Претрага
[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 26. јул 2020.

Еколошко друштво Драгачево је почетком ове године основало локалну банку старих семена биљних, воћних и животињских врста и током пролећа су на неколико газдинстава у Драгачеву засејане поједине повртарске и ратарске културе. Душан Ивановић, председник Друштва, каже да се сада прати њихов раст и развој, а истовремено се ради на томе да се прошири сарадња са осталим банкама старих семена у Србији, па је тим поводом недавно одржан састанак у Министарству пољопривреде на коме се разговарало о даљем развоју банака старих семена биљних, воћних и животињских врста у Србији.

– Ми смо са пролећном сезоном засејали одређене повртарске и ратарске културе које смо имали, купили или их путем размене добили. Сада је у фази нега тих биљака, праћења њиховог раста и развоја и надамо се да ће оне донети добар род како бисмо на јесен имали већу семенску продукцију и како би могли да укључимо нове чланове у локалну Банку старих семена. Поред тога, имали  смо и друге пратеће активности. Недавно смо у Министарству пољопривреде имали састанак на тему могућности сарадње државног, цивилног и привредног сектора на развоју банака старих семена биљних, воћних и животињских врста у Србији. Биле су присутне најзначајније институције као што је Национална банка биљних и животињских гена Србије чије је седиште у Београду, а која послује у оквиру Министарства пољопривреде, затим представници Института за повртарство и ратарство из Новог Сада,  Министарства пољопривреде, Завода за заштиту природе Србије. Ту су биле и колеге из локално-регионалних банака старих семена из Мионице који покривају Колубарски округ, из  околине Ужица они који покривају Златиборски округ и ми као представници Моравичког округа. Разговарали смо о могућности сарадње како бисмо могли доћи до тога да добијемо одређена стара семена која се чувају у националним банкама биљних гена, да их умножимо, јер после чувања тих семена у одређеним климатским условима она се морају изнети у поља да би се освежила и да би се обновила садња и добијање новог семена. Неограниченим чувањем губи се клијавост у климатизованим просторима и из тог разлога се мора повремено радити освежавање семена како не би изгубила клијавост и улогу коју. Такође смо разговарали о могућностима сарадње на домаћим и иностраним пројектима.

Након тог састанка, стручњаци из ове области посетили су Драгачево и обишли газдинства у којима су засађене старе повртарске и ратарске сорте, као и Центар за кромпир у Гучи у коме је основана лабораторија са циљем оздрављења старих сорти и семена, међу којима је и драгачевски кромпир месечар.

– Као један од резултата тог састанка, имали  смо почетком јула посету колега из Института за примену науке у пољопривреди из Београда. То је стручно-научна установа која примењује нова научно-технолошка решења  у пољопривреду и координира рад свих Пољопривредно-саветодавних и стручних служби у Србији. Они су у Драгачеву  имали прилику да виде засаде биљака које у оквиру банке старих семена, али и неке нове технологије у самој пољопривреди  које су  заступљене у Драгачеву. У првом реду мислим на покретање лабораторије за културу ткива и микропропагације у Гучи у некадашњем Институту за кромпир. Ту је приватна фирма „РЗ Плант“ из Гуче покренула пројекат са циљем оздрављења старих сорти и семена биљних и воћних врста како би се очистиле од вируса и на тај начин добио елитни садни материјал, који ми за сада углавном увозимо из страних земаља. Поред лабораторије за културу ткива, тамо је заступљена једна  нова технологија која се зове Аеропоника. У оквиру ње се примењују мрежарници који изгледају као пластеници само су то густо постављене те мреже како би се  спречио улазак инсеката који су преносиоци вируса. Том новом технологијом се производе семенске сорте кромпира, међу којима и драгачевски месечар, стара сорта која је оздрављена и произведена ове године у категорији супер елите и која је засађена, тако да ће већ од идуће године моћи да се купи и набави за потребе потрошача и произвођача. Аеропоника је систем који подразумева гајење биљака у контролисаним условима где се биљка не сади у земљиште, већ се држи на столу и где коренов систем буквално виси, а биљка се храни путем водених раствора који натапају биљку преко листа и хране је. То је нова технологија којом се добијају мини кртоле знатно брже него што би се то добило класичним сађењем у земљу. Друга технологија је ЕМ технологија коју примењује приватна фирма „Домис“ из Лучана. Реч је о технологији ефективних микроорганизама који помажу биљкама и земљишту и поспешују бржи и лакши развој биљке и јачање њеног имуног система. То је јапанска технологија професора Теуро Хиге, фирма „Домис“ је генерални заступуник, а примену спроводи др Стеван Бабић из Виче.

Трећи пример нових технологија спроводи се у чачанској фирми „Басна“ која у Вичи поред Гуче има погон у коме производи агро – и биоугаљ.

– Агроугаљ је оплемењивач земљишта, врста ђубрива која се добија прерадом дрвета тако што се дрво самеље у дрвени чипс, затим се у карбонизатору путем карбонизације распада и сагоревањем дрвета на високој температури од око 800 степени добије се ситни прах. Тај прах се заједно са стајским ђубривом меша и уноси се у земљиште где трајно остаје везан за земљу коју оплемењује и поправља јој својства неопходна за живот и рад биљака. Други производ је биоугаљ који се такође добија путем карбонизације али се користи као додатак у сточној храни и помаже бољем здравственом стању животиња, бољем квалитету и приносу у месу, млеку и свим осталим животињским производима.

Поред тога што је фирма „РЗ плант“ из Гуче у поменутој лабораторији Центра за кромпир у Гучи извршила оздрављење аутохтоне сорте “месечар”, засађене су старе сорте пасуља, бораније, пасуљице, парадајза, ретке сорте боба и друге старе сорте које су се некада гајиле на овим просторима, а које полако нестају из производње.

– Извршено је оздрављење и чишћење од вируса старог кромпира месечар који је у фази умножавања. Садили смо одређен 20-ак врста разних пасуља, бораније, пасуљице односно ситног пасуља, затим боб који је стара биљка која се овде сејала раније и готово се изгубила. Садили смо и одређене сорте парадајза као што су јабучар и воловско срце, шљивар и још неке старе сорте, краставац, паприку и све сорте до којих смо успели да дођемо и сакупимо семена да бисмо их сачували. Имамо неколико сорти кукуруза које су се сејале раније и у које су се углавном изгубиле – бели осмак и жути осмак, једна врста ситног црног кукуруза који је врло квалитетан за исхрану, шарени кукуруз. Имамо разне сорте тикава од обичних па до пеца или такозваних дулека и неких карактеристичних које су биле распрострањене, али су се изгубиле управо из разлога што се годину или две дана нису сејале. Семе које је сачувано изгуби клијавост или се не чува у адекватној просторији и та врста је са тим семеном изгубљена. Све ово је веома значајно јер од разновстности семена, или како се то стручно назива биодиверзитет или биолошка разноврсност, зависи наше здравље. Ако имате разноврсне биљке које успевају у природи, то је порука да је природа у одређеној мери сачувана и да су услови за живот и раст различитих биљака  сачувани, а то је онда знак и да су услови за живот људи адекватни и сачувани. Јер ако  нема разноврсности биљног и животињског света, то значи да услови за живот човека нису добри, да су се променили у негативном смислу утицајем човека, индустрије, загађењем животне средине, хемијским средствима у пољопривреди и многим другим стварима које загађују пољопривреду. Семена нам заиста пуно тога могу рећи, а то није само прехрамбена и семенска сигурност, већ су показатељи тога да ако биљка успешно може да рађа и живи, онда и ми имамо услове за нормалан живот.

Ивановић каже да су ове године засађене само аутохтоне сорте повртарских и ратарских култура које најбрже нестају, док ће се за старе сорте воћа и животињске врсте за сада само водити евиденција, како би се на основу добијене базе података касније могло вршити калемљење воћних врста, а људи који желе да гаје аутохтоне врсте животиња добиће препоруку где могу да их набаве.

– Што се тиче старих воћних и животињских врста, ове и наредне године ћемо радити евиденцију где се оне налазе и ко их гаји, како бисмо могли, бар што се воћа тиче, да направимо озбиљнију базу  и формирамо квалитетну банку старих воћних врста. Што се животиња тиче, такође радимо евиденцију да бисмо могли да препоручимо људима који хоће да гаје старе аутохтоне расе животиња где могу да их набаве. Сачувати стара семена не значи само да их гајите на великим пољопривредним газдинствима. Напротив, то се може радити у градским баштама ако имате 2-3 ара, а хоћете да уместо хибридних семена сејете стара аутохтона семена. Оно што је кључна ствар је да добијете семенску и прехрамбену сигурност, јер нећете зависити од куповине семена у пољопривредној апотеци или семенарској кући, већ производите за себе.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Вести | Одабране вести

Од 1. маја мањи трошкови за пчеларе

30.04.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024