Пољопривредна саветодавна и стручна служба Краљево је у периоду од 10. до 12. фебруара у оквиру зимске школе за пољопривредне произвођаче организовала серију предавања из свих области аграра у Краљеву, Врњачкој Бањи и Рашки. Мере аграрне политике, развој сеоског туризама, заштита ратарских усева и јагодичастог воћа, сточарска производња, само су неке од тема које су биле заступљене. Мирјана Остојић, саветодавац за воћарство из краљевачке Пољопривредне саветодавне и стручне службе каже да је распоред тема организован према распрострањености култура које се гаје на одређеним подручјима у којима су предавања и одржана, истичући да је интересовање пољопривредника било велико.
– Зимска школа је окупила више од 150 учесника. Акценат предавања био је на мерама аграрне политике, између осталих тема говорило се о могућностима за развој сеоског туризма ИПАРД програма Европске Уније, односно плану позива за 2020 годину. Стручњаци Института за кукуруз Земун Поље, Института за ратарство и повртарство Нови Сад, представили су хибриде кукуруза за 2020. годину. С обзиром на то да је кукуруз најважнији ратарски усев Србије и један од најважнијих извозних артикала, важан је и правилан избор хибрида за сетву. Предавања су обухватила и теме заштите ратарских усева и заштите јагодичастог воћа. Једна од тема односила се и на азијиску воћну мушицу, инвазивну штеточину која напада широк спектар воћних врста тако што напада плодове у фази зрења. Може да причини јако велике штете на свим воћним врстама која имају танку покожицу плода као што је на пример јагода, малина, купина, трешња, вишња, бресква, кајсија, шљива.
Теме су се односиле и на област сточарске производње односно, на унапређење производње млека и меса у циљу повећања конкурентности пољопривредног газдинства. Такође је било речи и о производњи квалитетних приплодних товних раса говеда.
– Тема Глобал Гапа односно јачање конкурентности кроз подизање стандарда у примарној производњи воћа и поврћа такође је била заступљена на овим предавањима. Данас Глобал Гап представља императив квалитета и првенствено је створен како би пружио информацију потрошачима на који начин је произведен одређени пољопривредни производ који купује. Интересовање произвођача за зимску школу је било велико, а одабир тема и њихово презентовање бирали смо према распрострањеност култура које се гаје на одређеним подручјима.
Област заштите биља је увек једна од најинтересантнијих тема на предавањима па је ту било и највише питања пољопривредника, али је било и питања која су се односила на могућност коришћења подстицајних средстава Министарства пољопривреде, као и о коришћењу подстицаја за младе произвођаче у овој години.
– Питања су се углавном односила на област заштите биља, значи правремено извођење заштитиних третирања усева како би се обезбедио квалитетан производ у току сезоне. Било је оних који су се интересовали о могућностима коришћења подстицајних средстава Министарства пољопривреде, односно на услове остваривања права на подстицаје како у области сеоског туризма, где је у току прошле године са подручја Рашког округа. односно града Каљева, четворо произвођача остварило подстицаје преко Министарства пољопривреде. Максимални подстицаји износили су 3 милиона динара за развој сеоског туризма, а такође и два газдинства са подручја општине Ивањица, коју такође покрива наша Пољопривредна служба, остварила су подстицаје у 2019. године. С обзиром на то да се конкурс за развој сеоског туризма очекује у овој години, било је великих интересовања произвођача и за ову тему. Такође једна од тренутно актуелних тема је и могућност коришћења подстицаја за младе произвођаче у 2020. години, објаснила је Мирјана Остојић.
Када је у питању сеоски туризам, на подручју Краљева има око 80 регистрованих домаћинстава која се баве овом делатношћу, а највећи број се налази у селу Рудно које је, по речима Мирјане Остојић, пример развоја сеоског туризма. Са друге стране у Рашки још увек нема ниједног регистрованог домаћинства које се бави овим видом туризма, а ништа боља ситуација није ни у Врњачкој Бањи. Разлог томе је недостатак почетног капитала за регистрацију домаћинства.
– На територији Краљева имамо тренутно највећи број регистрованих газдинства за бављење сеоским туризмом која се налазе у Рудну и Богутовцу. Ту имамо 79 газдинстава, од којих је само у Рудну 72 регистровано за обављање послова сеоског туризма. Што се тиче Врњачке Бање ту би требало тек да се учини доста тога како би се људи регистровали јер су минимални услови да се региструје бар једна соба како би се могли остваривати подстицаји. Оно што је главна кочница за развој сеоског туризма на подручју Рашке и Врњачке Бање је недостатак почетних средстава, јер након тога Министарство само за она газдинства која су већ уписана да се баве сеоским туризмом омогућавају коришћење подстицаја. Тако да је битан почетни капитал, али многа домаћинства тренутно немају довољно средстава да би ушла у причу сеоског туризма. На подручју Рашке немамо ниједно регистровано газдинство за обављање послова сеоског туризма иако имамо изванредне природне услове, као што су Голија, Копаоник, близина Рудна које је изванредан пример развоја сеоског туризма на нашем подручју. Значи, постоји много услова, али проблем је недостатак почетног капитала. Рудно је прошле године остварило подстицаје преко конкурса који расписује локална самоуправа, а ту и општина Ивањица и град Краљево дају подстицаје за развој сеоског туризма на локалном нивоу, тако да та газдинства добро послују. У Ивањици је развијен сеоски туризам, али је тренутно мали број регистрованих газдинстава за обављање ове делатности, иако је колевка сеоског туризма не само на подручју Србије, већ и на просторима бивше Југославије, управо ивањичка општина, село Девићи.
