U okviru projekta „Zdrava zemlja za zdrav život“, koji sprovodi čačanski Institut za voćarstvo, planirane su tri tribine od kojih je prva održana 17. novembra u Skupštini grada. O učesnicima, realizaciji ovog projekta i njegovom cilju razgovarali smo sa dr Mirjanom Pešaković, naučnim saradnikom Instituta za voćarstvo i rukovodiocem projekta.
– Na realizaciji projekta pored naučnih radnika Instituta za voćarstvo kao nosioca realizatora projekta, učestvuju i profesori Agronomskog fakulteta u Čačku, Fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura“ i saradnici Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju koji kroz svoju užu naučnu i stručnu kompetentnost omogućavaju postizanje pune multidisciplinarnosti koja je i neophodna za uspešnu realizaciju ovakvog projekta.
Prva tribina je bila namenjena nastavnicima, zaposlenima u osnovnim školama, sa idejom da informacije koje su oni dobili na predavanju prenesu svojim kolektivima, a kroz nastavne i vannastavne aktivnosti i samim učenicima i roditeljima. Teme na tribini su bile „Tehnogeni uticaji“ na zajednice zemljišnih mikroorganizama, o čemu je govorio prof. dr Dragutin Đukić sa Agronomskog fakulteta u Čačku, a druga tema je bila „Štetne i opasne materije u zemljištu“, koju je predstavila dr Mira Milinković, naučni saradnik Instituta za voćarstvo.
Svi rezultati sprovedenih istraživanja biće dostupni široj javnosti
– Prva tribina bila je namenjena zaposlenima u osnovnim školama i na toj tribini održana su dva predavanja na temu tehnogenih uticaja na zajednice zemljišnih mikroorganizama koja je održao profesor Dragutin Đukić gde su razmatrani neki uticaji zagađujućih materija na zemljišne mikroorganizme i njihova indikatorska preraspodela, zatim uticaj visokih doza mineralnih đubriva na zemljišne mikroorganizme, uticaj pesticida, uticaj teških metala, zagađaj zalivnih voda, uticaj naftnog zagađenja, inhibitora nitrifikacije i deterdženata na zemljišne mikroorganizme. Druga tema odnosila se na štetne i opasne materije u zemljištu, a izlagač je bila dr Mira Milinković, naučni saradnik Instituta za voćarstvo. Ovo predavanje se odnosilo uglavnom na definisanje pojma štetnih i opasnih materija na njihovo poreklo, rasprostranjenost, akumulaciju distribucije u zemljištu vodama i biljkama kao i zakonske regulative o sadržaju štetnih i opasnih materija u zemljištu. Svi rezultati sprovedenih istraživanja biće dostupni široj javnosti putem njihove prezentacije na ekološkom portalu Grada Čačka i na taj način će moći da se uključi šira stručna javnost i zajednica, tako da će biti dostupni i poljoprivrednicima.
Naredna tribina biće održana u utorak 27. novembra a treća tri dana kasnije kada će biti predstavljeni rezultati istraživanja i ispitivanja koja se obavljaju na teritoriji Grada Čačka.
– Predviđeno je da se tokom novembra organizuju još dve tribine, u utorak 27. novembra u prostorijama Ugostiteljsko-prehrambene škole u Čačku i poslednja tribina 30. novembra kada će biti izvršena prezentacija dobijenih rezultata, odnosno ciljanih istraživanja koja sprovode saradnici Instituta za voćarstvo, kao i ostali partneri na projektu. Na poslednjoj tribini će biti izvršena prezentacija čitavog projekta i svega onoga što je postignuto realizacijom definisanih aktivnosti. U utorak će možda će doći do manjih modifikacija jer zapravo imamo drugu ciljnu grupu, pa će u skladu sa tim biti i definisane neke teme, koje se, u načelu, odnose takođe na tehnogene uticaje na zajednice zemljišnih mikroorganizama.
Na osnovu agrohemisjkih, agrofizičkih i bioloških parametara dobijenih tokom ispitivanja, biće omogućeno da se izvrši detekcija stanja zemljišta na području Čačka.
