Ovo je period kada mnogi od nas rezimiraju godinu koju smo ostavili za sobom. Skloni smo da sebe ubeđujemo da ćemo dolaskom nove godine okrenuti novi list, pa sebi obećavamo da ćemo u godini koja dolazi ostvariti želje i realizovati planove, da ćemo biti vredniji i uporniji. Međutim, psiholozi kažu da mali procenat ljudi ostvari svoje novogodišnje želje i realizuje zacrtane planove i ciljeve, te da se spisak novogodišnjih želja uglavnom prepisuje iz godine u godinu.
Zašto je to tako? Da li to znači da je mali broj onih koji su uporni i istrajni, ili to znači da pred sebe postavljamo prevelike zalogaje koje ne umemo da sažvaćemo? Odgovore na ova pitanja smo potražili od psihoterapeuta, Vesne Kuveljić.
– Kada govorimo o novogodišnjim željama, planovima i ciljevima, obično krećemo sa optimizmom, radošću, entuzijazmom, verom da će se neka naša situacija u kojoj se trenutno nalazimo – a koja je, uglavnom, nezadovoljavajuća pogotovu ako su te želje mnogobrojne i nerealne – rešiti u smislu ostvarenja. I šta se onda desi? Istraživanja su pokazala da veoma mali broj ljudi zapravo i realizuje te svoje želje, ciljeve, planove. Međutim, važno je istaći da se termini ,,želje”, ,,ciljevi” i ,,planovi” koriste često kao sinonimi, ali se zapravo u svojoj suštini razlikuju.
Da bismo mogli da zakoračimo u neku promenu, osnovni preduslov je da prihvatimo trenutnu situaciju onakvom kakva ona jeste
– Želja je ono što tražimo da bismo se bolje osećali u vezi sa neprijatnošću koju, uglavnom, osećamo u trenutku u kome smo sada. I verujemo da ćemo, kada nam se ta želja ispuni, ublažiti ili kontrolisati neprijatnost ili promeniti situaciju u kojoj se trenutno nalazimo. To je pokušaj da ono što nam se dešava, pretvorimo u nešto drugo. Već u tom delu leži važan uslov da bismo želju ostvarili. Pre svega, moramo biti svesni osećanja koje imamo u vezi sa nekom trenutnom situacijom, svesni nedostatka koji osećamo unutar sebe i prihvatiti situaciju onakvom kakva ona zapravo jeste. To prihvatanje tačke u kojoj se nalazimo je osnovni preduslov da bismo mogli da iskoračimo u neku promenu. Ljudi su obično u ogromnom otporu da prihvate svoju trenutnu situaciju i u nekim trenucima požele da se nađu na drugom mestu, ili da poseduju neku stvar. Želje koje imamo navode nas da poverujemo da ono za čim tragamo da bismo bili zadovoljni, jeste nešto čvrsto ili opipljivo. Na primer, novac, automobil, nova kuća, položaj na radnom mestu… Ali to nije slučaj. Ono što zaista tražimo nikada nije stvar, već je objekt povezan za posedovanjem te stvari. To znači da se moramo zapitati: ,,Kako se osećam kada imam to što želim?”. A onda, umesto da jurimo za tom stvari, moramo pokušati da poklonimo sebi to osećanje sada. Ono što mislimo da ćemo dobiti ukoliko ostvarimo te želje, možemo da pronađemo u sebi u ovom trenutku pitajući se: ,,Kako bih se ja osećao kada bih tu stvar sada imao?” Ovo je izuzetno važno, jer mi imamo nekakvu predstavu o tome da će nas ispunjenje određenih želja usrećiti i doneti nam osećaj mira. Ali čak i ljudi koji ostvare svoje želje, neretko iznenada shvate da ih to nije ispunilo i da zapravo to nešto što su mislili da treba da poseduju kako bi se osećali srećno i zadovoljno, nije dovelo do unutrašnjeg stanja ravnoteže i prijatnosti.
Zašto je to slučaj?
– Zato što naš ego vode želje. Ego nam stalno govori: ,,Kad budeš imao ovo, ili kad budeš dosegao ono, ti ćeš biti zadovoljan i srećan”. To je velika varka. Jer kad smo vođeni egom, mi stalno dižemo lestvicu. Čak i kada ostvarujemo svoje želje i ciljeve, mi ne osećamo unutrašnje zadovoljstvo. Mnogi se suoče sa tim da su nešto postigli, ali nisu osetili ispunjenost i radost. A to je zato što su bili vođeni egom, a ne svojom istinskom unutrašnjom potrebom i onim što ima neki smisao u njihovom životu. Da ne bismo zapali u tu varku, potrebno je da umemo sami sebi da pružimo onu vrstu unutrašnjeg osećaja ispunjenosti i zadovoljstva kao da posedujemo određenu stvar.
Da bismo uspeli da realizujemo ono što priželjkujemo, potrebno je da znamo da cilj ne bi trebalo da bude previše uopšten, objašnjava sagovornica.
– Želje moramo pretočiti u ciljeve, a ciljeve pretačemo u planove i strategije koje realizujemo. Zašto puno ljudi nije realizovalo svoje ciljeve? Mnogo ljudi krene od nekakvih uopštenih ciljeva: da budem srećan, da budem uspešan u životu, i tako dalje. To su ciljevi koji nisu dobro formulisani. Da bi cilj bio ostvarljiv, on mora posedovati određenu specifičnost: želim da upišem fakultet, želim da prestanem da pušim, želim da smršam toliko i toliko kilograma… To su specifični ciljevi. I ono što je vrlo važno jeste da se povežemo sa tim kakvu satisfakciju ćemo doživeti kada ostvarimo taj cilj. Kako će nas drugi videti, kakav benefit ćemo ostvariti….
Put ka ostvarenju cilja nije lak, kaže Vesna Kuveljić, i dodaje da je u trenucima kada naiđemo na prepreku na tom putu potrebno da budemo svesni toga šta želimo da realizujemo i da li imamo potrebne sposobnosti za to.
– Ostvarenje ciljeva uglavnom ne ide tako lako. Dešavaju se različite frustracije, prepreke, izazovi da odustanemo, teškoće. U tim trenucima nam je upravo potrebno da sebe sami motivišemo tako što ćemo sebe podsećati šta je to što ćemo dobiti, odnosno kako ćemo se osećati i kakvu ćemo satisfakciju imati kada ostvarimo neki cilj. Drugo, moramo pitati sebe da li posedujemo sposobnosti, znanja ili kompetencije i veštine koje su nam potrebne za ostvarenje tog cilja.
U ostvarenje cilja moramo verovati i moramo biti pripremljeni na izazove koji nas na putu ostvarenja očekuju.
– Važan je optimizam, važno je da verujemo u ostvarenje tog cilja, Da ne prilazimo tome sa pesimizmom, već da gajimo realan optimizam. A, naravno, moramo računati da će na tom putu biti određenih izazova koji će od nas tražiti da se razvijemo u nekom segmentu svoje ličnosti gde nismo dovoljno razvijeni. Možda nismo dovoljno uporni, disciplinovani, možda nismo dovoljno fleksibilni. I sve je to nešto što moramo kod sebe da razvijemo da bi bilo moguće ostvariti određeni cilj. Ako ne uzmemo u obzir da ćemo na tom putu morati i sami da se razvijamo, onda ćemo doći u situaciju da taj cilj nećemo ni ostvariti, jer smo nešto postavili, a pri tome nismo računali da smo mi sami zapravo ključni faktor u ostvarenju određenog cilja. Naš pristup samom cilju i tome kako smo se odredili prema ostvarenju u velikoj meri zapravo kreira naše okruženje i daje odgovor na pitanje da li će nam se okolnosti tako sklopiti da lakše ostvarimo taj cilj. Ili će, zapravo, biti suprotno.
