U Čačku je juče uvedena vanredna situacija, a jedna od mera koju je gradska vlast donela je ograničenje rada ugostiteljskih objekata od 7 do 20 časova. Sa druge strane, u sklopu istih mera vanredne situacije uvedenih pre nekoliko dana u Beogradu, beogradskim ugostiteljima je dozvoljeno da rade do 23 časa. Revoltirani zbog selektivne primene mera koje su restriktivnije u unutrašnjosti u odnosu na glavni grad, određeni broj čačanskih ugostitelja najavio je okupljanje večeras ispred izgrade Opštine kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo ovakvom odlukom.
Gde je tu logika?
Verica Kostić, direktorka Ugostiteljsko turističkog preduzeća „Morava“, koje ima naveći broj ugostiteljskih objekata na području Čačka i okoline, između ostalog kaže da je ovakva selektivna primena mera nelogična.
– Nije moje da komentarišem da li je bilo opravdano da se te mere uvode ili ne, verovatno su se rukovodili mišljenjem struke, ali kao laiku i građaninu ne izgleda mi logično da se u Beogradu, gde kažu da je 80 posto zaraženih, radno vreme ugostiteljskih objekata zadrži do 23 časa, a ovde skrati na 20 časova. Ove mere su toliko poražavajuće i toliko deluju pogubno na našu delatnost koja uopšte, iako najugroženija, ni na koji način nije posebno podržana, tako da ne znam kako će sve ovo da se završi, ali situacija generalno nije dobra. Jeste zdravlje ljudi najvažnije, ali ima mnogo drugih mesta gde se ljudi skupljaju, gde posećenost nije redukovana ni merama ograničavanja ni na drugi način. Mi se trudimo da budemo odgovorna firma i da poštujemo sve mere, čak je juče bilo dileme od kada te mere stupaju na snagu – da li odmah od objavljivanja da li danas. Mi smo zatvorili objekte sinoć u 20 časova, ali vidim da su mnogi radili duže. I onda se postavlja pitanje, da li smo pogrešili mi što smo odmah ispoštovali mere ili ne. Svakako se to odražava na zarade koje su za sada redovne i u punom iznosu, ali nisam sigurna da ćemo to na dalje moći da ispoštujemo, a mnogo porodica zavisi od toga da li firma radi ili ne, ima li posla ili nema. Pazari su sada desetkovani i situacija je vrlo kritična. Nema delatnosti i segmenta privrede koji nije osetio posledice pandemije, međutim mi smo sigurno najugroženiji jer svako pomeranje u društvu nabolje ili nagore prvo se reflektuje na ugostiteljsku delatnost.
Udruženje ugostitelja ne funkcioniše, ugostitelji na lokalu se organizuju samostalno
Niko nas zvanično nije kontaktirao u smislu nekog organizovanog okupljanja jer i udruženje ugostitelja ne funkcioniše i sada se vidi da je poželjno da postoji, navodi Verica Kostić. Pratim šta se dešava i HORES je izašao sa nekakvim zahtevima od starta kada su krenuli svi ovi problemi ali nije to dalo nekakve rezultate tako da mislim da se ovde na lokalu ljudi samoorganizuju. Mnogi su nezadovoljni i revoltirani prvenstveno zbog toga što je primena mera selektivna. Svi gledaju u Beograd i šta se dešava u Beogradu. Da li je situacija toliko gora u Čačku nego u Beogradu, ne znam.
Zdravlje i ekonomija su tesno povezani jedno sa drugim
Mikica Cvetković, vlasnik kafe poslastičarnice „Galija“, kaže da zdravlje ljudi jeste na prvom mestu, ali da je moglo da se nađe neko kompromisno rešenje.
– To nije samo moje mišljenje već i mišljenje mojih kolega ovde oko gradskog šetališta. Čudno je to da ograničite radno vreme u Čačku na 20 časova, dok je u Beogradu to 23 časa i dok svi govore o tome da je Beograd centar širenja epidemije. Mi znamo da moramo da poštujemo mere, ali znamo i u Kragujevcu kakva je bila situacija kada su ljudi protestovali četiri dana tražeći neke ustupke od države da im se omogući da rade, s obzirom na to da su im limitirani prihodi. Ljudi imaju zaposlene a dovedeni su u situaciju da ne mogu da održe tekuće poslovanje. Sada smo dovedeni u tu situaciju da čekamo da li će biti nekih mogućnosti za promenu tih mera ili ne. Ono što je meni dodatno zasmetalo je to što ne mogu ni u varjanti šaltera da radim. Sigurno je da mora da se vodi računa o zdravlju ljudi, ali sa druge strane, pitanje zdravlja i ekonomije je povezano jedno sa drugim.
Cvetković navodi da ne zna ko organizuje najavljeni protest ugostitelja i koji zahtevi će biti izneti, ali dodaje da će se pojaviti jer smatra da su svi ugostitelji dovedeni u istu situaciju.
U „Belviju“ najveći promet leti od 18 do 22 časa
Dragica Nešković iz restorana „Belvi“ deli mišljenje i zabrinutost svojih kolega i dodaje da je u letnjem periodu u ovom restoranu najveći promet upravo od 18 do 22 časa.
– Iskreno, mi smo očekivali da će zabrana rada biti kao u Beogradu. Leto je, velike su vrućine i najveći posao je posle 18 časova. Ali nemoguće je da smo samo mi krivi za sve ovo. Na ponašanje ljudi mi ne možemo da utičemo. Mi imamo veliku terasu i veliki je razmak između stolova a za stolovima sede mahom porodice. Uvek smo se trudili da poštujemo sve propisane mere. Ali kad gost traži da se spoje stolovi na njegovu odgovornost, mi na to ne možemo da utičemo. Šta će biti dalje, ne znam, videćemo.
Na pitanje da li će večeras podržati najavljeni protest ispred Opštine, Dragica Nešković kaže:
– Mi nismo zvanično obavešteni o protestu, niti znamo koji su zahtevi, tako da za sada ne znam kako će se situacija odvijati. Opet kažem, nemoguće je da su samo ugostitelji krivi za širenje zaraze. A niko nas ne pita od čega ćemo da živimo, od čega će da žive moji radnici i njihove porodice. Ova pomoć koju su nam dali jeste pomoć, ali je nedovoljna. I šta ćemo sad? Krediti dolaze, moraju da se plate, doprinosi i zakup moraju da se plate, a niko nas ne pita odakle.
U Ovčar Banji vanredno na dnevnom nivou – od dvomesečnog vanrednog stanja preko poplava do vanrednih mera…
Wellness centar Kablar u Ovčar Banji jedini je objekat tog tipa u ovom kraju koji posetiocima iz Srbije i inostranstva pruža mogućnost lečenja banjskom vodom, blagotvornom za brojna oboljenja, bogatom jodom i bromom. Međutim, kako je jedna od juče donetih mera u vanrednoj situaciji, pored ograničenja rada ugostiteljskih objekata i zabrana korišćenja bazena, Wellness centar se našao u nezavidnoj situaciji koja bi mogla da dovede u pitanje njegov opstanak.
Rade Milovanović, vlasnik Wellnes centra, kaže da u ovom objektu trenutno borave gosti iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, kojima je sada uskraćen boravak na zatvorenom bazenu koji koriste isključivo u svrhe lečenja. On dodaje i da je u nedavnim poplavama Wellness centar pretrpeo značajne štete, a da do danas niko iz lokalne samouprave nije obišao objekat i ponudio neku vrstu pomoći.
– U vreme pojave virusa i vanrednog stanja nismo radili dva meseca. Imali smo zabranu kao i svi ostali. I samo što smo krenuli sa radom, došla je poplava. Voda je bila visoka 2 metra, uništene su pumpe, uništeno je sve što je voda dohvatila. To smo sređivali, izašli iz toga i evo sad baš da krenemo ponovo da radimo, opet imamo problem sa ovim novim merama od juče. Ne znamo kako da se ponašamo s obzirom na to da imamo ljude na smeštaju iz naše republike, iz Republike Srpske i Crne Gore. Došli su kod nas bukvalno na lečenje. U sklopu polupansiona i pansiona oni dobijaju celodnevno besplatno lečenje na našem bazenu. Šta treba sad da radimo i kako da se ponašamo? Da tim ljudima otkažemo gostoprimstvo, da im vratimo novac i da im platimo i neku kaznu za to što smo učinili, odnosno za to što smo dobili od nadležnih iz čačanske opštine? Ja bih voleo da mi se neko obrati i da mi objasni kako mi treba da se ponašamo i šta treba da radimo. Ako već 4-5 meseci ne radimo uopšte, gde smo mi sada? A toliko se trudimo sve da ispoštujemo. Jutros sam pokušavao da dobijem gradonačelnika, ne javlja se na telefon. Hteo sam njega da pitam da mi on objasni jer on je jedan od tih koji je učestvovao u donošenju mera. Nisam uspeo da ga dobijem, ali u svakom slučaju ću doći u grad na to mesto gde bude okupljanje, kaže Milovanović.
On je istakao da je neizvesnost u poslovanju sa kojom se svakodnevno suočavaju velika koliko i nezainteresovanost nadležnih za probleme ugostitelja.
– Evo, konkretno, bila je poplava i niko nam se nije obratio iz Opštine da pita dokle smo stigli i kako smo. Apsolutno niko. Mi smo imali poplavu 2014. pa 2016. godine i sad. Opština ili Republika – ko je propisao te mere – propisao je da firma koja ima od 5 do 25 zaposlenih treba da dobije naknadu od 300.000 dinara. Bez obzira na to da li imamo štetu od 100.000 ili od 300.000 evra, mi dobijamo naknadu u iznosu od 300.000 dinara. Do dan danas niko nam se nije obratio. Uništene su nam se sve pumpe koje su bile u sistemu, što je bilo i očekivano pod naletom vode, dve nedelje bazen nije radio, a da ne govorim o tome kolika je šteta u samom objektu. I niko nas do danas od nadležnih nije pozvao.
Један одговор
Kako smo dosli do toga da lekari slusaju kafedzije? I kakve ce biti posledice ?