– Postoji šest poslovnih aktivnosti, a one uključuju veći broj podaktivnosti, jer realizacija ovog projekta omogućuje da se putem ispitivanja agrohemijskih i agrofizičkih i bioloških parametara izvrši detekcija stanja zemljišta na teritoriji Čačka, uglavnom lokaliteta koji su u prethodnom periodu bili izloženi nekom vidu degradacije i da se na bazi dobijenih rezultata predlože moguća rešenja za prevazilaženje potencijalnih problema. To je predviđeno jednom od aktivnosti, takođe predviđeno je upravo ovo o čemu sam i govorila, realizacija ovih mogućnosti omogućiće i osposobljavanje produktivnog dela populacije da primenjuje savremene trendove, unapređuje način života i samim tim bude nosilac razvoja privrede i održivog razvoja Republike Srbije.
Institut za voćarstvo u Čačku učestvuje u realizaciji još jednog projekta koji ulazi u završnu fazu. Po rečima naše sagovornice, reč je o stvaranju novog mikrobiološkog preparata na bazi vermi komposta organskog porekla namenjenog za organsku proizvodnju:
– To je projekat u čijoj realizaciji pored Inovacionog centra Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu učestvuju i saradnici Instituta za voćarstvo i Fakulteta za biofarming u Bačkoj Topoli. Naziv projekta je bio Tehnološki postupci za proizvodnju biopreparata na bazi vermi komposta i jedan od rezultata razvoja tih novih biotehnoloških postupaka jeste jedan inovativni proizvod zapravo biosimulator na bazi vermi komposta organskog porekla, a obogaćen različitim slojevima korisnih mikroorganizama.
Do sada su izvršena ispitivanja dejstva ovog preparata na jagodastim voćnim vrstama, a u planu je da se ispita i njegovo delovanje na ostalim voćarskim i povrtarskim kulturama.
– Vršena su ispitivanja u toku ove godine na biljkama jagode, borovnice i na biljkama kupine. Međutim, u planu je i da se vrši istraživanje i na drugim voćarskim kulturama, ali i na povrtarskim i ratarskim. Prevashodni cilj je da se smanji upotreba mineralnih đubriva i da se reše još neki problemi kao što su limitiranost tržišta vermi kompostom organskog porekla. Taj preparat je u tečnom stanju tako da je pogodan i za folijarnu i za rizobijalnu primenu, omogućava preciznije dodavanje hraniva tokom vegetacije, a pored toga ispoljava i fitoterapeutsko dejstvo.
Preporuka ratarima da odmah krenu sa redukovanom obradom zemljišta
U nedelji koja je za nama bilo je kiše, ponegde i snega što je delimično popravilo stanje zemljišta i omogućilo ratarima da krenu sa setvom pšenice, ali po rečima Milana Damljanovića, savetodavca za ratarstvo iz čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, neophodne su veće količine padavina. On preporučuje ratarima da odmah krenu sa redukovanom obradom zemljišta i da povećaju normu setve.
– Kiše nema onoliko koliko bi trebalo i možda joj se čak ne možemo ni nadati u skorije vreme, međutim, trebalo bi iskoristiti ovaj trenutak i pristupiti rekukovanoj obradi zemljišta. Da bi uspeli da do kraja novembra posejemo pšenicu, odmah treba krenuti sa redukovanom obradom, ili tanjiračama, ili rotacionim drljačama na neku dubinu samog sloja u koji se polaže zrno pšenice, a to je 4 do 5 centimetara. Čak i da je pala neka veća količina kiše, morali bismo da odložimo setvu za nekoliko dana dok se površinski sloj ne prosuši.
Do sada je u našem kraju setva obavljena na oko 20 odsto obradivih oranica.
– U međuvremenu, u nekim brdsko-planinskim krajevima gde ima više rose, gde su bila krompirišta, gde je zemljište na vreme uzorano izvršena je setva, ali i dalje je to ispod 20 odsto.
Damljanovć je istakao da ratari koji koriste deklarisano seme mogu da očekuju veći prinos.
– Treba koristiti seme koje je pregledano, na kojem je izvršena optimizacija veličine zrna i koje je zaštićeno protiv zemljišnih štetočina i bolesti. Deklarisano seme uvek ima veći prinos jer znamo da je po kvadratnom metru potrebno oko 600 klijalih zrna pšenice ukoliko se koristi deklarisano seme, a ukoliko se koristi nedeklarisano, onda je to maksimalno 450 zrna.
Na području Čačka, Arilja, Lučana i Gornjeg Milanovca strna žita se gaje na oko 11.000 hektara obradivih površina, a najzastupljenija je pšenica.
– To je već više godina tako. Pod pšenicom je u Moravičkom okrugu oko 6,5 do 7 hiljada hektara, pod ječmom oko 1,5 do 2 hiljade, a ostatak su ovas i raž.
