Група од 50 чланова виноградарско-воћарског друштва „Витомарци”, из истоименог словеначког села познатог по производњи грожђа и вина, посетила је од 14. до 16. јуна Шумадију и Западну Србију. Њихов боравак у Србији организовали су Еколошко друштво Драгачево и Удружење пољопривредника Драгачева из Гуче. Душан Ивановић, председник Еколошког друштва Драгачево и потпредседник Извршног одбора Удружења пољопривредника Драгачева, каже да су гости из Словеније током тродневног боравка у Србији имали бројне посете, па су тако обишли Краљевску винарију на Опленцу, Удружење винара Шумадије у Тополи, воћаре у Миоковцима и Доњој Тречи, предузеће за откуп и прераду јагодичастог воћа у Доњој Краварици, пољопривредно газдинство са засадом америчке боровнице у Ариљу, предузеће „Флорива’’ у Ивањици, а упознали су се и са културно-историјским знаменитостима овог дела Србије.
– Посета Шумадији гостију из Словеније почела је посетом Краљевској винарији на Опленцу где су имали прилику да чују о историји тог краљевског подрума, да дегустирају вина и да се упознају са члановима Удружења винара Шумадије. У наставку смо имали посете маузолеју и цркви на Опленцу, кући краља Петра и Виноградаревој кући. Након тога ишли смо у Атомску бању Горња Трепча, а посетили смо и Минићеву кућу ракије у Бањи. Гостовали смо и на пољопривредном газдинству породице Стевић у Доњој Трепчи, где смо госте из Словеније упознали са производњом јабуке, шљиве и трешње. Ти воћњаци су заиста у врло уредном стању, а породица Стевић је ове године успела да заврши своју инвестицију у смислу опремања хладњаче, тако да ће лакше чувати воће. Смештај за госте је био обезбеђен у Етно кући „Конак” у Гучи. Другог дана смо имали посету хладњачи у Доњој Краварици где су се наши гости упознали са откупом, чувањем, прерадом и продајом јагодичастог и осталог воћа, као и са гајењем америчке боровнице код Љубише Милијановића у Ариљу.
У Драгачеву су словеначки воћари и виноградари имали прилику да обиђу српско-швајцарско предузеће „Басна’’ из Виче где су се упознали са производњом агро-угља и био-угља и брикета за роштиљ, обишли су и Институт за кромпир у Гучи, као и културно-историјске знаменитости.
– У том предузећу им је представљена производња агро-угља и био-угља који се добија прерадом дрвета и користи се као оплемењивач за земљу и као додатак сточној храни. Њиме се постиже боље здравствено стање код животиња, али и побољшање квалитета и количине млека, меса и других производа. Такође смо били и у Институту за кромпир у Гучи, где су се гости упознали са читавим спектром послова – од културе ткива до изношења у мрежарнике и на отворена поља. То је за њих новост, да виде пут од науке до струке и до конкретне примене на пољима. Увече су, уз свечану вечеру, имали прилику да осете дух Гуче и Драгачева уз звуке трубе.
Како словеначки пољопривредници штите засаде од града?
Посета виноградара и воћара из Словеније уследила је непосредно након временских непогода које су задесиле овај крај Србије, најпре град који је нанео велике штете воћњацима у Миоковачком крају и другим чачанским селима, а потом и поплаве, које су у Драгачеву оштетиле површине под пољопривредним културама. Питали смо Душана Ивановића да ли су српски и словеначки пољопривредници разменили искуства када су елементарне непогоде у питању и на који начин Словенци штите своје засаде.
– Свакако смо се дотицали и тема везаних за поплаве које су погодиле Драгачево петнаестак дана пре њиховог доласка. Иначе, пред њихов долазак је и један део Словеније био погођен градом величине малих јабука и нанео велику штету. Ради се о месту које је познато као Бела Крајина, пограничној области са Хрватском. Они се, исто као и ми, суочавају са временским непогодама, највише са градом. Штите се тако што све више постављају противградне мреже, а други вид борбе јесте осигурање. Имали смо прилику и да разменимо искуства о томе када смо посетили Удружење „Миоковачка кајсија” и председника тог Удружења који је противградни стрелац. Имали су детаљне разговоре о проблемима са којима су суочени противградни стрелци. Међу нашим гостима је било мањих и већих воћара, и могу рећи да сви они успешно раде.
Подстицаји за набавку нових машина и опреме
Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава за набавку нових машина и опреме за унапређење примарне производње биљних култура у 2019. години објављен је прошлог месеца. Слађана Петрић, саветодавац за агроекономију у чачанској Пољопривредној саветодавној и стручној служби, каже да право на подстицаје остварује подносилац, који је између осталог, у потпуности реализовао инвестиције за које подноси захтев у периоду од 1. јануара текуће године, а најкасније до дана подношења захтева.
– Подстицаји у оквиру овог јавног позива обухватају инвестиције у набавку нових машина и опреме, и то за примарну производњу биљних култура у заштићеном простору, производњу воћа, поврћа, грожђа, цвећа, ароматичног лековитог биља, за убирање ових производа, за примарну производњу житарица, обраду земљишта, заштиту биљака од болести, корова и штеточина, прихрањивање, као и за наводњавање пољопривредних култура. Права на подстицаје могу остварити физичка лица, носилац пољопривредног газдинства, предузетник, привредно друштво, земљорадничка задруга, средња школа и научно-истраживачка организација у области пољопривреде. Општи услови за остваривање права на подстицаје су да је у потпуности реализовао инвестиције за које подноси захтев у периоду од 1. јануара године у којој подноси захтев, а најкасније до дана подношења захтева за остваривање права на подстицаје, да је вредност инвестиције за коју се подноси захтев већа од 65.000 динара, да је износ појединачног рачуна једнак или већи од 50.000 динара, да за инвестицију за коју подноси захтев не користи подстицаје по неком другом основу, да нема неизмирених обавеза према Министарству, да добављач и подносилац захтева не представљају повезана лица и да по редоследу подношења захтева постоје расположива средства за одобравање права на подстицаје у оквиру укупних средстава опредељених овим јавним позивом.
Поступак за остваривање права на подстицаје покреће се подношењем захтева који се шаљу до 30. августа поштом на адресу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управи за аграрна плаћања.
– Подносилац захтева мора да има у Регистру уписано пољопривредно земљиште под производњом одговарајућих врста биљних култура, и то површине до 0,5 хектара поврћа, воћа или цвећа у заштићеном простору, до 2 хектара јагодастог воћа, односно до 5 хектара осталог воћа, од 0,2 до 100 хектара грожђа на парцелама које су уписане у виноградарски регистар, до 3 хектара поврћа, од 0,1 до 50 хектара цвећа на отвореном пољу, до 50 хектара ароматичног и лековитог биља, као и до 100 хектара житарица индустријског и крмног биља. Највећи укупни износ подстицаја који корисник може да оствари је 1.500.000 динара, а што се тиче исплате, након обраде захтева Управа за аграрна плаћања доноси решења о исплати, и они се исплаћују по редоследу подношења захтева, уколико је сва документација како треба.
