AGROSAVETNIK, 29. decembar 2019.

AGROSAVETNIK, 29. decembar 2019.

„Iako je čačanski kraj poznat po proizvodnji voća, naši proizvođači su skloni pribegavanju tradiciji i načinu gajenja kako su to radili njihovi preci, što nije dobro sa aspekta unapređenja voćarske proizvodnje"

0
Ilustracija

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, 14. decembra je održano tradicionalno Savetovanje o savremenoj proizvodnji voća, sa ciljem upoznavanja proizvođača voća sa najnovijim dostignućima.

Gorica Paunović, vanredni profesor na Agronomskom fakultetu u Čačku i šef Katedre za voćarstvo i vinogradarstvo, iznela je utiske svojih kolega, profesora sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, sa njihovih studijskih putovanja ove godine.

– Profesori sa Katedre za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kao i Društvo voćara Vojvodine, na kraju svake kalendarske godine organizuju ovakva savetovanja, sa ciljem da upoznaju proizvođače voća sa nekim najnovijim dostignućima, sa proizvodnjom u toku te godine, kakvi su problemi bili i šta se može očekivati naredne godine. Profesori vrlo često idu na studijska putovanja u zemlje koje se bave ozbiljnom i savremenom proizvodnjom voća, pa se trude da svoja saznanja prenesu, prvenstveno na Društvo voćara Vojvodine. Ove godine su bili prisutni i voćari iz Grocke, iz okoline Smedereva, dakle svi oni koji se bave ozbiljnom voćarskom proizvodnjom, navodi Paunović.

Iskustva iz drugih zemalja korisna za našu voćarsku proizvodnju

Sagovornica navodi da je u toku prethodne godine prof. dr Zoran Keserović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, govorio o njihovim iskustvima sa studijskih putovanja u Holandiju, Italiju i Marok.

– Interesantan je bio boravak u Maroku, jer Maroko nije zemlja prepoznatljiva po ozbiljnoj voćarskoj proizvodnji, barem što se tiče kontinentalnog voća, ali profesor Keserović je rekao da su oni tu dosta odmakli i da oni to dosta uspešno rade i na zemlji koja ni malo ne liči na zemlju na kojoj može da se organizuje voćarska proizvodnja. Oni vrše kompletne analize pre zasnivanja zasada, sa obaveznim navodnjavanjem i primenom nauke u praksi. Da bi imali intenzivnu i unapređenu voćarsku proizvodnju, moramo da obezbedimo sve ono što voću treba da bi nam redovno rađalo i da bi imali kvalitetan rod, ističe Gorica Paunović.

Ona navodi i iskustva iz Italije i Holandije koje su prepoznatljive po visoko intenzivnoj voćarskoj proizvodnji. To su zemlje koje puno ulažu u nauku koju potom primenjuju u praksi. Italija može da se pohvali najboljim zasadima, oblast južnog Tirola je poznata kao područje gde se ljudi pojačano bave proizvodnjom, pre svega, jabučastvog voća. Sa druge strane, u Holandiji se proizvodi kvalitetan sadni materijal u voćarstvu, iako je Holandija pretežno opredeljena za povrtarstvo i proizvodnju cveća.

– Ja sam neko ko se dugo bavi selekcijom podloga u rasadničkoj proizvodnji i takve predmete i predajem na fakultetu, i uvek volim da naglasim da je voće nešto što se sadi za buduće decenije, a ne za jednu, dve ili tri godine. I svi promašaji koji se naprave prilikom zasnivanja voća, kod odabira lošeg i neproverenog sadnog materijala, ostavljaju dugoročne posledice. To je nešto što se ne može popraviti. Uvek treba koristiti zdrav i ispravan sadni materijal, jer ako želimo intenzivnu voćarsku proizvodnju, gustu sadnju koja predstavlja trend u svetu, moramo da koristimo nove, selekcionisane vegetativne podloge koje neće prenositi viruse i bolesti, i moramo da smanjimo bujnost. Upravo su takva iskustva iz Holandije. Dodala bih i to, što je profesor Keserović više puta naglašavao, da bismo imali uspešnu proizvodnju voća, moramo imati i razvijenu stočarsku proizvodnju, jer osnov uspešne voćarske proizvodnje je korišćenje organskih đubriva, odnosno stajnjaka, kaže sagovornica.

Tradicija nasuprot moderne proizvodnje

Gorica Paunović ističe neophodnost bliskije saradnja između neposrednih poljoprivrednih proizvođača i Ministarstva, a kako bi se tako nešto ostvarilo, mora se razvijati zadrugarstvo. Iako je čačanski kraj poznat po proizvodnji voća, sagovornica navodi da su naši proizvođači skloni pribegavanju tradiciji i načinu gajenja kako su to radili njihovi preci, što nije dobro sa aspekta unapređenja voćarske proizvodnje.

– Bila sam jako zadovoljna što je jedan od izlagača na skupu bio i bivši student Agronomskog fakulteta u Čačku, Aleksandar Krdžić, koji radi za nemačku firmu „Artevos“ čije je sedište u Hamburgu, a koja se bavi proizvodnjom podloga i sorti sadnog materijala. Oni organizuju kooperativu sa velikim proizvođačima sadnog materijala i velikim voćarima, razmenjuju iskustva, uvode nove sorte, i bude vam milo kada se neko koga ste vi učili na fakultetu bavi tako nečim ozbiljnim i u timu je koji se razvija, primenjuje nova dostignuća i neke sasvim nove sorte, nove podloge. Akcenat je ovoga puta bio na šljivi koju mi i dalje dominantno kalemimo na dženariku kao podlogu, a oni su otišli u pravcu upotrebe vegetativnih podloga i smanjenja bujnosti, navodi Paunović.

Svako novo saznanje vredi

Tokom seminara, u holu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu organizovana je i svojevrsna izložba, na kojoj su bile prikazane zaštitarske kuće, rasadnici i razne ponude sadnog materijala. Bilo je i kuća koje se bave proizvodnjom nekih finalnih, gotovih proizvoda od voća.

– Ovo savetovanje je bilo veoma posećeno. Mogu reći da su voćari iz Vojvodine veoma povezani i imaju jako udruženje, s toga je za svaku pohvalu i preporuku da se to radi i u drugim krajevima naše zemlje. Poenta je da smo čuli iskustva iz drugih zemalja, iako nema nekih konkretnih zaključaka. Naravno, svako novo saznanje vredi, kaže Gorica Paunović.

Pomagati voću da bi ono pomagalo nama

– Obrazujući svoje studente, prevashodno voćarstva i vinogradarstva, uvek želim da naglasim da vode računa o onome što se dešava u tekućoj godini, jer sve ono što će roditi u narednoj, već se formira u tekućoj godini. Pa tako, ako voćka doživi neki stres, recimo zbog nepogoda, ona ga jako dobro oseti i  sve to emituje naredne godine kroz smanjenu rodnost ili kroz slabiji kvalitet ploda i slabije zametanje ploda. Moramo voditi računa i ako dođe to nekih ekscesa, da obezbedimo voćku sa dovoljno hranjljivih materija i vode u toku tekuće vegetacije, da bi ona bila što spremnija i što vitalnija za narednu vegetaciju. Voće neposredno zavisi od klimatskih faktora. Mi vidimo da sada ima jako velikih oscilacija u temperaturama, imali smo izuzetno toplu jesen koja nikako ne pogoduje voćarima, jer voćka treba na vreme da zbaci lišće da bi što bolje i spremnije ušla u taj period mirovanja. U njenoj genetskoj konstituciji zapisano je da miruje 30-45 dana, sve drugo je ekološko mirovanje. Da bi dobro odmirovala, da bi dobro krenula narednu vegetaciju, ona mora da ima određenu sumu niskih temperatura. Evo mi smo već na kraju decembra a nismo imali niske temperature, i to će se jako odraziti na rodnost, pa tako ono što mi kao voćari možemo da učinimo jeste da ih što bolje obezbedimo hranljivim materijama, da na vreme obavimo rezidbu, da ona posle ne bi bolovala i od toga, izjavljuje prof. Gorica Paunović.

Obrazovanje je ključ uspeha

Gorica Paunović poručuje svim voćarima koji imaju decu voljnu da se bave ovim poslom, da bi bilo dobro da ih obrazuju što je to više moguće.

– Zadnjih godina se kod nas upisuju deca i sa područja Topole gde su nepregledne površine pod voćnjacima, i lepo je kada se neko ko se time bavi upiše fakultet i onda proširi svoje znanje pa sve to primeni u praksi i intenzivira proizvodnju. I da poručim, ako želimo da unapredimo celokupnu poljoprivrednu proizvodnju koja je, a posebno voćarstvo, ozbiljan faktor u izvozu i prilivu sredstava u našu zemlju, moramo edukovati voćare što više da primenimo nauku u praksi i razvijamo zadrugarstvo. To je nešto što će doneti prosperitet, zaključuje prof. Gorica Paunović.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR