Претрага
[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 8. септембар 2019.

Крај лета је време када се узгајивачи стоке припремају за зиму и рачунају колико је хране потребно обезбедити, а један од начина спремања релативно јефтине и квалитетне хране је силирање.

Борко Ивановић, саветодавац за ратарство из чачанске Пољопривредне саветодавне и стручне службе, каже да је велики број пољопривредних произвођача искористио претходне дане за силирање кукуруза, па је на основу првих процена принос силаже око 40 тона по хектару, што је изузетно добро с обзиром на неповољне временске услове приликом сетве кукуруза.

– Након прегледа терена у последњих петнаестак дана  можемо да кажемо да је тај посао у одмаклој фази, односно да је један велики број пољопривредних произвођача искористио овај моменат за силирање кукуруза. На основу тих првих процена можемо да кажемо да је принос силаже негде на вишегодишњем просеку, око 40 тона по хектару, што је изузетно добро, с обзиром на то да смо имали годину каква је била. Почетак године је био изузетно тежак за саму сетву кукуруза, касније је било изузетно добро у јуну, имало је довољно кишних дана, међутим, почетак августа и цео август  пратиле су високе дневне температуре које су утицале на то да  кукуруз нема неке рекордне приносе. Али свакако ће то задовољити потребе наших пољопривредних произвођача. Што се тиче силаже то је неких 40 тона, а садашња процена што се тиче кукуруза у зрну је да ће бити негде на нивоу 7 тона по хектару што је д задовољавајуће с обзиром на околности и на годину каква је за нама.

Прошла година је била рекордна у последњој деценији што се тиче приноса кукуруза, а очекивало се да ће и ова година бити таква, међутим, то се није десило због сушног периода у јулу и августу.

– Прошла година је била рекордна што се тиче приноса кукуруза у последњих 10 година, приноси су се кретали од 9 до 9,5 тона што је  незабележено у последњих 10,15 година на нашем терену.
Јун је обећавао да ће ова година бити слична капо претходна, међутим, јул и август су били изузетно сушни и имаћемо принос од око 7 тона.  Што се тиче површина у нашем чачанском крају, односно делокругу рада Пољопривредне саветодавне стручне службе Чачак, негде на око 12.000 хектара се већ годинама уназад сеје кукуруз – код кукуруза за брање то је негде око 9500 хектара, а код кукуруза за силирање то је на нивоу од 2,5 до 3 хиљаде хектара.  Могу да кажем да је та цифра већ годинама слична за разлику од стрних жита где из године у годину те површине варирају у зависности од приноса.

Принос паприке добар али не и квалитет

Почетком септембра почела је берба паприке, а према речима Борка Ивановића принос је знатно бољи у односу на прошлу годину.  Међутим, када је реч о квалитету овог поврћа, пољопривредни произвођачи нису задовољни.

–  Почетком септембра почињу прве бербе паприке, а на основу досадашњих резултата и сагледавања парцела и површина под паприком, можемо да кажемо да је принос задовољавајући  што се тиче количина када упоредимо ову и претходну годину.  Претходна година је била изузетно лоша,  лето је било изузетно кишно, па је паприка била лошег и  квалитета и приноса. Ове године паприка је значајно више родила, међутим, квалитет није задовољавајући, пре свега због високих августовских температура које су изазвале оштећења на плодовима. Имаћемо ситуацију високог приноса, али лошијег квалитета – биће мањи проценат прве класе у односу на неке године у претходном периоду.

Квалитет кромпира добар

У току је вађење кромпира и његово складиштење, а наш саговорник каже да је овогодишњи квалитет на задовољавајућем нивоу, док је принос кромпира знатно лошији од претходне године због неповољних временских услова.

– Што се тиче производње кромпира, наш крај је изузетно познат по производњи тог поврћа. У овом моменту је у току његово вађење и складиштење. Квалитет је на задовољавајућем нивоу, док је принос нижи него у претходној години. Управо због високе температуре од 38 до 40 степени у неком периоду у августу  приноси су остали на нивоу 28 до 30 тона по хектару када се узме цео крај који ми покривамо, односно општине Горњи Милановац, Лучани, Ариље и град Чачак.  Квалитет је изузетно добар и цена у овом моменту је негде око 24 до 25 динара по килограму на велико, што мислим да је у овом тренутку задовољавајућа цена за наше произвођаче.

Борко Ивановић саветује пољопривредне произвођаче на који начин треба правилно да изврше складиштење кромпира.

– Кромпир не треба одмах након вађења одложити у складиште када је изузетно  висока температура, односно кад су кртоле изузетно топле, него пољопривредни произвођачи треба да сачекају пре свега  да тај кромпир преноћи или на парцели или негде испред складишта, па да га тек сутрадан тако расхлађеног унесу у складиште. Ту треба унети здраве кртоле, треба водити рачуна да се не унесу неке штеточине па да онда имамо проблем у складишту  изазван пренамножавањем  штеточина. Што се тиче складишта, свакако треба испоштовати неке основне норме, а то су да буде суво, проветрено, чисто, да би добар и квалитетан, здравствено исправан кромпир,  такав и остао у складишту и да би такав чекао тржиште.

Подстицајна средства за развој сеоског туризма и домаће радиности

Министарство пољопривреде је расписало конкурс за доделу подстицајних средстава за развој сеоског туризма и домаће радиности, који је отворен до 27. септембра, а намењен је инвестицијама које су започете 1. маја ове године.

– Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, расписало је преко Управе за аграрна плаћања нови конкурс за непољопривредне делатности. Тим конкурсом обухваћене су мере руралног развоја за сеоски туризам и угоститељство и мере развоја старих уметничких заната и домаће радиности. На овај конкурс се могу пријавити сва лица, односно физичка лица која су носиоци породичног комерцијалног пољопривредног газдинства у активном статусу, затим предузетници, као и правна лица. У оквиру правних лица могу конкурисати привредна лица и земљорадничке задруге. Напоменула бих, што се тиче привредних друштава, да могу конкурисати искључиво микро и мала привредна друштва, док средња и велика немају ту могућност. Конкурс траје до 27. септембра за све инвестиције које су започете или ће бити започете 01. маја ове до 31. октобра 2020. године. Максимални износ инвестиција по мери за рурални развој за сеоски туризам и угоститељство је  3 милиона динара по кориснику, док је за старе и уметничке занате, као и за домаћу радиност 500.000 динара, а уколико неко конкурише за обе делатности, односно и за старе уметничке занате и за сеоски туризам и угоститељство, максималан  износ подстицаја је 3 милиона динара по кориснику.

Што се тиче старих и уметничких заната, да би остварили подстицај, морају бити регистровани у евиденцији за сертификацију старих и уметничких заната који је расписан по Правилнику за старе и уметничке занате. Осим тога, напоменула бих да за све ближе информације око неких специфичних услова заинтересовани могу да се обрате Пољопривредној саветодавној и стручној служби у Чачку. Износ подстицаја по овом конкурсу износи 50 одсто за подручја где нису отежани услови бављења пољопривредном производњом у износу од укупне вредности инвестиције, док за подручја која су са отежаним условима бављења пољопривредном производњом, тај износ подстицаја је 65 одсто. Напоменула бих такође да је овај подстицај конкурсног карактера, значи уколико се појави више кандидата у односу на опредељена средства, приступиће се бодовању кандидата, при чему предност имају сви они који су млађи од 40 година, жене које су носиоци газдинства, они чији су бизнис план односно инвестиција одрживији, затим, сви они послови који ће запошљавати више радника, а такође и они пољопривредни произвођачи који су образованији имаће предност. За све инвестиције преко 500.000 динара неопходна је израда бизнис плана, објаснила је Биљана Јањић, саветодавац за агроекономију чачанске Пољопривредне саветодавне и стручне службе.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Вести | Одабране вести

Од 1. маја мањи трошкови за пчеларе

30.04.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024