AGROSAVETNIK, 26. jul 2020.

AGROSAVETNIK, 26. jul 2020.

Ako imate raznovrsne biljke koje uspevaju u prirodi, to je poruka da je priroda u određenoj meri sačuvana i da su uslovi za život i rast različitih biljaka  sačuvani, a to je onda znak i da su uslovi za život ljudi adekvatni i sačuvani

0
Foto: Ekološko društvo Dragačevo

Ekološko društvo Dragačevo je početkom ove godine osnovalo lokalnu banku starih semena biljnih, voćnih i životinjskih vrsta i tokom proleća su na nekoliko gazdinstava u Dragačevu zasejane pojedine povrtarske i ratarske kulture. Dušan Ivanović, predsednik Društva, kaže da se sada prati njihov rast i razvoj, a istovremeno se radi na tome da se proširi saradnja sa ostalim bankama starih semena u Srbiji, pa je tim povodom nedavno održan sastanak u Ministarstvu poljoprivrede na kome se razgovaralo o daljem razvoju banaka starih semena biljnih, voćnih i životinjskih vrsta u Srbiji.

– Mi smo sa prolećnom sezonom zasejali određene povrtarske i ratarske kulture koje smo imali, kupili ili ih putem razmene dobili. Sada je u fazi nega tih biljaka, praćenja njihovog rasta i razvoja i nadamo se da će one doneti dobar rod kako bismo na jesen imali veću semensku produkciju i kako bi mogli da uključimo nove članove u lokalnu Banku starih semena. Pored toga, imali  smo i druge prateće aktivnosti. Nedavno smo u Ministarstvu poljoprivrede imali sastanak na temu mogućnosti saradnje državnog, civilnog i privrednog sektora na razvoju banaka starih semena biljnih, voćnih i životinjskih vrsta u Srbiji. Bile su prisutne najznačajnije institucije kao što je Nacionalna banka biljnih i životinjskih gena Srbije čije je sedište u Beogradu, a koja posluje u okviru Ministarstva poljoprivrede, zatim predstavnici Instituta za povrtarstvo i ratarstvo iz Novog Sada,  Ministarstva poljoprivrede, Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Tu su bile i kolege iz lokalno-regionalnih banaka starih semena iz Mionice koji pokrivaju Kolubarski okrug, iz  okoline Užica oni koji pokrivaju Zlatiborski okrug i mi kao predstavnici Moravičkog okruga. Razgovarali smo o mogućnosti saradnje kako bismo mogli doći do toga da dobijemo određena stara semena koja se čuvaju u nacionalnim bankama biljnih gena, da ih umnožimo, jer posle čuvanja tih semena u određenim klimatskim uslovima ona se moraju izneti u polja da bi se osvežila i da bi se obnovila sadnja i dobijanje novog semena. Neograničenim čuvanjem gubi se klijavost u klimatizovanim prostorima i iz tog razloga se mora povremeno raditi osvežavanje semena kako ne bi izgubila klijavost i ulogu koju. Takođe smo razgovarali o mogućnostima saradnje na domaćim i inostranim projektima.

Nakon tog sastanka, stručnjaci iz ove oblasti posetili su Dragačevo i obišli gazdinstva u kojima su zasađene stare povrtarske i ratarske sorte, kao i Centar za krompir u Guči u kome je osnovana laboratorija sa ciljem ozdravljenja starih sorti i semena, među kojima je i dragačevski krompir mesečar.

– Kao jedan od rezultata tog sastanka, imali  smo početkom jula posetu kolega iz Instituta za primenu nauke u poljoprivredi iz Beograda. To je stručno-naučna ustanova koja primenjuje nova naučno-tehnološka rešenja  u poljoprivredu i koordinira rad svih Poljoprivredno-savetodavnih i stručnih službi u Srbiji. Oni su u Dragačevu  imali priliku da vide zasade biljaka koje u okviru banke starih semena, ali i neke nove tehnologije u samoj poljoprivredi  koje su  zastupljene u Dragačevu. U prvom redu mislim na pokretanje laboratorije za kulturu tkiva i mikropropagacije u Guči u nekadašnjem Institutu za krompir. Tu je privatna firma „RZ Plant“ iz Guče pokrenula projekat sa ciljem ozdravljenja starih sorti i semena biljnih i voćnih vrsta kako bi se očistile od virusa i na taj način dobio elitni sadni materijal, koji mi za sada uglavnom uvozimo iz stranih zemalja. Pored laboratorije za kulturu tkiva, tamo je zastupljena jedna  nova tehnologija koja se zove Aeroponika. U okviru nje se primenjuju mrežarnici koji izgledaju kao plastenici samo su to gusto postavljene te mreže kako bi se  sprečio ulazak insekata koji su prenosioci virusa. Tom novom tehnologijom se proizvode semenske sorte krompira, među kojima i dragačevski mesečar, stara sorta koja je ozdravljena i proizvedena ove godine u kategoriji super elite i koja je zasađena, tako da će već od iduće godine moći da se kupi i nabavi za potrebe potrošača i proizvođača. Aeroponika je sistem koji podrazumeva gajenje biljaka u kontrolisanim uslovima gde se biljka ne sadi u zemljište, već se drži na stolu i gde korenov sistem bukvalno visi, a biljka se hrani putem vodenih rastvora koji natapaju biljku preko lista i hrane je. To je nova tehnologija kojom se dobijaju mini krtole znatno brže nego što bi se to dobilo klasičnim sađenjem u zemlju. Druga tehnologija je EM tehnologija koju primenjuje privatna firma „Domis“ iz Lučana. Reč je o tehnologiji efektivnih mikroorganizama koji pomažu biljkama i zemljištu i pospešuju brži i lakši razvoj biljke i jačanje njenog imunog sistema. To je japanska tehnologija profesora Teuro Hige, firma „Domis“ je generalni zastupunik, a primenu sprovodi dr Stevan Babić iz Viče.