Они који желе да уведу своја газдинства у токове бављења сеоским туризмом морају да испоштују одређене процедуре и стандарде. Најпре је потребно испунити минималне услове, а потом и додатне на основу којих се објекат категорише, а тек након тога се може и конкурисати за средства која додељује Министарство пољопривреде.
– Да би увели своје газдинство у ову причу потребно је да се обрате локалној самоуправи, како би њихова комисија изашла на терен и утврдила да ли имају услове за обављање ових послова. Оно што је неопходно је да располажу минимум једном собом која се може регистровати за обављање сеоског туризма са неким минималним условима као што су одговарајући лежајеви, текућа вода, купатило за пријем гостију и друго, али то су неки минимални услови који морају бити задовољени. На сајту Министарства за туризам могу се преузети чек листе. Поред минималних, постоје и додатни услови и на основу тога се одређује категорија сеоског домаћинства, да ли ће имати једну, две или три звездице. Значи, преко локалне самоуправе се подноси захтев за излазак на терен да би се извршила категоризација домаћинства. Након добијања решења о обављању послова сеоског туризма тек тада се може конкурисати за средства Министарства пољопривреде. Преко тих конкурса може се набавити скоро све што је потребно једном газдинству. Не само опрема за кухиње и купатила. Могу се набавити и телевизори, опрема за бављење рекреативним спортовима, намештај, па и постељина, сервиси за ручавање, било шта што је потребно газдинствима за обављање ових послова се налази на листи. Минимални износ за који могу конкурисати је 20 хиљада динара па навише, а за набављену опрему подноси се предрачун за оно што се жели набавити.
Након предавања која су одржана за пољопривредне произвођаче из Краљева, Врњачке Бање и Рашке, Општина Ивањица и Пољопривредна саветодавна стручна служба Краљево организовали су Зимску школу за ивањичке пољопривреднике. Предавање је одржано у петак 21. фебруара у ивањичком Дому културе где су саветодавци говорили о јачању конкурентности кроз подизање стандарда у производњи воћа и поврћа, азијској воћној мушици, агрохемијској анализи земљишта и сеоском туризму.
Путовање „Еколошка пољопривреда у Словенији“
Еколошко друштво Драгачево и Удружење пољопривредника Драгачева из Гуче, у сарадњи са водећим организацијама из Словеније, организују од 25. до 29. фебруара стручно путовање у Словенију. Пољопривредници ће имати прилику да посете еколошка пољопривредна газдинства, туристичка домаћинства, удружења, задруге, пољопривредне службе, институте и да се упознају са основним и допунским делатностима у пољопривредној производњи, као и о преради, квалитету, промоцији и продаји еколошких производа.
У Засавској регији биће организована посета Пољопривредном институту Словеније и програму „Банка биљних гена Словеније“, посета пољопривредним газдинствима са производњом дрвеног угља и прерадом дрвета, као и газдинствима са еколошком производњом у овчарству и говедарству. Поред тога, биће представљена Пољопривредно шумарска комора Словеније и програм Купујмо домаће.
У Савињској регији наши пољопривредници ће имати прилику да посете пољопривредну задругу и упознају се са програмом Похорски цегер, где ће разговарати о могућој сарадњи. Планирана је и посета Еколошкој цивилној иницијативи Словеније и еколошком врту, газдинству са производњом лековитог биља, Пољопривредно саветодавној служби где ће бити представљена еколошка пољопривреда Словеније и сеоски туризам. Планирана је и посета пољопривредном газдинству са новом технологијом у еколошкој преради воћа.
У Штајерској регији учесници овог путовања посетиће тамошњу Пољопривредно саветодавну службу где ће им бити представљено највеће такмичење најбољих производа са пољопривредних газдинстава у Словенији “Доброте словеначких газдинстава“. Биће одржано и представљање Локалне акционе групе, посета Институту за контролу и сертификацију еколошке производње, Пермакултурном институту са огледним засадима биља.
Путовање је намењено произвођачима органске хране, пољопривредницама, сеоским женама, домаћицама, власницама и чланицама пољопривредних газдинстава и туристичких домаћинстава,
члановима пољопривредних удружења и земљорадничких задруга, стручњацима у пољопривреди, пољопривредно – саветодавним службама, општинским и градским канцеларијама за локално економски развој, туристичким организацијама, развојним агенцијама и осталима који су заинтересовани за овакво путовање.
