AGROSAVETNIK, 28. jul 2019.

AGROSAVETNIK, 28. jul 2019.

0
Ilustracija

Regionalni savet za jagodasto voće Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, koji je formiran početkom jula, nastao je kao potreba tri države za pronalaženjem rešenja i prevazilaženjem problema u proizvodnji maline, kupine i drugih vrsta jagodastog voća. Osnivačka skupština ovog regionalnog tela održana je 4. jula u Čajetini, a na njoj je za predsednika Skupštine izabran dr Aleksandar Leposavić, naučni saradnik čačanskog Instituta za voćarstvo. Leposavić kaže da je jedan od glavnih ciljeva da se poboljšaju prinosi u sve tri zemlje, da se održi kvalitet i da se obezbedi plasman po najboljim cenama.

– Inicijator je bio Tehnički centar iz Bijelog Polja, a sve kao rezultat, odnosno predstavljanje ranijih predloga za Nacionalni savez za malinu ovde u Srbiji koji, nažalost, nije zaživeo. Cilj je pre svega stabilizacija prilika u proizvodnji, prevazilaženje problema i povećanje tražnje, što je cilj i sličnih saveta za druge voćne vrste u svetu, kao što to postoji u Americi, Čileu i nekim drugim zemljama koje to vrlo dobro i ozbiljno rade. Oni vrlo ozbiljno pristupaju problemima i kreiraju neke trendove, ne za godinu – dve dana, već za pet do deset godina. Čile je primer jedne od zemalja koja već duži niz godina postiže izuzetne rezultate i značajne devizne efekte. Mi smo, nažalost, tu pre svega mislim na Srbiju, skoro 40 godina bili lideri u proizvodnji maline i nekih drugih voćnih vrsta, međutim, zbog raznih stvari, zbog plasiranja vrlo često neistinitih informacija dospeli smo u situaciju da se naši kupci sa podozrenjem obraćaju i jednostavno ucenjivački pristupaju prilikom dogovaranja plasmana naše maline. Zbog svih tih stvari došlo je do značajne stagnacije, svedoci smo toga već tri godine, proizvođači su nezadovoljni cenom, vrlo malo ulažu u svoje zasade, a na kraju i vremenski uslovi su učinili to da mi već duži niz godina značajno stagniramo u proizvedenim količinama.

Pad proizvodnje maline zabeležen u sve tri države

Leposavić kaže da je nestimulisanost poljoprivrednih proizvođača jedan od glavnih razloga pada proizvodnje ovog voća kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

– Svi su doživeli jako veliki pad proizvodnje prošle, a pogotovo ove godine. Jedan od razloga je nestimulisanost proizvođača i sama najava da se situacija neće značajnije popraviti, to je dodatno destimulisalo proizvođače. Vremenski uslovi nisu pogodovali za proizvodnju bilo koje jagodaste voćne vrste, tako da je veliki pad proizvodnje zabeležen ne samo u Srbiji, nego i u Bosni i Hercegovini i  Crnoj Gori. Svedoci smo i ovih dana situacije oko cene i neispunjenih obećanja različitih predstavnika, iliti kvazi predstavnika proizvođača. Sve je to dovelo do toga da proizvođači više ne znaju kome mogu da veruju.

Marketing u malinarstvu mora biti prisutniji

Proizvođačku cenu maline koja je ove godine izračunata na 139,9 dinara za prinos na osam tona po hektaru, Leposavić je prokomentarisao na sledeći način.

