[rstr_selector]

Grad na Moravi i dalje bez investicija

Kalendarska, a ujedno i poslovna godina bliži se kraju. U celoj državi, pa i u Čačku godinu su obeležile priče o globalnoj ekonomskoj krizi, broju nezaposlenih i reformama koje nikako da se realizuju.

Većina čačanskih privrednika ovu godinu će pamtiti po sopstvenoj ili nelikvidnosti svojih poslovnih partnera, najvišem porezu na imovinu u Srbiji plaćenom lokalnoj samopuravi i po 17. godini koja protiče bez jednog jedinog evra stranih investicija u gradu na Moravi.

U ovom trenutku u Čačku ima preko 27. 000 zaposlenih, od kojih više od 5.500 platu prima iz državnog budžeta. Stopa nezaposlenosti raste i dostigla je 29,36 odsto.

Gorana Tanasković, rukovodilac čačanskog Odeljenja Regionalne privredne komore Kraljevo, navodi šta je obeležilo čačansku privredu u godini za nama.

– Na teritoriji grada trenutno posluje negde oko 1.570 privrednih društava i oko 4.500 preduzetničkih radnji. Od ukupnog broja privrednih društava koji posluju na našem području uglavnom se radi o mikro i malim preduzećima, dok velika i srednja preduzeća čine svega 3 % od ukupno registrovanih privrednih subjekata. Po broju privrednih društava najviše je registrovano u oblasti trgovine, što se tiče broja preduzeća oko 37 %, s obzirom i na situaciju u zemlji to je jedan trend uopšte razvoja privredne delatnosti gde se uglavnom više oslanjamo na trgovinu i uslužne delatnosti zbog lakoće registrovanja, ali i zatvaranja takvih preduzeća i manjih ulaganja. Odmah posle trgovine za Čačak je karakteristično da je najveći broj preduzeća upravo iz prerađivačke industrijske delatnosti jer 31 % ukupno registrovanih preduzeća je upravo iz prerađivačke delatnosti. Moram da kažem da u zadnjih nekoliko godina, postoji porast preduzeća koja se upravo registruju u prerađivačkoj delatnosti, a ona takođe ostvaruje najveći bruto društveni proizvod u ukupnim poslovnim prihodima. zajedno sa trgovinom učestvuje sa po 42 % i upošljava najveći broj radnika. U okviru prerađivačke industrije pored metaloprerađivačke, veliki broj preduzeća iz prehrambene industrije, prozvodnja papira i kartona, proizvodnja odeće što beleži rast zadnjih nekoliko godina i po broju registrovanih preduzeća i po broju zaposlenih. Prema podacima iz marta 2013. godine, broj zaposlenih u privredi grada Čačka je 27 603 znači ukupan broj zaposlenih radnika od čega u privrednim društvima 13 677, u preduzetničkim radnjama 8 416, a u vanprivredi 5 510 zaposlenih radnika. Ako to posmatramo sa nekim periodom od 2008. godine, još uvek imamo pad u privrednim društvima međutim ako posmatramo 2007, 2009, 2010. godinu dolazi do povećanja broja zaposlenih i u preduzetničkim radnjama, ali i u privrednim društvima. Od ukupnog broja zaposlenih, najveći broj zaposlenih je upravo u privrednim društvima jer 56 % zaposlenih radnika je u prerađivačkoj delatnosti gde je najupošljiviji sektor upravo metaloprerada, odnosno proizvodi od metala, nemetala, mašine, električnih aparata koji upošljava 25 % ukupno zaposlenih radnika, zatim preduzeća koja se bave proizvodnjom hartije, preradom drveta 9 % prehrana, 7 % i ostala. U trgovinskim preduzećima uposleno je oko 20 % radnika bez obzira što imamo najveći broj preduzeća upravo iz trgovinske delatnosti oni upošljavaju svega 20 % radnika. Što se tiče stope nezaposlenosti, ona je još uvek velika iako zadnjih godina dolazi do malog pomaka u zapošljavanju još uvek je izuzetno velika stopa nezaposlenosti i iznosi 29,36 %. Što se tiče spoljnotrgovinske razmene, moram da pomenem ako izuzmemo Beograd i sever Srbije, grad Čačak ostvaruje jednu od većih spoljnotrgovinskih razmena u odnosu na ostale opštine Zapadne i Centralne Srbije, tako da što se tiče izvoznika tu najviše dominiraju opet metalski sektori. Meni je jako drago što je metaloprerada koja je nekad bila vodeća grana delatnosti Čačka, polako se ponovo vraća i zauzima svoje dominantno mesto. Metalski proizvodi učestvuju sa oko 30 % u ukupnom izvozu, ali odeća i obuća se takođe vraćaju na naše tržište i zauzimaju negde oko 16%, prehrambeni proizvodi 9 % ,tu nažalost imamo pad, proizvodi od plastike 8 % i moram da kažem da Čačak ima razvijenu vojnu industriju zbog „Slobode“ i da ovi proizvodi učestvuju sa oko 19 % u ukupnom izvozu. Najviše se izvozi u zemlje Evropske Unije oko 48 %, zatim slede zemlje bivše SFRJ sa 37 %. Za prvih devet meseci 2013. godine, Čačak je izvezao oko 101 miliona dolara, a uvezao oko 157. Znači i dalje imamo deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, ali moram da napomenem da što se tiče strukture uvoza, tu uglavnom dominiraju poluproizvodi i delovi za dalju proizvodnju proizvoda. Generalno, problemi sa kojima se suočava privreda grada obzirom da je vezana za spoljnotrgovinsku aktivnost naše privrede je pre svega nerealan kurs dinara koji muči naše privrenike, ali takođe izuzetno veliki problem je i nelikvidnost čačanskih preduzeća. Ja stalno napominjem da se ta dnevna aktivnost kreće oko 25 % dnevno nam je nelikvidno, odnosno blokirano privrednih društava što znatno usporava i otežava ionako tešku privrednu aktivnost u našem gradu, ali u velikoj meri taj problem su i državna preduzeća tako da su čačanski privrednici pokrenuli ponovni postupak vraćanja multilateralne kompenzacije koja nadamo se može da pomogne ovom problemu – kaže Gorana Tanasković.

Istovremeno dok predstavnici vlasti u Čačku poriču da više od jedne i po decenije u ovaj grad nije ušao ni cent stranog kapitala, kroz njihove kabinete prolaze brojne strane delegacije. Građani Čačka još uvek nisu osetili efekte tih, kao ni mnogobrojnih uzvratnih poseta naših političara belom svetu. Napominjemo da razlozi i rezultati posete čačanske delegacije Njujorku još uvek nisu poznati. U Čačak su zbog navodnih investicija dolazile delegacije iz Nemačke, Francuske, Angole, Češke, Slovačke, Poljske, Grčke sa dalekoh istoka, ali svi oni su iz nekog nepoznatog razloga otišli i u Čačak se više nikada nisu vratili.

Gorana Tanasković daje jedan od odgovora na pitanje zašto u Čačku nema stranih investicija.

– Što se tiče investicija za Čačak, moramo posmatrati sa celom situacijom u zemlji kakva je jer uopšte u zemlji imamo pad investicione aktivnosti, naročito stranih direktnih investicija. Čačak ove godine nije imao strane direktne investicije. Imali smo najavu još uvek imamo pregovore sa određenim investitorima, međutim moramo da kažemo da se mnoge stvari odlažu i zbog izgradnje autoputa koji nadam se da će mnogo doprineti za poboljšanje jedne privredne klime koja će omogućiti privlačenje inostranih investitora. Moramo da kažemo da investitor kada želi da dođe gleda sve i postojeću infrastrukturu i postojeći privredni ambijent, koliko je udaljeno i od aerodroma i od aktuelnih železnica dakle sve ono što poskupljuje ili pojeftinjava njegovu proizvodnju. Naravno da se investitori opredeljuju tamo gde je autoput, gde je bolja infrastruktura, gde će im biti jeftiniji transport jer svaki ozbiljan investitor pre svega sagledava te mogućnosti. Mi smo u pregovoru sa gradom Čačkom i stojimo na tome da će uz postojeći autoput biti otkupljen određeni deo zemljišta gde će biti izgrađena industrijska zona i to će biti jedno atraktivno područje, ne samo za strane investitore već i za domaće investitore. Kada govorimo o investicijama, mi uglavnom mislimo samo na strane investitore, ali ja moram da naglasim da smo ove godine imali u domaćim preduzećima, u postojećim malim i srednjim preduzećima značajna ulaganja, mislim na postojeću privrednu strukturu i situaciju u kakvoj se nalazi zemlja uopšte. Mi smo imali proširenje postojećih kapaciteta i upošljavanje novog broja radnika. Samo u privrednim društvima ove godine je uposleno preko 100 radnika, a radi se o našim preduzećima o nekoliko preduzeća. Za grad Čačak je veoma značajno da je uposleno preko 100 radnika u privrednim društvima i to pre svega u proizvodnim delatnostima, tako da je tu određen značaj samih predstojećih preduzeća na koje moramo da obratimo pažnju da ne pričamo samo o stranim investitorima. Očekujemo neko poboljšanje investicionih ulaganja, a ako govorimo o stranim investicionim ulaganjima, to je izgradnja puta kada ćemo moći da aktiviramo i aerodrom Lađevce i kada će moći da se uradi industrijska zona gde ćemo odmah moći da ponudimo stranom investitoru sve ono što njega interesuje. Ovakav strani investitor koji je ozbiljan dolazi sa određenom količinom novca i sa određenom idejom i njega interesuje samo brzina izradnje, brzina otpočinjanja delatnosti, a to mu možemo omogućiti samo ako imamo pripremljenu industrijsku zonu – zaključuje Tanaskovićeva.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести