AGROSAVETNIK, 29. septembar 2019.

AGROSAVETNIK, 29. septembar 2019.

0

Današnji Agrosavetnik posvećen je trenutnim radovima u ratarstvu. Kraj septembra i početak oktobra je period kada se završava pripremenje silaže, u ravničarskim krajevima počinje berba kukuruza, a uskoro se očekuje da taj posao počne i u brdsko-planinskim krajevima. Pred nama je i najvažniji posao u ratarstvu tokom jeseni, a to je setva pšenice.
O prinosu i berbi kukuruza, ali i problemima sa kojima su se poljoprivredni proizvođači susretali od njegove setve do berbe, kao i o jesenjoj setvi pšenice razgovarali smo sa Milanom Damljanovićem, savetodavcem za ratarstvo u čačanskoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi. Na početku, on govori o tome kakva je bila ova godina za gajenje kukuruza, odnosno kakvi vremenski uslovi su pratili rast i razvoj jedne od najvažnijih ratarskih kultura:

– Kukuruz za branje je ove godine posejan na nekih 12 hiljada hektara, dok kukuruza za silažu ima na oko 3 hiljade hektara. Ove godine smo imali dosta problema sa proizvodnjom kukuruza – prvo je dosta kasnila sama setva zbog vremenskih uslova, a onda je došlo do jakog zahlađenja nakon njegovog nicanja. Gotovo mesec i po dana je bio u fazi pet do šest listova, što se vrlo retko dešava, ali vremenski uslovi su bili takvi da mu nisu dozvolili brži i bolji razvoj. Posle tog perioda nastupili su povoljniji vremenski uslovi, pa je došlo i do poboljšanja i napretka u rastu kukuruza koji je tokom juna i polovinom jula nadoknadio sve ono što je izgubio u prethodnom periodu. Krajem jula i tokom avgusta došlo je do suše, slabijeg nalivanja zrna, što je prourokovalo manje veličine klipova i donekle prevremenog zrenja kukuruza, tako da su ove godine pripremanje silaže i berba kukuruza desetak dana poranili.

Vreme berbe kukuruza određuje vlažnost zrna, kaže Damljanović, ali svakako bi ovaj posao trebalo da bude završen do polovine oktobra. Što se tiče prinosa, očekuje sa da on bude na prosečnom nivou.

– Postoje optimalni uslovi za berbu kukuruza, on je već suv, a na našem ogledu je već obran. Vlaga zrna je između 20 i 22 odsto, što je idealno za branje u klipu. Ukoliko je kukuruz suv, on se može kombajnirati i zrno može direktno da ide u vreće, ili eventualno da se blago prosuši kako bi se izgubio još neki procenat vlage, nakon čega može odmah ići u džakove. Što se tiče prinosa, on bi trebalo da bude na nivou prosečnih prinosa, a to je oko 5 do 6 tona na boljim, a 4 do 5 tona na lošijim parcelama.

Najveći i najvažniji posao tokom jeseni koji očekuje ratare jeste setva pšenice. Damljanović kaže da to što su pripremanje silaže i berba kukuruza počeli nešto ranije, pogoduje setvi pšenice, ali zbog malo padavina u prethodnom periodu očekuje da će biti problema prilikom osnovne obrade i pripreme zemljišta za setvu.

– Što se tiče setve pšenice, dobro je što kukuruz ranije napušta njive i što će biti dovoljno vremena da se zemljište pripremi. Međutim, ono je jako tvrdo i ispucalo s obzirom na to da nas od druge polovine jula prati sušno vreme, tako da će biti dosta problema sa pripremom zemljišta za setvu pšenice. S obzirom na to da se kod nas pšenica seje uglavnom iz neke navike i zbog održavanja plodoreda, mi ne koristimo neke veće količine mineralnih đubriva jer to ekonomski nije ni opravdano. Što se samog đubrenja pšenice tiče, trebalo bi „baciti“ barem oko 200 kilograma MPK đubriva po hektaru.

Obrada zemlijšta mora biti nešto kvalitetnija na parcelama koje su tokom leta bile pod kukuruzom, za razliku od onih gde je povađen krompir ili su gajene neke druge povrtarske kulture.

– Obrada će sigurno biti otežana. Praktično je nemoguće obraditi sada zemljište na neku punu dubinu od 25 do 30 centimetara. Ona može da ide na neku minimalnu dubinu, što će smanjiti i troškove obrade. Priprema je klasična kao i za sve kulture, kaže Damljanović.

Naš sagovornik je ovom prilikom preporučio sorte pšenice koje su najbolje za gajenje na ovom području.

– Što se tiče sorti pšenice, možemo preporučiti naše domaće, pre svega novosadske sorte koje su i na našim oglednim poljima postigle najbolje rezultate. Mogu se korisititi i sorte proizvođača iz inostranstva, ali s obzirom na klimu i uslove proizvodnje, naše novosadske sorte su neprikosnovene na ovom terenu. Razlika je samo da li se ta pšenica koristi za ishranu ljudi ili stoke. Stočne sorte imaju nešto veći prinos i više se isplati njihova proizvodnja, dok s druge strane imamo sorte A ili AB kategorije koje su odlične za proizvodnju hleba, njih takođe preporučujemo za setvu na našem terenu.

Prošlogodišnja setva je znatno kasnila zbog vremenskih uslova koji nisu pogodovali pripremi zemljišta i samoj setvi. Iako se vremenske prilike iz godine u godinu menjaju, ratari moraju da se pridržavaju optimalnih rokova i da primenjuju sve agrotehničke mere, jer samo na taj način mogu da očekuju siguran prinos.

– Nažalost, na vremenske uslove ne možemo da utičemo, oni su iz godine u godinu sve lošiji, ali sama je priroda takva da se na neki način prilagođava tim uslovima. Svaka setva pšenice koja se obavlja posle oktobra, neminovno donosi niži prinos u žetvi. Međutim, par puta se dogodilo da su takve parcele bile bolje od onih koje su posejane ranije zbog određenih vremenskih uslova, ali to nije pravilo. Treba ugrabiti svaku priliku da se zemljište što pre pripremi i da se u zavisnosti od sorte poseje od 200 do 250 kilograma pšenice po hektaru, odnosno oko 180 kilograma ječma po hektaru. Najbolje je da se setva obavi oko 10. oktobra, to će dati stabilan i siguran prinos.

Održavanje skladišnog prostora u kome se čuva pšenica je veoma važno, a posebno se mora voditi računa da se ne pojave štetni insekti na zrnu.

– Kod nas se pšenica najčešće čuva na tavanima, u rasutom stanju ili u vrećama, tako da treba voditi računa o pojavi moljca i drugih skladišnih štetočina. Ukoliko njih primetite, treba izvršiti hemijsku zaštitu semena. Ukoliko se pčenica čuva u rasutom stanju, prvo je treba pokriti najlonima, izvršiti tretiranje sa insekticidima, a odmah nakon toga skloniti najlon kako bi preparati mogli da deluju. Prostorija u kojoj se nalazi pšenica mora biti suva i provetrena.

Ratari sa ovog područja većinom gaje pšenicu za stočnu hranu, a male količine završe za kućnu upotrebu, kaže Damljanović ističući da brašno koje koristimo u ishrani uglavnom stiže iz Vojvodine.

– Sa našeg područja 80 odsto pšenice ide u stočnu hranu, a ostatak za ishranu ljudi. Mlinske kuće uglavnom nabavljaju brašno iz Vojvode, a naše žito ide u malim količinama za kućnu upotrebu. Pšenica je strateška kultura i svi proizvođači idu ka tome da gaje neku kulturu koja se može čuvati duži vremenski period, koja predstavlja sigurnost za porodicu, a i za životinje koje imaju u svom domaćinstvu.

POSTAVI ODGOVOR