– Što se tiče ranijih dogovora, plasiranih informacija u medijima i te neke, nazovi, proizvođačke cene koliko košta kilogram maline u Srbiji, to apsolutno nikoga ne obavezuje niti je bilo kakvo značenje predstavljalo u ovom prethodnom periodu. Na osnovu kojih kriterijuma i na osnovu kojih parametara se došlo do te cene, nije mi jasno.  Zbog čega na 8 tona kada se zna da je ta kalkulacija davne 2012. godine rađena na 10 do 12 tona, znači smanjena je količina ploda po hektaru, a povećani su neki proizvođački troškovi. To su stvari kojima se u ozbiljnijim zemljama daleko veća pažnja posvećuje, kako merama tako i marketingu koji mora biti daleko prisutniji.  Mi na tome vrlo malo radimo i to je ono čemu ćemo više posvetiti pažnju u okviru Regionalnog saveta. Nadam se da će zaživeti pravi Nacionalni savet za malinu u Srbiji. Ukoliko nema korektne saradnje između proizvođača i prerađivača, u problemu mogu biti i jedni i drugi. U situaciji u kojoj se trenutno nalaze malinari, vrlo lako mogu da se nađu i ostali poljoprivredni proizvođači, zaključuje Leposavić.

Agrotehničke mere u zasadima maline

Berba maline je u nižim krajevima pri kraju, a u pojedinim je već završena, ali posao proizvođača ovog voća tu se ne završava. Oni sada treba da primene određene agrotehničke mere kako bi njihovi zasadi i u narednoj godini imali adekvatan rod, objašnjava Snežana Dragićević Filipović, savetodavac za voćarstvo iz čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

– Po završetku berbe potrebno je ukloniti izdanke koji su doneli rod, oni su već završili svoju funkciju. Treba sačekati nekoliko dana da se prosuše, a potom ih izneti iz zasada. Ako nastupi duži sušni period, oni se mogu iseći i ostaviti na žici da bi pravili takozvani „šareni hlad”, da bi sačuvali izdanke koji su ostavljeni za narednu godinu. Stari izdanci su nosioci potencijalne zaraze, pa se njihovim uklanjanjem iz zasada poboljšava provetrenost i osunčanost zasada. Izdanke koji će sledeće godine doneti rod treba privremeno podići i privezati kako bi nesmetano mogle da se izvode ostale agrotehničke mere u zasadu. Vezivanjem se podstiče uspravan rast, dobro provetravanje i  smanjuje se mogućnost zaraze izdanaka za narednu godinu. Izdanke koji su ostavljeni za narednu godinu potrebno je još jednom prorediti, a one koji su previše bujni, potrebno je ukloniti.

I proizvođači kajsije koji su završili berbu treba da izvrše određene agrotehničke mere od kojih je trenutno najvažnije navodnjavanje.

– Valjalo bi da se uklone polomljene i oštećene grane, da se vrši redovno uklanjanje korova u zasadima i naravno, ukoliko ima uslova, bilo bi dobro sprovesti navodnjavanje jer sad nastupa period kada se formiraju pupoljci za narednu godinu. Zbog toga bi trebalo zemljištu obezbediti dovoljno vlage. Kod nas je karakteristično to da krajem jula i avgusta nastupi sušni period, tako da tada treba navodnjavati. Ukoliko se ne obezbedi dovoljna količina vode, rod sledeće godine može biti smanjen.

Počela berba šljive

Ovo je period početka berbe šljiva, a ovogodišnji rod je sličan prošlogodišnjem, kaže sagovornica.

–  Krenula je berba čačanske rane šljive, takođe i lepotice. Posle toga stiže stenlej, a polovinom septembra požegača koje ima, ali na malim površinama. Ove godine je šljiva negde rodila baš dobro, ali u pojedinim zasadima nije rodio ni deseti deo onoga od prošle godine.

Dobar rod kupine

Kada je u pitanju kupina, ove godine se može očekivati bolji rod, plodovi su dobrog kvaliteta, a najvažnije u ovom periodu kada počinje berba je obratiti pažnju na higijenu zasada.

– Rod kupine je dobar, a ona je krupna i kvalitetna. Treba obratiti pažnju na higijenu pošto je to sitnije voće, ne navodnjavati zasade iz rečnih vodotokova i voditi računa o higijeni ruku pre početka berbe.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR