Данашњи Агросаветник посвећен је тренутним радовима у ратарству. Крај септембра и почетак октобра је период када се завршава припремење силаже, у равничарским крајевима почиње берба кукуруза, а ускоро се очекује да тај посао почне и у брдско-планинским крајевима. Пред нама је и најважнији посао у ратарству током јесени, а то је сетва пшенице.
О приносу и берби кукуруза, али и проблемима са којима су се пољопривредни произвођачи сусретали од његове сетве до бербе, као и о јесењој сетви пшенице разговарали смо са Миланом Дамљановићем, саветодавцем за ратарство у чачанској Пољопривредној саветодавној и стручној служби. На почетку, он говори о томе каква је била ова година за гајење кукуруза, односно какви временски услови су пратили раст и развој једне од најважнијих ратарских култура:
– Кукуруз за брање је ове године посејан на неких 12 хиљада хектара, док кукуруза за силажу има на око 3 хиљаде хектара. Ове године смо имали доста проблема са производњом кукуруза – прво је доста каснила сама сетва због временских услова, а онда је дошло до јаког захлађења након његовог ницања. Готово месец и по дана је био у фази пет до шест листова, што се врло ретко дешава, али временски услови су били такви да му нису дозволили бржи и бољи развој. После тог периода наступили су повољнији временски услови, па је дошло и до побољшања и напретка у расту кукуруза који је током јуна и половином јула надокнадио све оно што је изгубио у претходном периоду. Крајем јула и током августа дошло је до суше, слабијег наливања зрна, што је проуроковало мање величине клипова и донекле превременог зрења кукуруза, тако да су ове године припремање силаже и берба кукуруза десетак дана поранили.
Време бербе кукуруза одређује влажност зрна, каже Дамљановић, али свакако би овај посао требало да буде завршен до половине октобра. Што се тиче приноса, очекује са да он буде на просечном нивоу.
– Постоје оптимални услови за бербу кукуруза, он је већ сув, а на нашем огледу је већ обран. Влага зрна је између 20 и 22 одсто, што је идеално за брање у клипу. Уколико је кукуруз сув, он се може комбајнирати и зрно може директно да иде у вреће, или евентуално да се благо просуши како би се изгубио још неки проценат влаге, након чега може одмах ићи у џакове. Што се тиче приноса, он би требало да буде на нивоу просечних приноса, а то је око 5 до 6 тона на бољим, а 4 до 5 тона на лошијим парцелама.
Највећи и најважнији посао током јесени који очекује ратаре јесте сетва пшенице. Дамљановић каже да то што су припремање силаже и берба кукуруза почели нешто раније, погодује сетви пшенице, али због мало падавина у претходном периоду очекује да ће бити проблема приликом основне обраде и припреме земљишта за сетву.
– Што се тиче сетве пшенице, добро је што кукуруз раније напушта њиве и што ће бити довољно времена да се земљиште припреми. Међутим, оно је јако тврдо и испуцало с обзиром на то да нас од друге половине јула прати сушно време, тако да ће бити доста проблема са припремом земљишта за сетву пшенице. С обзиром на то да се код нас пшеница сеје углавном из неке навике и због одржавања плодореда, ми не користимо неке веће количине минералних ђубрива јер то економски није ни оправдано. Што се самог ђубрења пшенице тиче, требало би „бацити“ барем око 200 килограма МПК ђубрива по хектару.
Обрада землијшта мора бити нешто квалитетнија на парцелама које су током лета биле под кукурузом, за разлику од оних где је повађен кромпир или су гајене неке друге повртарске културе.
– Обрада ће сигурно бити отежана. Практично је немогуће обрадити сада земљиште на неку пуну дубину од 25 до 30 центиметара. Она може да иде на неку минималну дубину, што ће смањити и трошкове обраде. Припрема је класична као и за све културе, каже Дамљановић.
Наш саговорник је овом приликом препоручио сорте пшенице које су најбоље за гајење на овом подручју.
– Што се тиче сорти пшенице, можемо препоручити наше домаће, пре свега новосадске сорте које су и на нашим огледним пољима постигле најбоље резултате. Могу се кориситити и сорте произвођача из иностранства, али с обзиром на климу и услове производње, наше новосадске сорте су неприкосновене на овом терену. Разлика је само да ли се та пшеница користи за исхрану људи или стоке. Сточне сорте имају нешто већи принос и више се исплати њихова производња, док с друге стране имамо сорте А или АБ категорије које су одличне за производњу хлеба, њих такође препоручујемо за сетву на нашем терену.
Прошлогодишња сетва је знатно каснила због временских услова који нису погодовали припреми земљишта и самој сетви. Иако се временске прилике из године у годину мењају, ратари морају да се придржавају оптималних рокова и да примењују све агротехничке мере, јер само на тај начин могу да очекују сигуран принос.
– Нажалост, на временске услове не можемо да утичемо, они су из године у годину све лошији, али сама је природа таква да се на неки начин прилагођава тим условима. Свака сетва пшенице која се обавља после октобра, неминовно доноси нижи принос у жетви. Међутим, пар пута се догодило да су такве парцеле биле боље од оних које су посејане раније због одређених временских услова, али то није правило. Треба уграбити сваку прилику да се земљиште што пре припреми и да се у зависности од сорте посеје од 200 до 250 килограма пшенице по хектару, односно око 180 килограма јечма по хектару. Најбоље је да се сетва обави око 10. октобра, то ће дати стабилан и сигуран принос.
Одржавање складишног простора у коме се чува пшеница је веома важно, а посебно се мора водити рачуна да се не појаве штетни инсекти на зрну.
– Код нас се пшеница најчешће чува на таванима, у расутом стању или у врећама, тако да треба водити рачуна о појави мољца и других складишних штеточина. Уколико њих приметите, треба извршити хемијску заштиту семена. Уколико се пченица чува у расутом стању, прво је треба покрити најлонима, извршити третирање са инсектицидима, а одмах након тога склонити најлон како би препарати могли да делују. Просторија у којој се налази пшеница мора бити сува и проветрена.
Ратари са овог подручја већином гаје пшеницу за сточну храну, а мале количине заврше за кућну употребу, каже Дамљановић истичући да брашно које користимо у исхрани углавном стиже из Војводине.
– Са нашег подручја 80 одсто пшенице иде у сточну храну, а остатак за исхрану људи. Млинске куће углавном набављају брашно из Војводе, а наше жито иде у малим количинама за кућну употребу. Пшеница је стратешка култура и сви произвођачи иду ка томе да гаје неку културу која се може чувати дужи временски период, која представља сигурност за породицу, а и за животиње које имају у свом домаћинству.
