Krajem ovog meseca u Čileu će biti održan 10. Međunarodni simpozijum o jagodastom voću, a jedini predstavnik Evrope biće dr Aleksandar Leposavić, naučni saradnik Instituta za voćarstvo u Čačku. Leposavić ističe da je poznat podatak da je srpska malina najkvalitetnija u svetu, ali da je procenat prerade maline kod nas izuzetno mali, a procenat izvoza u smrznutom stanju izuzetno veliki.
Kao ozbiljan problem, Leposavić navodi i podatak da se srpka malina za izvoz uglavnom pakuje u ambalažu kupca, tako da krajnji korisnici nikada ne saznaju da ta malina potiče iz naše zemlje. Zemlja domaćin simpozijuma, Čile, već duži niz godina je vodeća zemlja u svetu po proizvodnji i izvozu voća i povrća, a njihov način organizovanja proizvodnje i njenog stimulisanja, kao i prerade voća zaslužuje pozitivne ocene, smatra Leposavić.
– Čileanci, kao i mi, veliki deo proizvodnje plasiraju u smrznutom stanju, ali im je daleko veći procenat prerade u sokove i druge proizvode. Kod nas su procenat prerade i potrošnje manji od čileanskih 6%, mi preko 95% maline izvozimo u smrznutom stanju. I kod nas je poslednjih nekoliko godina počela ozbiljnija prerada maline, ali je jako mali procenat potrošnje na domaćem tržištu. Istovremeno, problem pada plasmana podjednako pogađa sve zemlje proizvođače, kaže dr Leposavić, čija će tema predavanja na predstojećem simpozijumu biti “Stanje i perspektive maline u Srbiji i svetu.”
Prošle godine proizvodnja maline u zemljama koje su najveći proizvođači je stagnirala, a najdrastičniji primer je Poljska. Jedina zemlja čija je proizvodnja prošle godine porasla je Srbija. Organizatori simpozijuma su čileansko Ministarstvo poljoprivrede, njihova nacionalna fitosanitarna služba, Međunarodna organizacija proizvođača i prerađivača maline i Međunarodna konsultanskta kuća “Er konsalting”.
