proizvoda.
U Zasavskoj regiji biće organizovana poseta Poljoprivrednom institutu Slovenije i programu „Banka biljnih gena Slovenije“, poseta poljoprivrednim gazdinstvima sa proizvodnjom drvenog uglja i preradom drveta, kao i gazdinstvima sa ekološkom proizvodnjom u ovčarstvu i govedarstvu. Pored toga, biće predstavljena Poljoprivredno šumarska komora Slovenije i program Kupujmo domaće.

U Savinjskoj regiji naši poljoprivrednici će imati priliku da posete poljoprivrednu zadrugu i upoznaju se sa programom Pohorski ceger, gde će razgovarati o mogućoj saradnji. Planirana je i poseta Ekološkoj civilnoj inicijativi Slovenije i ekološkom vrtu, gazdinstvu sa proizvodnjom lekovitog bilja, Poljoprivredno savetodavnoj službi gde će biti predstavljena ekološka poljoprivreda Slovenije i seoski turizam. Planirana je i poseta poljoprivrednom gazdinstvu sa novom tehnologijom u ekološkoj preradi voća.

U Štajerskoj regiji učesnici ovog putovanja posetiće tamošnju Poljoprivredno savetodavnu službu gde će im biti predstavljeno najveće takmičenje najboljih proizvoda sa poljoprivrednih gazdinstava u Sloveniji “Dobrote slovenačkih gazdinstava“. Biće održano i predstavljanje Lokalne akcione grupe, poseta Institutu za kontrolu i sertifikaciju ekološke proizvodnje, Permakulturnom institutu sa oglednim zasadima bilja.

Putovanje je namenjeno proizvođačima organske hrane, poljoprivrednicama, seoskim ženama, domaćicama, vlasnicama i članicama poljoprivrednih gazdinstava i turističkih domaćinstava,
članovima poljoprivrednih udruženja i zemljoradničkih zadruga, stručnjacima u poljoprivredi, poljoprivredno – savetodavnim službama, opštinskim i gradskim kancelarijama za lokalno ekonomski razvoj, turističkim organizacijama, razvojnim agencijama i ostalima koji su zainteresovani za ovakvo putovanje.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR