AGROSAVETNIK, 3. novembar 2019.

AGROSAVETNIK, 3. novembar 2019.

Rane sorte šljive ove godine su bile odličnog kvaliteta, međutim, bilo je problema sa otkupom - skoro i da ga nije bilo, tako da su čak i te rane šljive otišle u preradu i to najvećim delom u rakiju

0
Ilustracija

Srbija se još uvek u svetskim okvirima nalazi na prvom, eventualno drugom mestu kada je reč o godišnjoj proizvodnji ali i o broju stabala šljive, kaže Olga Mitrović, istraživač u čačanskom Institutu za voćarstvo. Ova voćka se najvećim delom prodaje u svežem stanju, prerađuje se u rakiju i sušenu šljivu, dok se u manjim količinama koristi za proizvodnju sokova, kompota i džemova.

Prema rečima Olge Mitrović, ovogodišnji rod šljive je promenljiv u zavisnosti od terena, dok je kvalitet odličan:

– Šljiva se najvećim delom prodaje kao stona šljiva, odnosno u svežem stanju, zatim se prerađuje u rakiju i isto tako u sušenu šljivu. Za proizvodnju kompota, sokova ili džemova se koristi u dosta manjoj meri. Ako pogledamo rod ove godine, možemo da kažemo da je kvalitet šljive bio odličan, a što se rodnosti tiče on je promenljiv u zavisnosti od terena. U celoj Srbiji postoje područja gde je šljiva odlično rodila, a u nekim područjima, zbog loših vremenskih uslova u proleće, odnosno zbog kasnih prolećnih mrazeva, rod je bio desetkovan, dok ga na nekim terenima uopšte nije ni bilo. Klimatski uslovi ove godine su bili specifični – u početku je bilo jako mnogo kiše, da bi posle toga bio sušan period koji se nastavio do danas.

Rane sorte šljive su bile dobrog kvaliteta, ali je došlo do problema sa otkupom, pa su one uglavnom prerađene u rakiju, kaže naša sagovornica. Prethodnih godina sezona branja šljiva za preradu završavala se pre 1. septembra, što ove godine nije bio slučaj.

– Rane sorte šljive su bile odličnog kvaliteta, međutim, bilo je problema sa otkupom – skoro i da ga nije bilo. Tako da su čak i te rane šljive otišle u preradu, i to najvećim delom u rakiju. Za sušenje se koriste šljive kombinovanih svojstava, to su one koje sazrevaju kasnije, u avgustu. Ova godina je karakteristična po tome što su ove šljive sazrele kasno – obično se beru polovinom avgusta. Prošle godina se berba završila pre 1. septembra, dok je ove godine početkom septembra bila najveća sezona berbe šljive za preradu.

Kvalitet sušene šljive je promenljiv , zbog čega se u Institutu i dalje radi na istraživanju kako bi se dobila idealna šljiva za sušenje, kaže Ogla Mitrović.

– Što se tiče kvaliteta sušene šljive on je promenljiv – šljiva koju dobijamo nije tako slatka, a ponekad je i nakisela.  Zbog toga mi u Institutu za voćarstvo i dalje istražujemo i pokušavamo da dobijemo idealnu šljivu za sušenje. Donekle je to bila požegača, međutim ni ona nije idealna. U današnje vreme traži se da plod bude krupniji, veće mase, a požegača  to ne može da dostigne. Sa druge strane znamo da požegača ima veliki problem sa  šarkom šljive, tako da ne možemo više ni na nju računati. U Institutu i dalje radimo ispitivanja i tragamo za tom idealnom šljivom za sušenje.

Prvi rezultati ispitivanja sorte nada su ohrabrujući jer se pokazalo da je ova vrsta šljive dobra za sušenje i da je slatkastog ukusa, što zadovoljava potrebe potrošača.

– Stvorena je sorta nada,  a ja sam nekoliko godina radila eksperimente pošto se već godinama bavim ovim istraživanjima, i mogu reći da su prvi rezultati ispitivanja tehnologije sušenja ove sorte ohrabrujući. To je šljiva koja nema mnogo šećera, ali zbog različitog odnosa šećera i kiseline suva šljiva je ipak slatkasta. U poslednje vreme potrošači sve više vole da konzumiraju sušenu šljivu koja je slatkasta, tako da ova sorta može da zadovolji njihove potrebe. Suši se jednostavno i lako, bez curenja, ima lepu tamnu pokožicu, tako da se dobije i tamna sušena šljiva, a znamo da su naši prerađivači i potrošači sušene šljive navikli da je ona tamne boje.

Potražnja za suvim šljivama je velika zbog toga što su zdrave, kako za ishranu dece, tako i odraslih, pa se zbog toga javlja sve veći broj proizvođača. Međutim, naša sagovornica kaže da mesta na kojima se vrši prerađivanje ove voćke, nisu uvek adekvatna.

– U poslednje vreme sušena šljiva se sve više koristi u ishrani, jer ljudi više vode računa o zdravlju.  Sušena šljiva je vrlo zdrava namirnica, ona ima i laksativni karakter, ima dosta antioksidanata, tako da se preporučuje za ishranu dece i ljudi koji vode računa o svom zdravlju. Zbog velike potražnje se i broj prerađivača povećao, međutim, ipak su to prerađivači koji imaju manji kapacitet. Mesta na kojima se prerađuje vrlo često nisu baš adekvatna jer su tu u pitanju nehigijenski uslovi. Što se tiče sušara, donekle je dobro to što su lese sada isključivo prohromske. Do skoro su mogle su da se nađu lese od pocinkovane žice, ali čini mi se da više takvih sušara nema, što je jako dobro. Ljudi koji prerađuju šljivu uvek treba da imaju na umu da rade sa prehrambenom namirnicom, znači sa namirnicom koja će se koristiti u ishrani ljudi. Međutim, vrlo često, pošto se to radi na selu ili negde gde nema čak ni dovoljno vode, ne vodi se računa o higijeni, a naravno to može kasnije i pogoršati kvalitet sušene šljive. Sa druge strane, vrlo često skladišta u kojima se čuva sušena šljiva nisu baš odgovarajuća i po temperaturi čuvanja, a isto tako i po uslovima koji vladaju u skladištima. Kad god su neka predavanja, uvek naglašavam da je sušena šljiva prehrambena namirnica i da se treba tako i odnositi prema celom postupku prerade šljive od sveže sirovine, pa do pakovanja. Međutim, ljudi to često olako shvataju.

U poslednje vreme se sve više sade i gaje starinske sorte šljive kao što su drenovka i crvena ranka, a kvalitet rakije od tih šljiva je odličan.

– Sva ona šljiva koja se nije prodala kao sveža šljiva, najvećim delom je otišla u rakiju. Ove godine  je stenlej većim delom otišao u rakiju, dok je manji deo prerađen u sušenu šljivu. U poslednje vreme se sve više sade i gaje starinske rakijske sorte, a to su drenovka ili crvena ranka, a kvalitet rakije od njih je odličan. Mnogo je bolji kvalitet nego što je to bilo pre deset ili dvadeset godina. Ljudi su shvatili da kvalitet mora da bude dobar da bi rakija našla svoje konzumente, odnosno da bi mogla da se proda.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR