AGROSAVETNIK, 28. jun 2020.

AGROSAVETNIK, 28. jun 2020.

0

Tri zemljoradničke zadruge iz Ivanjice uskoro će biti spojene u jednu kako bi se oživelo zadrugarstvo i pomoglo poljoprivrednicima sa ovog područja. Pripreme oko spajanja  zemljoradničkih zadruga „Ivanjica“, „Prilike 2012“ i „Budućnost 2013“ su u završnoj fazi. Plan je da novoformirana združena zadruga u početku otkupljuje malinu, kasnije i druge poljoprivredne proizvode, kao i da zadrugari na jednom mestu nabavljaju sve što im je neophodno i da imaju siguran plasman svojih proizvoda, objašnjava Dane Aničić, direktor ZZ „Prilike 2012“.

– Zemljoradnička zadruga „Ivanjica“ postoji dugi niz godina, ali poslednjih godina je bila u finansijskim problemima i prestala je da radi. ZZ „Prilike“ je osnovana 2012. a „Budućnost“ iz Međurečja godinu dana kasnije. Pošto ove dve zadruge nemaju veći finansijski kapital, kao ni zemljište i objekte, došli smo na ideju da  oživimo ZZ „Ivanjica“ i da tri zadruge spojimo u jednu kako bismo pokrili celu teritoriju opštine. Krajem ove nedelje su nam dolazili revizori iz Kraljeva i očekujemo da uskoro predamo dokumentaciju u Agenciju za privredne registre i da zadruga uskoro bude registrovana. ZZ „Ivanjica“ ima oko 300 hektara svog  zemljišta i jedan objekat na Senjaku koji može da se rekonstruiše i da se od njega napravi hladnjača gde bi svi zadrugari i kooperanti mogli da prodaju svoje poljoprivredne proizvode. U planu nam je da kada napravimo hladnjaču krenemo i sa proizvodnjom, da ne radimo samo klasičan otkup. Planirano i nabavku mehanizacije, zaštitnih sredstava za prskanje krompira, maline, kupine i drugih poljoprivrednih kultura, kako bi poljoprivredni proizvođači, zadrugari i kooperanti mogli na jednom mestu da nabave sve što im je potrebno, a sve što proizvedu da prodaju zadruzi. Cilj nam je da oživimo zadrugarstvo onako kako je bilo pre Drugog svetskog rata, a i posle rata kada su zadruge imale veoma važnu ulogu u poljoprivrednoj proizvodnji.

Aničić kaže da osnivanje nove zadruge, odnosno spajanje ove tri u jednu, prate i određeni problemi, ali je dosta toga urađeno i da je veliki broj kooperanata izrazio želju da sarađuje.

– Najaktivnija je Zemljoradnička zadruga „Budućnost“ iz Međurečja koja ima više od 40 zadrugara i preko 100 kooperanata. U Prilikama je taj broj manji, ali nam je cilj  da vratimo kooperante i da budemo zastupljeni na celoj teritoriji Ivanjice. ZZ „Ivanjica“ je imala svoje objekte u dosta mesnih zajednica. ZZ „Prilike“ ima objekte u Radaljevu i Prilikama, tako da se nadamo da ćemo barem deo toga oživeti u ovoj godini, a plan nam je da sledeće godine budu sva sela pokrivena. Bilo je tu i određenih problema, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, ima dosta objekata koji nisu pravno regulisani pa je bilo potrebno tražiti dokumentaciju iz arhiva, da se sve upiše na zadrugu. Sudeći po stanju u zadruzi u Međurečju, kooperanti su veoma zainteresovani za saradnju, jer sa hladnjačarima saradnja uglavnom važi za jednu sezonu i sve je to nesigurno. Nadamo se da ćemo uspeti da vratimo poverenje poljoprivrednih proizvođača i da imamo što veći broj kooperanta i zadrugara. Ove godine ćemo se baviti samo otkupom, nećemo imati svoje smeštajne kapacitete u hladnjači, ali već imamo saradnju sa hladnjačarima sa kojima smo i ranije radili.

U toku je izrada projektne dokumentacije za rekonstrukciju objekta na Senjaku u kome će se nalaziti kancelarije, hladnjača i poljoprivredna apoteka.

– To je jedan stariji objekat za koji se sad radi projektna dokumentacija. Predvideli smo da tu budu kancelarije, hladnjača i da otvorimo jednu poljoprivrednu apoteku. Kasnije bi razvijali proizvodnju i sve što bude potrebno. Prvo moramo da saniramo krov, pa sve ostalo i očekujemo da ćemo ove godine početi sa otkupom  u tom objektu, a nadamo da ćemo izgraditi i hladnjaču da bi u sledećoj sezoni bili potpuno spremni.

Najveći problem u Ivanjici, kada je poljoprivreda u pitanju, jeste to što su u selima većinom staračka domaćinstva i malo je poljoprivrednih proizvođača koji imaju razvijenu proizvodnju.

– Ivanjica je poznata po tome što su na selu ostala sve staračka domaćinstva. Mali je broj poljoprivrednih proizvođača gde su jake porodice i gde ima mladih ljudi. Još jedan problem koji ćemo, nadam se, uspeti da rešimo uz pomoć Zadružnog saveza Srbije i države, je da mnoge stvari koje se tiču poljoprivrednika ne idu kao do sada preko udruženja, pojedinaca, opština, već da država pomogne da se sve to kanališe i da ide preko zadruga. Sve što daje država preko Uprave za trezor i Uprave za agrarna plaćanja, može da se usmeri preko zadruga. To je za poljoprivredne proizvođače mnogo povoljnije nego da se snalaze od hladnjačara do hladnjačara, kao što sada moraju da rade.

U novoosnovanoj zadruzi biće zaposleni tehnolozi i poljoprivredni stručnjaci koji će davati stručne savete svim kooperantima i zadrugarima.

– Najbolje je da se u sve zadruge zapošljavaju ljudi od struke. Mi planiramo da u novoformiranoj združenoj zadruzi  zaposlimo i tehnologe i poljoprivredne stručnjake. Tim ljudima će biti zadatak da kod svih kooperanata i zadrugara budu stalno na terenu, da im daju stručne savete i preporuke kako bi svoje zasade maline, kupine, krompira i ostalih poljoprivrednih kultura pravilno održavali i imali dobar i kvalitetan prinos.

Aničić kaže da bi u Srbiji trebalo više ulagati u poljoprivredu i poljoprivrednicima obezbeđivati što više državnih subvencija.

– Subvencije su dobra stvar i njih treba podržavati. Treba više ulagati u poljoprivredu jer se sa tim poprilično zakasnilo, što je dovelo do toga da je sve manje poljoprivrednih gazdinstava. Problem je što je prosek godina u tim  gazdinstvima visok, ostali smo bez radne snage, ali nadamo se da će kroz subvencije i kroz delovanje zadruga uz pomoć države i Zadružnog saveza Srbije, oni proizvođači koji mogu ozbiljnije da se bave poljoprivrednom i dalje ostati na tom poslu. Kad bi ljudi bili u mogućnosti da dobijaju više subvencija, recimo za protivgradne zaštite i protivgradne mreže, to bi bila dobra stvar. Ljudi su sve više prinuđeni da  osiguravaju svoje malinjake kod osiguravajućih kuća, ali nije to trajno rešenje, jer ako poljoprivredni proizvođač osigura svoje zasade, on će naplatiti štetu za ovu godinu. Međutim, tu često nastaju i štete, u malinjacima posebno, koje se pokažu tek sledeće godine, jer su lastari koji ostaju za sledeću  godinu oštećeni, a za to ne može da se naplati osiguranje. Iz tog razloga su protivgradne mreže najbolje rešenje, ali to je poprilično skupo i ljudi ne mogu sami da ih finansiraju.

Dobar rod trešnje

Česte i obilne padavine u proteklom periodu pretile su da ugroze ovogodišnji rod trešnje, a berba je u velikoj meri bila otežana upravo zbog čestih kiša u maju i junu.  Branko Tanasković, savetodavac za voćarstvo u čačanskoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi kaže da je, i pored toga, ovogodišnji rod zadovoljavajući.

– Trešnja se na području koje pokriva čačanska Poljoprivredna stručna služba gaji na oko 250 do 300 hektara. To je voćna vrsta u usponu već nekoliko godina a ove godine, kako kažu proizvođači i distributeri, postiže odličnu cenu od 160 do 180 dinara. Međutim, za ovu cenu se traže plodovi koji su najmanjeg kalibra od 24 milimetra. Mogu da kažem da je rod ove godine odličan i da će najveći deo roda, od 70 do 80 odsto, završiti na domaćem tržištu. Međutim, ono što je pravilo problem voćarima, pre svega velikim proizvođačima, su kiše u maju i junu koje ne samo da su usporavale berbu, već su i oštetile plodove.

Tanasković objašnjava da gajenje trešnje zahteva dosta finansijskih ulaganja, ali da se rad i trud na kraju isplate, što se pokazalo poslednjih godina kada je trešnja imala visoku tržišnu cenu.

– Berba je spor proces, tako da i samo ubiranje ovih plodova ide otežano, a kišno vreme je  znatno usporavalo i otežavalo taj posao. Proizvodnja trešnje zahteva dosta ulaganja. Podizanje trešnjika po hektaru je od 10 do 12 hiljada evra, a ukoliko se podiže i sistem za navodnjavanje može da košta i 15-16 hiljada evra.  Ali kako vidimo po plasmanu robe, trud i ulaganje u ovakve površine su se isplatili poslednjih godina  tako da postoji perspektiva u gajenju glavnih sorti koje su tržištu veoma interesantne. Već sam napomenuo da je kišno vreme praktično onemogućavalo berbu, ali je pogodovalo i napuklim plodovima usled velike količine vode koja ulazi putem korena, a takođe i kroz sitne otvore, odnosno intercelulare plodova. To dovodi do  nemogućnosti rasta i dovoljne rastegljivosti pokožice i dolazi do pucanja plodova. Plodovi su podložni truljenju i prodiranju patogena u njih, tako da oni nemaju neku tržišnu vrednosti, a sve to poskupljuje proizvodnju tokom godine.

Kako zaštititi plodove od pucanja

– Postoje određeni načini da se spreči ili da se smanji  pojava pucanja plodova. Pre svega, pri odabiru sorti za gajenje treba birati manje osetljive, naročito što se iz godine u godinu kišni period produžava, odnosno najviše padavina ima u maju i junu.  Treba saditi sorte koje  kasnije sazrevaju, kao što su Kordija, Regina, Ferovija, koje su podložnije značajno manjem pucanju pokožice plodova. Pored izbora sorti, jedan od načina je odstranjivanje kiše  sa plodova, stresanjem vode sa stabla. To je moguće uraditi ručno ukoliko su mlađa stabla, a ukoliko su stabla starija može se obaviti i atomizerima. Jedna od najefikasnijih, ali i najskupljih metoda za smanjenje pucanja plodova, je postavljanje određenih konstrukcija i sistema za zaštitu od kiše. Oni se sastoje od stubova žice i plastične folije, međutim kod ovog načina mogu se javiti i određeni neželjeni efekti jer dolazi do povećanja temperature i vlažnosti vazduha ispod pokrivača koji je polupropustljiv, što može da utiče na rizik od pojave gljivičnih bolesti. U novije vreme zaštita od pucanja plodova kombinuje se i sa zaštitom od grada. Pucanje plodova se može smanjiti i korišćenjem određenih preparata, odnosno mineralnih soli na bazi kalcijuma, aluminijuma, bakra, gvožđa, kao i korišćenjem antitranspiranata, okvašivača, određenih biljnih regulatora i slično. Međutim, sve to ima neizvestan rezultat i određene posledice. Recimo, jedan od negativnih rezultata je to da mineralne soli ostaju na plodovima i zbog toga je neophodno pranje plodova pre njihove prodaje i upotrebe, a opet sve to onemogućuje duži transport, jer ukoliko se sami plodovi dodatno kvase to će povući i određene gljivične bolesti. Kalcijum, odnosno jedinjenja kalcijuma utiču na ojačavanje ćelijskog zida i na smanjenje propustljivosti upravo ovih sitnih pora, odnosno kutikule sa vodom. Takođe, određeni preparati mogu izazvati fitotoksične promene na lišću tako je najbolje da se voćari oko ovoga konsultuju sa poljoprivrednim stručnjacima, rekao je Branko Tanasković.

POSTAVI ODGOVOR