Voćke su sada u zimskom mirovanju, a sneg i hladno vreme pogoduju tom stanju kada su fiziološki procesi svedeni na minimum. Mirovanje voćaka je posledica prilagođavanja trenutnim uslovima, a kod većine kontinentalnih vrsta voćaka ono traje od 5 do 6 meseci. Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu je očigledan. Na našem podneblju ranijih godina mirovanje voćaka je počinjalo krajem oktobra, a završavalo se početkom marta. Međutim, poslednjih godina to se promenilo, pa tako imamo blagu jesen zbog čega i voćke kasnije ulaze u zimsko mirovanje, a sa druge strane vegetacija kreće mnogo ranije nego što je to uobičajeno, objašnjava Branko Tanasković, savetodavac za voćarstvo u čačanskoj Poljoprivrednoj službi.
Promena klime produžava proces vegetacije
– Poslednjih godina se nekako i prilagođavamo značajnijim izmenama vremena da ne kažem malo i izmenjenoj klimi, koja ukazuje na to da imamo jako blage jesenje dane koji nisu tako karakteristični kao recimo pre nekoliko decenija gde smo imali već početkom oktobra jače zahlađenje, a samim tim i prilagođavanje voćaka zimskom mirovanju. I ove godine je period bio obeležen jednim dužim trajanjem toplijeg vremena, odnosno natprosečnim temperaturama. Neopalo lišće još uvek se nalazi na granama, tako da to i svedoči o tome da temperature nisu bile dovoljno niske da bi voćke prestale sa svojim fiziološkim procesima, ali to nije izazvalo za sada nikakve bitne negativne posledice. Ne bi trebalo da ove niske temperature ugroze sam rod za sledeću godinu. Veoma je važno da period sa blažim nižim temperaturama bude stabilan odnosno bez značajnijih amplituda u jednom dužem vremenu. Kad kažem amplituda mislim na jače otopljenje, ali u dužem vremenskom periodu, jer upravo same voćne vrste su tako i prilagođene i različito reaguju. Tu posebno mislim na nestabilno zimsko mirovanje kao što je recimo slučaj kod badema, kajsija, šljive, trešnje gde kod ovakvih vrsta zimsko mirovanje može biti svega nekih 15 do 30 dana. Za razliku od jabuke ili breskve, kod većine sorti krušaka stabilno zimsko mirovanje je nekih mesec i po do dva, tako da i neko kratkoročnije otopljavanje u smislu povećavanja temperature na 15, 16 stepeni u ovom zimskom periodu ne može im bitnije naškoditi. Generalno gledano, ove temperature su idealne za sve listopadne voćke koje su praktično ušle u duboko zimsko mirovanje.
Zbog svega navedenog i neuobičajenih vremenskih uslova, odnosno toplih jesenjih meseci, produžava se proces vegetacije.
– Ta pojava jeste sporadična, nije obeležila potpuno vegetacijski period, ali moramo priznati da se sve češće javlja poslednjih godina. Ona je pre svega izazvana toplijim vremenom neuobičajenim za period kraja godine, ali i većom količinom padavina pre svega u junu, julu, avgustu i kasnije kada može doći do značajnijeg produženja vegetacije, pogotovo ukoliko je đubrenje i ishrana voćaka obavljena nešto kasnije. Vremenski uslovi sa snežnim padavinama su idealni za voćarstvo, kaže naš sagovornik i podseća na staru izreku da bez zimskih padavina nema blagorodne godine jer su padavine veoma važne zbog neophodnih zaliha vlage.
– Padavine, pogotovo snežni nanosi su idealni za voćarstvo uopšte, pogotovo za potencijalne proizvođače koji tek nameravaju da postavljaju svoje zasade. Sami proizvođači povećavaju navodnjavanje u prolećnim i u letnjim periodima, naravno ukoliko nema prolećnih padavina. Dakle nadamo se da će ovakvi snežni nanosi kasnije obradovati naše proizvođače.
Rod šljive dobar, otkupna cena niska
Šljiva je ove godine dobro rodila, ali otkupna cena je bila niska, pa je najveći deo roda završio u kazanima jer je rakija mnogo isplativija.
– Ove godine je nezadovoljavajuća cena industrijskih plodova šljive, velike količine proizvođači ostavljaju za destilaciju rakije. Jako je šarenolika i sama proizvodnja šljive, odnosno distribucija i plasman osciliraju godišnje. Setimo se prošle godine kada je bio veoma slab rod, i njena cena je bila na zavidnom nivou. Za razliku od prošle, ove godine je šljiva karakteristična po jednom opštem rodu kao i druge voćne vrste, tako da je naravno i cena ugrozila njeno dalje širenje. Ali proizvođači i budući potencijalni voćari često koriste parcele i neobrađene katastarske površine koje ne mogu privesti drugoj nameni, pa se naravno sete šljive što nije pohvalno, jer i ona traži odgovarajuće uslove.
Jabuka je i dalje na našem terenu najzastupljenija voćna vrsta i ima trend širenja zasada, a poslednjih godina sve je više onih koji uzgajaju borovnicu na savremen način koji podrazumeva gajenje ovog voća u saksijama.
– Što se tiče povećanja drugih vrsta, ono što smo primetili poslednjih par godina to je povećanje zasada pod borovnicom i to u jednom intenzivnom načinu gajenja koje podrazumeva i gajenje u saksijama. Zemljišta nisu baš adekvatna za gajenje ove vrste, a kad kažem adekvatna pre svega mislim na dobru strukturu, plodnost zemljišta, njegovu rastresitost i slično. Ne možemo se baš podičiti na jednom širem regionu da imamo takve parcele, ali ljudi se dovijaju naravno i koriste sve više jedan intenzivniji pristup ovom gajenju, a to je gajenje u saksijama. Zavidan je veći broj zasada, naravno, to se još uvek ne može meriti u desetinama hektara, ali poslednjih godina i to je obeležje našeg voćarstva.
Orah najzahvalnji za uzgoj
Orah se ubraja među prilagodljivo voće jer dobro uspeva i u toplim i u hladnim agroklimatskim uslovima, a poslednjih godina se sve više gaji. Ono što je važno je izbor sadnog materijala. Za gajenje oraha u intenzivnim plantažama preporučuje se sadnja isključivo kvalitetnih sadnica kalemljenih plemenitih sorti, kojih manjka na tržištu, pa voćari često sadnice nabavljaju iz drugih zemalja.
– Proizvodnja oraha je jako specifična i zahteva velika ulaganja i jaku obazrivost, pogotovo kod izbora sadnog materijala, jer upravo procenat prijema kalemljenog oraha je jako mali, tako da je i cena dobro odgajene sadnice kalemljenog oraha značajno velika. Tako da se budući proizvođači opredeljuju i za neke alternative u samoj nabavci ovog sadnog materijala. Za neke veće površine gde su potrebni gušća sadnja i veći broj sadnica, gde je potrebno izdvojiti značajnija sredstva unapred, standard ne dozvoljava toliko biranje što se tiče kvaliteta, već i cene. Naše tržište je itekako otvoreno, ali moram napomenuti, pogotovu kod ovakvih voćnih zasada koji su višegodišnji poslednjih godina ponovo se vraća trend gajenja orašastih plodova, upravo zbog manje radne snage, slabije mehanizacije na našim prostorima i zbog iskorišćenosti samih parcela pogotovu u brdskim krajevima i na drugim mestima gde nema neke intenzivnije proizvodnje. Orah je vrlo zahvalna vrsta, moram priznati da treba sačekati u jednom dužem vremenskom periodu više godina za neku profitabilnu zaradu i plasman. Kad smo već kod sadnog materijala, moram istaći da i u našem okruženju postoje dokazani i veoma kvalitetni rasadničari.
Preporuka našeg sagovornika za sve voćare, bez obzira koje voće gaje, je da biraju sertifikovani sadni materijal proizveden u Srbiji.
– Moj savet je izabrati sertifikovani sadni materijal sa deklaracijom bezvirusnog sadnog materijala, a to moramo sa registrovanim rasadničarima obezbediti na vreme. Ja bih se opredelio za naš domaći sadni materijal, jer ipak on je i proizveden kod nas i dokazanog je kvaliteta tokom višedecenijskog perioda, pogotovu kod ovakve specifične proizvodnje kao što je proizvodnja oraha.
Problemi u malinarstvu doveli do zapuštenosti malinjaka
Tanasković se osvrnuo na trenutnu situaciju u zasadima maline, za koju kaže da nije dobar primer za zemlju koja se ubraja u svetske rekordere po proizvodnji ovog voća. Nezadovoljstvo proizvođača u poslednje dve godine zbog niske otkupne cene i stanja na tržištu, dovelo je do toga da je veliki broj zasada u zapuštenom stanju.
– Podsetiću da je 2016. godina obeležena sa nekih rekordnih 83 hiljade tona obranog roda za razliku od ove godine gde je svega obrano negde oko 56 hiljada tona ovih plodova. I to pre svega ne ide na ruku proizvođačima. Prozvođači su nezadovoljni cenom u poslednje dve godine i znatno su smanjili posvećenost svojim malinjacima i samim tim preko polovine zasada u stanju su velike zapuštenosti i neobrađenosti. Mali je broj onih proizvođača koji su na vreme posekli stare izdanke i koji su obradili na vreme zemljište u smislu košenja svih korova i obavili neophodnu jesenju zaštitu. Dakle, veoma su retki zasadi i to ne samo u našem čačanskom kraju već i šire. Nezadovoljstvo naših proizvođača otkupnim cenama i uopšte rodom iz ove godine ponajviše je uticalo na to da ne obrađuju svoje zasade.
Tanasković je izrazio nadu da ovakvo stanje u malinarstvu neće dugo potrajati i da će se Srbija uskoro vratiti na mesto na svetskom tržištu koje zaslužuje, ali je naglasio da je neophodno da proizvođači održavaju svoje malinjake jer je reč o veoma osetljivom voću i izostanak primene svih neophodnih agrotehničkih mera može ostaviti nesagledive posledice na sam zasad.
