Претрага
[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 28. јул 2019.

Регионални савет за јагодасто воће Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, који је формиран почетком јула, настао је као потреба три државе за проналажењем решења и превазилажењем проблема у производњи малине, купине и других врста јагодастог воћа. Оснивачка скупштина овог регионалног тела одржана је 4. јула у Чајетини, а на њој је за председника Скупштине изабран др Александар Лепосавић, научни сарадник чачанског Института за воћарство. Лепосавић каже да је један од главних циљева да се побољшају приноси у све три земље, да се одржи квалитет и да се обезбеди пласман по најбољим ценама.

– Иницијатор је био Технички центар из Бијелог Поља, а све као резултат, односно представљање ранијих предлога за Национални савез за малину овде у Србији који, нажалост, није заживео. Циљ је пре свега стабилизација прилика у производњи, превазилажење проблема и повећање тражње, што је циљ и сличних савета за друге воћне врсте у свету, као што то постоји у Америци, Чилеу и неким другим земљама које то врло добро и озбиљно раде. Они врло озбиљно приступају проблемима и креирају неке трендове, не за годину – две дана, већ за пет до десет година. Чиле је пример једне од земаља која већ дужи низ година постиже изузетне резултате и значајне девизне ефекте. Ми смо, нажалост, ту пре свега мислим на Србију, скоро 40 година били лидери у производњи малине и неких других воћних врста, међутим, због разних ствари, због пласирања врло често неистинитих информација доспели смо у ситуацију да се наши купци са подозрењем обраћају и једноставно уцењивачки приступају приликом договарања пласмана наше малине. Због свих тих ствари дошло је до значајне стагнације, сведоци смо тога већ три године, произвођачи су незадовољни ценом, врло мало улажу у своје засаде, а на крају и временски услови су учинили то да ми већ дужи низ година значајно стагнирамо у произведеним количинама.

Пад производње малине забележен у све три државе

Лепосавић каже да је нестимулисаност пољопривредних произвођача један од главних разлога пада производње овог воћа како у Србији, тако и у Црној Гори и Босни и Херцеговини.

– Сви су доживели јако велики пад производње прошле, а поготово ове године. Један од разлога је нестимулисаност произвођача и сама најава да се ситуација неће значајније поправити, то је додатно дестимулисало произвођаче. Временски услови нису погодовали за производњу било које јагодасте воћне врсте, тако да је велики пад производње забележен не само у Србији, него и у Босни и Херцеговини и  Црној Гори. Сведоци смо и ових дана ситуације око цене и неиспуњених обећања различитих представника, илити квази представника произвођача. Све је то довело до тога да произвођачи више не знају коме могу да верују.

Маркетинг у малинарству мора бити присутнији

Произвођачку цену малине која је ове године израчуната на 139,9 динара за принос на осам тона по хектару, Лепосавић је прокоментарисао на следећи начин.

– Што се тиче ранијих договора, пласираних информација у медијима и те неке, назови, произвођачке цене колико кошта килограм малине у Србији, то апсолутно никога не обавезује нити је било какво значење представљало у овом претходном периоду. На основу којих критеријума и на основу којих параметара се дошло до те цене, није ми јасно.  Због чега на 8 тона када се зна да је та калкулација давне 2012. године рађена на 10 до 12 тона, значи смањена је количина плода по хектару, а повећани су неки произвођачки трошкови. То су ствари којима се у озбиљнијим земљама далеко већа пажња посвећује, како мерама тако и маркетингу који мора бити далеко присутнији.  Ми на томе врло мало радимо и то је оно чему ћемо више посветити пажњу у оквиру Регионалног савета. Надам се да ће заживети прави Национални савет за малину у Србији. Уколико нема коректне сарадње између произвођача и прерађивача, у проблему могу бити и једни и други. У ситуацији у којој се тренутно налазе малинари, врло лако могу да се нађу и остали пољопривредни произвођачи, закључује Лепосавић.

Агротехничке мере у засадима малине

Берба малине је у нижим крајевима при крају, а у појединим је већ завршена, али посао произвођача овог воћа ту се не завршава. Они сада треба да примене одређене агротехничке мере како би њихови засади и у наредној години имали адекватан род, објашњава Снежана Драгићевић Филиповић, саветодавац за воћарство из чачанске Пољопривредне саветодавне и стручне службе.

– По завршетку бербе потребно је уклонити изданке који су донели род, они су већ завршили своју функцију. Треба сачекати неколико дана да се просуше, а потом их изнети из засада. Ако наступи дужи сушни период, они се могу исећи и оставити на жици да би правили такозвани „шарени хлад”, да би сачували изданке који су остављени за наредну годину. Стари изданци су носиоци потенцијалне заразе, па се њиховим уклањањем из засада побољшава проветреност и осунчаност засада. Изданке који ће следеће године донети род треба привремено подићи и привезати како би несметано могле да се изводе остале агротехничке мере у засаду. Везивањем се подстиче усправан раст, добро проветравање и  смањује се могућност заразе изданака за наредну годину. Изданке који су остављени за наредну годину потребно је још једном проредити, а оне који су превише бујни, потребно је уклонити.

И произвођачи кајсије који су завршили бербу треба да изврше одређене агротехничке мере од којих је тренутно најважније наводњавање.

– Ваљало би да се уклоне поломљене и оштећене гране, да се врши редовно уклањање корова у засадима и наравно, уколико има услова, било би добро спровести наводњавање јер сад наступа период када се формирају пупољци за наредну годину. Због тога би требало земљишту обезбедити довољно влаге. Код нас је карактеристично то да крајем јула и августа наступи сушни период, тако да тада треба наводњавати. Уколико се не обезбеди довољна количина воде, род следеће године може бити смањен.

Почела берба шљиве

Ово је период почетка бербе шљива, а овогодишњи род је сличан прошлогодишњем, каже саговорница.

–  Кренула је берба чачанске ране шљиве, такође и лепотице. После тога стиже стенлеј, а половином септембра пожегача које има, али на малим површинама. Ове године је шљива негде родила баш добро, али у појединим засадима није родио ни десети део онога од прошле године.

Добар род купине

Када је у питању купина, ове године се може очекивати бољи род, плодови су доброг квалитета, а најважније у овом периоду када почиње берба је обратити пажњу на хигијену засада.

– Род купине је добар, а она је крупна и квалитетна. Треба обратити пажњу на хигијену пошто је то ситније воће, не наводњавати засаде из речних водотокова и водити рачуна о хигијени руку пре почетка бербе.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Вести | Одабране вести

Од 1. маја мањи трошкови за пчеларе

30.04.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024