Skoro sve zalihe belog krompira Asocijacije „Plodovi Srbije” su izvezene na tržišta Bugarske, Rumunije i Makedonije. Kako kaže predsednik Upravnog odbora ove Asocijacije ratara i povrtara, Ratko Vukićević, zalihe crvenog krompira se malo sporije prodaju, ali će i one naći put do kupaca.
– U ovom trenutku nemam precizne podatke o izvezenim količinama jer je bilo više izvoznika. Početkom marta imaćemo tačne podatke za januar i februar kad je bio najveći izvoz krompira. Nisu to neke značajne količine, ali mislim da se radi oko sedam hiljada tona. Imali bismo veliki problem ove godine da nije bilo izvoza. Na domaćem tržištu imali bismo veliki problem plasmana i došli bismo u praktično nemoguću situaciju. Takođe, imali bismo i pad cena. Ovako nam se otvaraju perspektive i za naredne godine i mislim da će proizvodnja krompira i dalje biti profitabilna. Definitivno, mi imamo perspektivu na tim tržištima i možemo na njima da rešimo naše tržišne viškove, kaže Vukićević.
Evropa traži sitniji krompir
Predsednik Upravnog odbora Asocijacije ratara i povrtara „Plodovi Srbije“ kaže da zapadno tržište više ne traži krupne plodove kao nekad, već potpuno suprotno.
– Do skora je trend zahtevao što krupnije krtole. Međutim, sada traže ujednačenu, manju veličinu lepog oblika sa belom pokoricom. Samo još u Albaniju može da ide taj krupan krompir i nigde više. Ukoliko želimo da izađemo na evropsko tržište moramo se upravljati prema zahtevima njihove potražnje. Sa druge strane, Beograd traži crveni krompir, kaže Vukićević.
Čudni putevi
– Veliki problem predstavlja to što neki trgovinski lanci uvoze krompir iz Evrope, a mi to isto Evropi prodajemo. Oni imaju tu neku svoju računicu, ali to je loša stvar. Mi ne možemo da računamo da naše zalihe plasiramo na domaćem tržištu nego tražimo inostrano, a oni sa tog inostranog uvoze na domaće. Malo su čudni ti putevi, zaključuje Vukićević.
