На Пољопривредном факултету у Новом Саду, 14. децембра је одржано традиционално Саветовање о савременој производњи воћа, са циљем упознавања произвођача воћа са најновијим достигнућима.
Горица Пауновић, ванредни професор на Агрономском факултету у Чачку и шеф Катедре за воћарство и виноградарство, изнела је утиске својих колега, професора са Пољопривредног факултета у Новом Саду, са њихових студијских путовања ове године.
– Професори са Катедре за воћарство и виноградарство Пољопривредног факултета у Новом Саду, као и Друштво воћара Војводине, на крају сваке календарске године организују оваква саветовања, са циљем да упознају произвођаче воћа са неким најновијим достигнућима, са производњом у току те године, какви су проблеми били и шта се може очекивати наредне године. Професори врло често иду на студијска путовања у земље које се баве озбиљном и савременом производњом воћа, па се труде да своја сазнања пренесу, првенствено на Друштво воћара Војводине. Ове године су били присутни и воћари из Гроцке, из околине Смедерева, дакле сви они који се баве озбиљном воћарском производњом, наводи Пауновић.
Искуства из других земаља корисна за нашу воћарску производњу
Саговорница наводи да је у току претходне године проф. др Зоран Кесеровић, са Пољопривредног факултета у Новом Саду, говорио о њиховим искуствима са студијских путовања у Холандију, Италију и Марок.
– Интересантан је био боравак у Мароку, јер Мароко није земља препознатљива по озбиљној воћарској производњи, барем што се тиче континенталног воћа, али професор Кесеровић је рекао да су они ту доста одмакли и да они то доста успешно раде и на земљи која ни мало не личи на земљу на којој може да се организује воћарска производња. Они врше комплетне анализе пре заснивања засада, са обавезним наводњавањем и применом науке у пракси. Да би имали интензивну и унапређену воћарску производњу, морамо да обезбедимо све оно што воћу треба да би нам редовно рађало и да би имали квалитетан род, истиче Горица Пауновић.
Она наводи и искуства из Италије и Холандије које су препознатљиве по високо интензивној воћарској производњи. То су земље које пуно улажу у науку коју потом примењују у пракси. Италија може да се похвали најбољим засадима, област јужног Тирола је позната као подручје где се људи појачано баве производњом, пре свега, јабучаствог воћа. Са друге стране, у Холандији се производи квалитетан садни материјал у воћарству, иако је Холандија претежно опредељена за повртарство и производњу цвећа.
– Ја сам неко ко се дуго бави селекцијом подлога у расадничкој производњи и такве предмете и предајем на факултету, и увек волим да нагласим да је воће нешто што се сади за будуће деценије, а не за једну, две или три године. И сви промашаји који се направе приликом заснивања воћа, код одабира лошег и непровереног садног материјала, остављају дугорочне последице. То је нешто што се не може поправити. Увек треба користити здрав и исправан садни материјал, јер ако желимо интензивну воћарску производњу, густу садњу која представља тренд у свету, морамо да користимо нове, селекционисане вегетативне подлоге које неће преносити вирусе и болести, и морамо да смањимо бујност. Управо су таква искуства из Холандије. Додала бих и то, што је професор Кесеровић више пута наглашавао, да бисмо имали успешну производњу воћа, морамо имати и развијену сточарску производњу, јер основ успешне воћарске производње је коришћење органских ђубрива, односно стајњака, каже саговорница.
Традиција насупрот модерне производње
Горица Пауновић истиче неопходност блискије сарадња између непосредних пољопривредних произвођача и Министарства, а како би се тако нешто остварило, мора се развијати задругарство. Иако је чачански крај познат по производњи воћа, саговорница наводи да су наши произвођачи склони прибегавању традицији и начину гајења како су то радили њихови преци, што није добро са аспекта унапређења воћарске производње.
– Била сам јако задовољна што је један од излагача на скупу био и бивши студент Агрономског факултета у Чачку, Александар Крџић, који ради за немачку фирму „Артевос“ чије је седиште у Хамбургу, а која се бави производњом подлога и сорти садног материјала. Они организују кооперативу са великим произвођачима садног материјала и великим воћарима, размењују искуства, уводе нове сорте, и буде вам мило када се неко кога сте ви учили на факултету бави тако нечим озбиљним и у тиму је који се развија, примењује нова достигнућа и неке сасвим нове сорте, нове подлоге. Акценат је овога пута био на шљиви коју ми и даље доминантно калемимо на џенарику као подлогу, а они су отишли у правцу употребе вегетативних подлога и смањења бујности, наводи Пауновић.
Свако ново сазнање вреди
Током семинара, у холу Пољопривредног факултета у Новом Саду организована је и својеврсна изложба, на којој су биле приказане заштитарске куће, расадници и разне понуде садног материјала. Било је и кућа које се баве производњом неких финалних, готових производа од воћа.
– Ово саветовање је било веома посећено. Могу рећи да су воћари из Војводине веома повезани и имају јако удружење, с тога је за сваку похвалу и препоруку да се то ради и у другим крајевима наше земље. Поента је да смо чули искуства из других земаља, иако нема неких конкретних закључака. Наравно, свако ново сазнање вреди, каже Горица Пауновић.
Помагати воћу да би оно помагало нама
– Образујући своје студенте, превасходно воћарства и виноградарства, увек желим да нагласим да воде рачуна о ономе што се дешава у текућој години, јер све оно што ће родити у наредној, већ се формира у текућој години. Па тако, ако воћка доживи неки стрес, рецимо због непогода, она га јако добро осети и све то емитује наредне године кроз смањену родност или кроз слабији квалитет плода и слабије заметање плода. Морамо водити рачуна и ако дође то неких ексцеса, да обезбедимо воћку са довољно храњљивих материја и воде у току текуће вегетације, да би она била што спремнија и што виталнија за наредну вегетацију. Воће непосредно зависи од климатских фактора. Ми видимо да сада има јако великих осцилација у температурама, имали смо изузетно топлу јесен која никако не погодује воћарима, јер воћка треба на време да збаци лишће да би што боље и спремније ушла у тај период мировања. У њеној генетској конституцији записано је да мирује 30-45 дана, све друго је еколошко мировање. Да би добро одмировала, да би добро кренула наредну вегетацију, она мора да има одређену суму ниских температура. Ево ми смо већ на крају децембра а нисмо имали ниске температуре, и то ће се јако одразити на родност, па тако оно што ми као воћари можемо да учинимо јесте да их што боље обезбедимо хранљивим материјама, да на време обавимо резидбу, да она после не би боловала и од тога, изјављује проф. Горица Пауновић.
Образовање је кључ успеха
Горица Пауновић поручује свим воћарима који имају децу вољну да се баве овим послом, да би било добро да их образују што је то више могуће.
– Задњих година се код нас уписују деца и са подручја Тополе где су непрегледне површине под воћњацима, и лепо је када се неко ко се тиме бави упише факултет и онда прошири своје знање па све то примени у пракси и интензивира производњу. И да поручим, ако желимо да унапредимо целокупну пољопривредну производњу која је, а посебно воћарство, озбиљан фактор у извозу и приливу средстава у нашу земљу, морамо едуковати воћаре што више да применимо науку у пракси и развијамо задругарство. То је нешто што ће донети просперитет, закључује проф. Горица Пауновић.
