Три земљорадничке задруге из Ивањице ускоро ће бити спојене у једну како би се оживело задругарство и помогло пољопривредницима са овог подручја. Припреме око спајања земљорадничких задруга „Ивањица“, „Прилике 2012“ и „Будућност 2013“ су у завршној фази. План је да новоформирана здружена задруга у почетку откупљује малину, касније и друге пољопривредне производе, као и да задругари на једном месту набављају све што им је неопходно и да имају сигуран пласман својих производа, објашњава Дане Аничић, директор ЗЗ „Прилике 2012“.
– Земљорадничка задруга „Ивањица“ постоји дуги низ година, али последњих година је била у финансијским проблемима и престала је да ради. ЗЗ „Прилике“ је основана 2012. а „Будућност“ из Међуречја годину дана касније. Пошто ове две задруге немају већи финансијски капитал, као ни земљиште и објекте, дошли смо на идеју да оживимо ЗЗ „Ивањица“ и да три задруге спојимо у једну како бисмо покрили целу територију општине. Крајем ове недеље су нам долазили ревизори из Краљева и очекујемо да ускоро предамо документацију у Агенцију за привредне регистре и да задруга ускоро буде регистрована. ЗЗ „Ивањица“ има око 300 хектара свог земљишта и један објекат на Сењаку који може да се реконструише и да се од њега направи хладњача где би сви задругари и кооперанти могли да продају своје пољопривредне производе. У плану нам је да када направимо хладњачу кренемо и са производњом, да не радимо само класичан откуп. Планирано и набавку механизације, заштитних средстава за прскање кромпира, малине, купине и других пољопривредних култура, како би пољопривредни произвођачи, задругари и кооперанти могли на једном месту да набаве све што им је потребно, а све што произведу да продају задрузи. Циљ нам је да оживимо задругарство онако како је било пре Другог светског рата, а и после рата када су задруге имале веома важну улогу у пољопривредној производњи.
Аничић каже да оснивање нове задруге, односно спајање ове три у једну, прате и одређени проблеми, али је доста тога урађено и да је велики број коопераната изразио жељу да сарађује.
– Најактивнија је Земљорадничка задруга „Будућност“ из Међуречја која има више од 40 задругара и преко 100 коопераната. У Приликама је тај број мањи, али нам је циљ да вратимо кооперанте и да будемо заступљени на целој територији Ивањице. ЗЗ „Ивањица“ је имала своје објекте у доста месних заједница. ЗЗ „Прилике“ има објекте у Радаљеву и Приликама, тако да се надамо да ћемо барем део тога оживети у овој години, а план нам је да следеће године буду сва села покривена. Било је ту и одређених проблема, решавање имовинско-правних односа, има доста објеката који нису правно регулисани па је било потребно тражити документацију из архива, да се све упише на задругу. Судећи по стању у задрузи у Међуречју, кооперанти су веома заинтересовани за сарадњу, јер са хладњачарима сарадња углавном важи за једну сезону и све је то несигурно. Надамо се да ћемо успети да вратимо поверење пољопривредних произвођача и да имамо што већи број кооперанта и задругара. Ове године ћемо се бавити само откупом, нећемо имати своје смештајне капацитете у хладњачи, али већ имамо сарадњу са хладњачарима са којима смо и раније радили.
У току је израда пројектне документације за реконструкцију објекта на Сењаку у коме ће се налазити канцеларије, хладњача и пољопривредна апотека.
– То је један старији објекат за који се сад ради пројектна документација. Предвидели смо да ту буду канцеларије, хладњача и да отворимо једну пољопривредну апотеку. Касније би развијали производњу и све што буде потребно. Прво морамо да санирамо кров, па све остало и очекујемо да ћемо ове године почети са откупом у том објекту, а надамо да ћемо изградити и хладњачу да би у следећој сезони били потпуно спремни.
Највећи проблем у Ивањици, када је пољопривреда у питању, јесте то што су у селима већином старачка домаћинства и мало је пољопривредних произвођача који имају развијену производњу.
– Ивањица је позната по томе што су на селу остала све старачка домаћинства. Мали је број пољопривредних произвођача где су јаке породице и где има младих људи. Још један проблем који ћемо, надам се, успети да решимо уз помоћ Задружног савеза Србије и државе, је да многе ствари које се тичу пољопривредника не иду као до сада преко удружења, појединаца, општина, већ да држава помогне да се све то каналише и да иде преко задруга. Све што даје држава преко Управе за трезор и Управе за аграрна плаћања, може да се усмери преко задруга. То је за пољопривредне произвођаче много повољније него да се сналазе од хладњачара до хладњачара, као што сада морају да раде.
У новооснованој задрузи биће запослени технолози и пољопривредни стручњаци који ће давати стручне савете свим кооперантима и задругарима.
– Најбоље је да се у све задруге запошљавају људи од струке. Ми планирамо да у новоформираној здруженој задрузи запослимо и технологе и пољопривредне стручњаке. Тим људима ће бити задатак да код свих коопераната и задругара буду стално на терену, да им дају стручне савете и препоруке како би своје засаде малине, купине, кромпира и осталих пољопривредних култура правилно одржавали и имали добар и квалитетан принос.
Аничић каже да би у Србији требало више улагати у пољопривреду и пољопривредницима обезбеђивати што више државних субвенција.
– Субвенције су добра ствар и њих треба подржавати. Треба више улагати у пољопривреду јер се са тим поприлично закаснило, што је довело до тога да је све мање пољопривредних газдинстава. Проблем је што је просек година у тим газдинствима висок, остали смо без радне снаге, али надамо се да ће кроз субвенције и кроз деловање задруга уз помоћ државе и Задружног савеза Србије, они произвођачи који могу озбиљније да се баве пољопривредном и даље остати на том послу. Кад би људи били у могућности да добијају више субвенција, рецимо за противградне заштите и противградне мреже, то би била добра ствар. Људи су све више принуђени да осигуравају своје малињаке код осигуравајућих кућа, али није то трајно решење, јер ако пољопривредни произвођач осигура своје засаде, он ће наплатити штету за ову годину. Међутим, ту често настају и штете, у малињацима посебно, које се покажу тек следеће године, јер су ластари који остају за следећу годину оштећени, а за то не може да се наплати осигурање. Из тог разлога су противградне мреже најбоље решење, али то је поприлично скупо и људи не могу сами да их финансирају.
Добар род трешње
Честе и обилне падавине у протеклом периоду претиле су да угрозе овогодишњи род трешње, а берба је у великој мери била отежана управо због честих киша у мају и јуну. Бранко Танасковић, саветодавац за воћарство у чачанској Пољопривредној саветодавној и стручној служби каже да је, и поред тога, овогодишњи род задовољавајући.
– Трешња се на подручју које покрива чачанска Пољопривредна стручна служба гаји на око 250 до 300 хектара. То је воћна врста у успону већ неколико година а ове године, како кажу произвођачи и дистрибутери, постиже одличну цену од 160 до 180 динара. Међутим, за ову цену се траже плодови који су најмањег калибра од 24 милиметра. Могу да кажем да је род ове године одличан и да ће највећи део рода, од 70 до 80 одсто, завршити на домаћем тржишту. Међутим, оно што је правило проблем воћарима, пре свега великим произвођачима, су кише у мају и јуну које не само да су успоравале бербу, већ су и оштетиле плодове.
Танасковић објашњава да гајење трешње захтева доста финансијских улагања, али да се рад и труд на крају исплате, што се показало последњих година када је трешња имала високу тржишну цену.
– Берба је спор процес, тако да и само убирање ових плодова иде отежано, а кишно време је знатно успоравало и отежавало тај посао. Производња трешње захтева доста улагања. Подизање трешњика по хектару је од 10 до 12 хиљада евра, а уколико се подиже и систем за наводњавање може да кошта и 15-16 хиљада евра. Али како видимо по пласману робе, труд и улагање у овакве површине су се исплатили последњих година тако да постоји перспектива у гајењу главних сорти које су тржишту веома интересантне. Већ сам напоменуо да је кишно време практично онемогућавало бербу, али је погодовало и напуклим плодовима услед велике количине воде која улази путем корена, а такође и кроз ситне отворе, односно интерцелуларе плодова. То доводи до немогућности раста и довољне растегљивости покожице и долази до пуцања плодова. Плодови су подложни труљењу и продирању патогена у њих, тако да они немају неку тржишну вредности, а све то поскупљује производњу током године.
Како заштитити плодове од пуцања
– Постоје одређени начини да се спречи или да се смањи појава пуцања плодова. Пре свега, при одабиру сорти за гајење треба бирати мање осетљиве, нарочито што се из године у годину кишни период продужава, односно највише падавина има у мају и јуну. Треба садити сорте које касније сазревају, као што су Кордија, Регина, Феровија, које су подложније значајно мањем пуцању покожице плодова. Поред избора сорти, један од начина је одстрањивање кише са плодова, стресањем воде са стабла. То је могуће урадити ручно уколико су млађа стабла, а уколико су стабла старија може се обавити и атомизерима. Једна од најефикаснијих, али и најскупљих метода за смањење пуцања плодова, је постављање одређених конструкција и система за заштиту од кише. Они се састоје од стубова жице и пластичне фолије, међутим код овог начина могу се јавити и одређени нежељени ефекти јер долази до повећања температуре и влажности ваздуха испод покривача који је полупропустљив, што може да утиче на ризик од појаве гљивичних болести. У новије време заштита од пуцања плодова комбинује се и са заштитом од града. Пуцање плодова се може смањити и коришћењем одређених препарата, односно минералних соли на бази калцијума, алуминијума, бакра, гвожђа, као и коришћењем антитранспираната, оквашивача, одређених биљних регулатора и слично. Међутим, све то има неизвестан резултат и одређене последице. Рецимо, један од негативних резултата је то да минералне соли остају на плодовима и због тога је неопходно прање плодова пре њихове продаје и употребе, а опет све то онемогућује дужи транспорт, јер уколико се сами плодови додатно квасе то ће повући и одређене гљивичне болести. Калцијум, односно једињења калцијума утичу на ојачавање ћелијског зида и на смањење пропустљивости управо ових ситних пора, односно кутикуле са водом. Такође, одређени препарати могу изазвати фитотоксичне промене на лишћу тако је најбоље да се воћари око овога консултују са пољопривредним стручњацима, рекао је Бранко Танасковић.
