Radna grupa za malinu – radno telo koje je formirano sa ciljem da se bavi rešavanjem problema u proizvodnji i plasmanu maline, ostalo je bez nekih članova. Ostavku na svoje mesto u ovom telu podneli su eminentni stručnjaci u ovoj oblasti – dr Aleksandar Leposavić, naučni saradnik čačanskog Instituta za voćarstvo, Slađana Stanković, predsednik skupštine Udruženja poljoprivrednih proizvođača Užice i Ljubiša Purić, predstavnik udruženja „Limska dolina“ iz Prijepolja. Slađana Stanković kaže da je Radna grupa obrazovana krajem maja na period od godinu dana i da je bila dužna da nadležnom odboru dostavlja izveštaj o radu najmanje svakih 60, a Vladi najmanje svakih 90 dana, da se sastaje po potrebi a najmanje jednom mesečno. Međutim sve je bilo mnogo pasivnije od onoga kako je planirano, objašnjava sagovornica.
– Naš Upravni odbor je, nakon svih izveštaja o tome šta smo uradili na dva sastanka, doneo odluku o napuštanju Radne grupe. Oni su zaključili da ja u tom radu ne treba da učestvujem. Prvi sastanak je održan 9. juna posle protesta u Prijepolju, na njemu je bilo reči o tome kako dalje nastupati i koji problemi treba da se reše. Ulaskom u tu radnu grupu, smatrali smo da ćemo dobiti odgovore koji interesuju poljoprivredne proizvođače, podatke o uvozu i izvozu, o tome da li se malina prepakuje, koje su izvozne cene i drugo. Dogovor je bio da se sastajemo jednom mesečno. To je bila grupa koja je imala mandat godinu dana, tu su bili ljudi iz struke i Ministarstva poljoprivrede, a trebalo je da prisustvuju predstavnici carine i Ministarstva trgovine. Sastanak je održan tada, a onda je usledila pauza od pet meseci.
Drugi sastanak je održan posle pet meseci, a po rečima naše sagovornice na njemu je više bilo reči o rešavanju međuljudskih odnosa i nesuglasica. Slađana Stanković ističe da je glavni razlog njenog napuštanja Radne grupe taj što smatra da rad ovog tela ne ide u smeru rešavanja problema poljoprivrednih proizvođača.
– Drugi sastanak koji je održan posle pet meseci više se pretvorio u neke naše međuljudske odnose i nesuglasice, ali ono šta je u stvari razlog da se napusti Radna grupa jeste što smo mi ocenili da ona ne ide u smeru rešavanja problema poljoprivrednih proizvođača. Predstavnik Ministarstva trgovine se pojavio sa rukama u džepovima bez bilo kakve informacije koja je nas zanimala. Nas naravno zanima koliki je uvoz ove godine, koliki je izvoz i koliko je proizvedeno maline, da nam oni kažu jasne smernice, jer smatramo da Ministarstvo trgovine mora 100 odsto da bude uključeno u rešavanje problema poljoprivrednih proizvođača, isto kao što smatram da to treba da bude i Ministarstvo poljoprivrede. Naravno, tu se nisu pojavili ni predstavnici carine. Izneli su nam prvo podatak koji smo mi demantovali, da je proizvodnja ove godine u Srbiji bila 100 hiljada tona što se apsolutno ne slaže sa statistikom i podacima našeg stručnjaka Aleksandra Leposavića koji je napustio Radnu grupu pre tog sastanka. Mi se nismo vodili odlukom Aleksandra Leposavića da napustimo tu Radnu grupu, ali ono što je nama izmaklo stolicu bilo je pitanje: „Zašto uvek mora Aleksandra Leposavić?” Pa evo da vam kažem, iz prostog razloga što poljoprivredni proizvođači imaju poverenje u doktora Leposavića kao svetski priznatog stručnjaka, a i kao čoveka nije bio samo na strani proizvođača, nego je njegov stav bio zaštita srpske maline na obostranu korist – i proizvođača i hladnjačara sa jedne, ali i države sa druge strane. Međutim, to pojedini ljudi nisu znali da cene i prepoznaju. Samim tim, mi smo negde ostali na milost i nemilost toj garnituri ljudi koja sedi tu. Samo je bio predlog da Radna grupa radi procenu proizvođačke cene, ali da treba se vidi i kolika je cena hladnjačara, odnosno njihova cena zamrzavanja i svega ostalog. Mi nismo videli svrhu zašto raditi ponovo proizvođačku cenu kada je već rađena i zna se da negde varira između 1 i 1,20 evra, objašnjava Slađana Stanković.
Ne postoji koordinacija između proizvođača i hladnjačara
Na dnevnom redu drugog sastanka bila je i koordinacija između hladnjačara i proizvođača koje, po rečima naše sagovornice, već duže vremena nema.
– Na žalost, koordinacije između proizvođača i haldnjačara zbog pojedinih velikih hladnjačara nema. Već dve godine ih molimo za sastanak, da svi sednemo jedni prekoputa drugih da razgovaramo, da vidimo šta je problem. Da isti teret ponesu i oni i mi a ne da sve pada na leđa poljoprivrednih proizvođača. Tako da smo jednostavno rešili da ne učestvujemo u toj Radnoj grupi, jer ne želimo ni jednog momenta da rešavamo pitanje cene i da nas sutra ljudi krive za tu proizvođačku cenu koja će verovatno ići više u interese ove druge strane koja lobira, nego poljoprivrednih proizvođača.
Po rečima naše sagovornice, zbog svih problema u malinarstvu mnogi proizvođači ovog voća se ne spremaju za narednu sezonu.
– Malinari se nažalost ne spremaju za narednu sezonu jer nemaju odakle da se spremaju, zato što je i ova godina prošla tako kako je prošla, mnogi proizvođači nisu naplatili još svoju malinu koju su dali ove godine. Veliki problem imamo sa hladnjačom „Gorobilje“ koja nije ispoštovala poljoprivredne proizvođače iz Priboja i Prijepolja, ljudi nisu naplatili 10, 20 odsto svog roda i duguju radnicima. Posle protesta u Prijepolju išli smo na pregovore, imali smo dogovor da cena maline bude od 125 do 130 dinara na teritoriji cele Srbije, sa tendencijom rasta do 150, 160 dinara. Međutim, veoma dobro znate koliko je malina isplaćena poljoprivrednim proizvođačima ove godine na našu veliku žalost. Sada smo u situaciji, odgovorno tvrdim, da poljoprivredni proizvođači ne veruju više nikome.
Slađana Stanković ističe da u problemu nisu samo malinari već i ostali poljoprivredni proizvođači.
– U problemu je kompletna poljoprivredna proizvodnja jagoda, borovnica, lešnika, maline, krompira i kupina. Generalno, probleme su imali i proizvođači soje, ratari, stočari. Evo pogledajte koje probleme imaju ljudi sa cenom svinja. To je problem koji pogađa direktno opstanak ljudi na selu. I mi se moramo boriti ako želimo da ostanemo na svojoj očevini, na svojoj dedovini, ako želimo da opstanemo kao poljoprivredni proizvođači, moramo shvatiti da je problem ogroman.
S obzirom na to da se poslednjih dana u javnosti priča o mogućim ponovnim protestima malinara, pitali smo našu sagovornicu da li će protesta zaista i biti.
– Dešava se ovih dana da se priča dosta o tome da ćemo opet masovno izaći negde na neke proteste. Mi smo Udruženje koje podržava svaki vid borbe za cenu maline, bez obzira na to ko ga organizuje. Prvi protest koji je najavljen trebalo bi da se održi u Ivanjici u narednih par dana. Tačan datum će se znati onog momenta kada prođe ta zakonska regulativa, jer znate i sami da se protest mora najaviti par dana ranije, ali po mojim informacijama protest u Ivanjici će se verovatno održati 14. decembra. Da li će se on proširiti u druge opštine u Srbiji, to ne znam, ali verovatno će tako biti, zaključuje Slađana Stanković.
Kako pripremiti voćnjake za zimsko mirovanje
Snežana Dragićević Filipović, savetodavac za voćarstvo iz čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, kaže da se u ovom periodu moraju obaviti pripreme voćnjaka za zimsko mirovanje. Posle berbe i radova koji su tokom jeseni aktuelni u zasadima voća, potrebno je očistiti voćnjake od polomljenih, oštećenih, bolesnih i suvih grana, a mumificirane plodove i opalo lišće ukloniti. Na ovaj način umanjujemo pojavu bolesti i štetočina, jer patogeni organizmi najviše prezimljavaju na ovakvim granama. Ova mera je izvodljiva u mladim voćnjacima, neophodno je ukloniti ih iz zasada, ali za velike voćnjake ona se obavlja tokom zime, a to je u nekom narednom periodu koji dolazi. Znači, posle opadanja lišća ili početkom zimskog mirovanja, a najčešće tokom decembra meseca, potrebno je primeniti i mineralna đubriva u zavisnosti od rezultata agrohemijske analize ukoliko je agrohemijska analiza rađena. Osim toga, mineralna đubriva je prilikom obrade zemljišta obavezno uneti u zemlju, zato što je tada neuporedivo veći procenat usvojenih aktivnih materija nego ako se ostave po površini zemlje. Neophodno ih je rasturiti po voćnjaku pre oranja, a zatim rasturiti organska đubriva i tek onda sledi oranje ili kultivisanje zemljišta rotacionim drljačama, tanjiračama ili rotofrezama.
Jedna od mera koja se pokazala kao veoma dobra i koja može pomoći da se posledice temperaturnih kolebanja tokom zimskog perioda ublaže, jeste krečenje voćnih stabala.
– Bitno je okrečiti zasade na vreme, najbolje je to uraditi tokom novembra ili decembra meseca kada to vremenski uslovi dozvole. Znači, potrebno je da je temperatura 5 stepeni iznad nule, na taj način se sprečava pucanje kore na deblu koje se najčešće javlja krajem januara i tokom februara. To je mera koja pomaže u smanjenju oštećenja i odumiranju delova debla u zasadima i u uslovima kada su zime blage. Ovu meru kod nas poljoprivrednici primenjuju tokom proleća što je najčešće greška, jer prvenstveno služi za zaštitu od niskih temperatura tokom zime i primenjuje se na početku zimskog mirovanja, ali se može ponoviti tokom januara i februara. Znači, ona se može ponoviti i nekoliko puta tokom zime ukoliko to mogućnosti dozvoljavaju. Osnovni recept za pravljenje smese za kreč je pet kilograma negašenog kreča, 500 grama soli, 250 grama sumpora i 25 litara vode ukoliko se zasadi kreče četkom, a ukoliko se ova smesa stavlja u atomizer onda je neophodno nekih 100 litara vode. U čemu je poenta i šta je bitno naglasiti za ovo? Bela boja odbija sunčeve zrake, na taj način ona otežava zagrevanje debla i tako usporava kretanje sokova, zato je važno da krečna mešavina bude što belja i da se zadrži što duže, znači najbolje ju je primeniti u periodu kraj novembra i tokom decembra.
Evo i na koji način mlada stabla mogu da se zaštite od glodara
– Voćari u mladim voćnim zasadima postavljaju mrežice koje se praktično zahtevaju do prvih ramenih grana. U starijim zasadima voća uglavnom ti glodari ne pričinjavaju velike štete, ali zato na mladim zasadima mogu napraviti ogromne štete, mogu čak i preseći stablo, pogotovu zečevi. Ukoliko je veća količina snega oni mogu glodanjem jednostavno da preseku stabla i naprave baš velika oštećenja. Ali plastične mrežice su jako efikasne i nisu nešto previše skupe. Na terenu najčešće viđamo takvu zaštitu stabala.