Foto: Ekološko društvo Dragačevo

Treći primer novih tehnologija sprovodi se u čačanskoj firmi „Basna“ koja u Viči pored Guče ima pogon u kome proizvodi agro – i biougalj.

– Agrougalj je oplemenjivač zemljišta, vrsta đubriva koja se dobija preradom drveta tako što se drvo samelje u drveni čips, zatim se u karbonizatoru putem karbonizacije raspada i sagorevanjem drveta na visokoj temperaturi od oko 800 stepeni dobije se sitni prah. Taj prah se zajedno sa stajskim đubrivom meša i unosi se u zemljište gde trajno ostaje vezan za zemlju koju oplemenjuje i popravlja joj svojstva neophodna za život i rad biljaka. Drugi proizvod je biougalj koji se takođe dobija putem karbonizacije ali se koristi kao dodatak u stočnoj hrani i pomaže boljem zdravstvenom stanju životinja, boljem kvalitetu i prinosu u mesu, mleku i svim ostalim životinjskim proizvodima.

Pored toga što je firma „RZ plant“ iz Guče u pomenutoj laboratoriji Centra za krompir u Guči izvršila ozdravljenje autohtone sorte “mesečar”, zasađene su stare sorte pasulja, boranije, pasuljice, paradajza, retke sorte boba i druge stare sorte koje su se nekada gajile na ovim prostorima, a koje polako nestaju iz proizvodnje.

– Izvršeno je ozdravljenje i čišćenje od virusa starog krompira mesečar koji je u fazi umnožavanja. Sadili smo određen 20-ak vrsta raznih pasulja, boranije, pasuljice odnosno sitnog pasulja, zatim bob koji je stara biljka koja se ovde sejala ranije i gotovo se izgubila. Sadili smo i određene sorte paradajza kao što su jabučar i volovsko srce, šljivar i još neke stare sorte, krastavac, papriku i sve sorte do kojih smo uspeli da dođemo i sakupimo semena da bismo ih sačuvali. Imamo nekoliko sorti kukuruza koje su se sejale ranije i u koje su se uglavnom izgubile – beli osmak i žuti osmak, jedna vrsta sitnog crnog kukuruza koji je vrlo kvalitetan za ishranu, šareni kukuruz. Imamo razne sorte tikava od običnih pa do peca ili takozvanih duleka i nekih karakterističnih koje su bile rasprostranjene, ali su se izgubile upravo iz razloga što se godinu ili dve dana nisu sejale. Seme koje je sačuvano izgubi klijavost ili se ne čuva u adekvatnoj prostoriji i ta vrsta je sa tim semenom izgubljena. Sve ovo je veoma značajno jer od raznovstnosti semena, ili kako se to stručno naziva biodiverzitet ili biološka raznovrsnost, zavisi naše zdravlje. Ako imate raznovrsne biljke koje uspevaju u prirodi, to je poruka da je priroda u određenoj meri sačuvana i da su uslovi za život i rast različitih biljaka  sačuvani, a to je onda znak i da su uslovi za život ljudi adekvatni i sačuvani. Jer ako  nema raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta, to znači da uslovi za život čoveka nisu dobri, da su se promenili u negativnom smislu uticajem čoveka, industrije, zagađenjem životne sredine, hemijskim sredstvima u poljoprivredi i mnogim drugim stvarima koje zagađuju poljoprivredu. Semena nam zaista puno toga mogu reći, a to nije samo prehrambena i semenska sigurnost, već su pokazatelji toga da ako biljka uspešno može da rađa i živi, onda i mi imamo uslove za normalan život.

Ivanović kaže da su ove godine zasađene samo autohtone sorte povrtarskih i ratarskih kultura koje najbrže nestaju, dok će se za stare sorte voća i životinjske vrste za sada samo voditi evidencija, kako bi se na osnovu dobijene baze podataka kasnije moglo vršiti kalemljenje voćnih vrsta, a ljudi koji žele da gaje autohtone vrste životinja dobiće preporuku gde mogu da ih nabave.

– Što se tiče starih voćnih i životinjskih vrsta, ove i naredne godine ćemo raditi evidenciju gde se one nalaze i ko ih gaji, kako bismo mogli, bar što se voća tiče, da napravimo ozbiljniju bazu  i formiramo kvalitetnu banku starih voćnih vrsta. Što se životinja tiče, takođe radimo evidenciju da bismo mogli da preporučimo ljudima koji hoće da gaje stare autohtone rase životinja gde mogu da ih nabave. Sačuvati stara semena ne znači samo da ih gajite na velikim poljoprivrednim gazdinstvima. Naprotiv, to se može raditi u gradskim baštama ako imate 2-3 ara, a hoćete da umesto hibridnih semena sejete stara autohtona semena. Ono što je ključna stvar je da dobijete semensku i prehrambenu sigurnost, jer nećete zavisiti od kupovine semena u poljoprivrednoj apoteci ili semenarskoj kući, već proizvodite za sebe.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR