AGROSAVETNIK, 23. jun 2019.

AGROSAVETNIK, 23. jun 2019.

Članovi vinogradarsko-voćarskog društva „Vitomarci”, iz istoimenog slovenačkog sela, u poseti našem kraju

0

Grupa od 50 članova vinogradarsko-voćarskog društva „Vitomarci”, iz istoimenog slovenačkog sela poznatog po proizvodnji grožđa i vina, posetila je od 14. do 16. juna Šumadiju i Zapadnu Srbiju. Njihov boravak u Srbiji organizovali su Ekološko društvo Dragačevo i Udruženje poljoprivrednika Dragačeva iz Guče. Dušan Ivanović, predsednik Ekološkog društva Dragačevo i potpredsednik Izvršnog odbora Udruženja poljoprivrednika Dragačeva, kaže da su gosti iz Slovenije tokom trodnevnog boravka u Srbiji imali brojne posete, pa su tako obišli Kraljevsku vinariju na Oplencu, Udruženje vinara Šumadije u Topoli, voćare u Miokovcima i Donjoj Treči, preduzeće za otkup i preradu jagodičastog voća u Donjoj Kravarici,  poljoprivredno gazdinstvo sa zasadom američke borovnice u Arilju, preduzeće „Floriva’’ u Ivanjici, a upoznali su se i sa kulturno-istorijskim znamenitostima ovog dela Srbije.

– Poseta Šumadiji gostiju iz Slovenije počela je posetom Kraljevskoj vinariji na Oplencu gde su imali priliku da  čuju o istoriji tog kraljevskog podruma, da degustiraju vina i da se upoznaju sa članovima Udruženja vinara Šumadije. U nastavku smo imali posete mauzoleju i crkvi na Oplencu, kući kralja Petra i Vinogradarevoj kući. Nakon toga išli smo u Atomsku banju Gornja Trepča, a posetili smo i Minićevu kuću rakije u Banji. Gostovali smo i na poljoprivrednom gazdinstvu porodice Stević u Donjoj Trepči, gde smo goste iz Slovenije upoznali sa proizvodnjom jabuke, šljive i trešnje. Ti voćnjaci su zaista u vrlo urednom stanju, a porodica Stević je ove godine uspela da završi svoju investiciju u smislu opremanja hladnjače, tako da će lakše čuvati voće. Smeštaj za goste je bio obezbeđen u Etno kući „Konak” u Guči. Drugog dana smo imali posetu hladnjači u Donjoj Kravarici gde su se naši gosti upoznali sa otkupom, čuvanjem, preradom i prodajom jagodičastog i ostalog voća, kao i sa gajenjem američke borovnice kod Ljubiše Milijanovića u Arilju.

U Dragačevu su slovenački voćari i vinogradari imali priliku da obiđu srpsko-švajcarsko preduzeće „Basna’’ iz Viče gde su se upoznali sa proizvodnjom agro-uglja i bio-uglja i briketa za roštilj, obišli su i Institut za krompir u Guči, kao i kulturno-istorijske znamenitosti.

– U tom preduzeću im je predstavljena proizvodnja agro-uglja i bio-uglja koji se dobija preradom drveta i koristi se kao oplemenjivač za zemlju i kao dodatak stočnoj hrani. Njime se postiže bolje zdravstveno stanje kod životinja, ali i poboljšanje kvaliteta i količine mleka, mesa i drugih proizvoda. Takođe smo bili i u Institutu za krompir u Guči, gde su se gosti upoznali sa čitavim spektrom poslova – od kulture tkiva do iznošenja u mrežarnike i na otvorena polja. To je za njih novost, da vide put od nauke do struke i do konkretne primene na poljima. Uveče su, uz svečanu večeru, imali priliku da osete duh Guče i Dragačeva uz zvuke trube.

Kako slovenački poljoprivrednici štite zasade od grada?

Poseta vinogradara i voćara iz Slovenije usledila je neposredno nakon vremenskih nepogoda koje su zadesile ovaj kraj Srbije, najpre grad koji je naneo velike štete voćnjacima u Miokovačkom kraju i drugim čačanskim selima, a potom i poplave, koje su u Dragačevu oštetile površine pod poljoprivrednim kulturama. Pitali smo Dušana Ivanovića da li su srpski i slovenački poljoprivrednici razmenili iskustva kada su elementarne nepogode u pitanju i na koji način Slovenci štite svoje zasade.

–  Svakako smo se doticali i tema vezanih za poplave koje su pogodile Dragačevo petnaestak dana pre njihovog dolaska. Inače, pred njihov dolazak je i jedan deo Slovenije bio pogođen gradom veličine malih jabuka i naneo veliku štetu. Radi se o mestu koje je poznato kao Bela Krajina, pograničnoj oblasti sa Hrvatskom. Oni se, isto kao i mi, suočavaju sa vremenskim nepogodama, najviše sa gradom. Štite se tako što sve više postavljaju protivgradne mreže, a drugi vid borbe jeste osiguranje. Imali smo priliku i da razmenimo iskustva o tome kada smo posetili Udruženje „Miokovačka kajsija” i predsednika tog Udruženja koji je protivgradni strelac. Imali su detaljne razgovore o problemima sa kojima su suočeni protivgradni strelci. Među našim gostima je bilo manjih i većih voćara, i mogu reći da svi oni uspešno rade.

Podsticaji za nabavku novih mašina i opreme

Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne proizvodnje biljnih kultura u 2019. godini objavljen je prošlog meseca. Slađana Petrić, savetodavac za agroekonomiju u čačanskoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi, kaže da pravo na podsticaje ostvaruje podnosilac, koji je između ostalog, u potpunosti realizovao investicije za koje podnosi zahtev u periodu od 1. januara tekuće godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva.

– Podsticaji u okviru ovog javnog poziva obuhvataju investicije u nabavku novih mašina i opreme, i to za primarnu proizvodnju biljnih kultura u zaštićenom prostoru, proizvodnju voća, povrća, grožđa, cveća, aromatičnog lekovitog bilja, za ubiranje ovih proizvoda, za primarnu proizvodnju žitarica, obradu zemljišta, zaštitu biljaka od bolesti, korova i štetočina, prihranjivanje, kao i za navodnjavanje poljoprivrednih kultura. Prava na podsticaje mogu ostvariti fizička lica, nosilac poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnik, privredno društvo, zemljoradnička zadruga, srednja škola i naučno-istraživačka organizacija u oblasti poljoprivrede. Opšti uslovi za ostvarivanje prava na podsticaje su da je u potpunosti realizovao investicije za koje podnosi zahtev u periodu od 1. januara godine u kojoj podnosi zahtev, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje, da je vrednost investicije za koju se podnosi zahtev veća od 65.000 dinara, da je iznos pojedinačnog računa jednak ili veći od 50.000 dinara, da za investiciju za koju podnosi zahtev ne koristi podsticaje po nekom drugom osnovu, da nema neizmirenih obaveza prema Ministarstvu, da dobavljač i podnosilac zahteva ne predstavljaju povezana lica i da po redosledu podnošenja zahteva postoje raspoloživa sredstva za odobravanje prava na podsticaje u okviru ukupnih sredstava opredeljenih ovim javnim pozivom.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem zahteva koji se šalju do 30. avgusta poštom na adresu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Upravi za agrarna plaćanja.

– Podnosilac zahteva mora da ima u Registru upisano poljoprivredno zemljište pod proizvodnjom odgovarajućih vrsta biljnih kultura, i to površine do 0,5 hektara povrća, voća ili cveća u zaštićenom prostoru, do 2 hektara jagodastog voća, odnosno do 5 hektara ostalog voća, od 0,2 do 100 hektara grožđa na parcelama koje su upisane u vinogradarski registar, do 3 hektara povrća, od 0,1 do 50 hektara cveća na otvorenom polju, do 50 hektara aromatičnog i lekovitog bilja, kao i do 100 hektara žitarica industrijskog i krmnog bilja. Najveći ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari je 1.500.000 dinara, a što se tiče isplate, nakon obrade zahteva Uprava za agrarna plaćanja donosi rešenja o isplati, i oni se isplaćuju po redosledu podnošenja zahteva, ukoliko je sva dokumentacija kako treba.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR