Претрага
[rstr_selector]

Grad na Moravi jedan je od retkih bez pozorišta

Čačak je jedan od retkih gradova u Srbiji koji nema pozorište. Pozorišna scena praktično ne postoji od 1956. godine, kada je tadašnja vlast zatvorila čačansko Narodno pozorište.

U prošlosti, ovaj grad je bio među prvima u bivšoj Jugoslaviji koji je oformio ovu ustanovu kulture. Narodno pozorište u Čačku je osnovano 1946. godine, a predstave su izvođene u sali tadašnjeg hotela „Kren“.

Međutim, nepromišljena odluka tadašnjih vlasti ostavila je trajan pečat na kulturni i društveni život sve do današnjeg dana.

Danas Čačani gostujuće predstave, mahom beogradskih pozorišta, povremeno mogu da vide u Domu kulture, ili da, zarad zadovoljenja ovih kulturnih potreba odu u Užice, Kraljevo, Kragujevac ili neki drugi grad koji ima teatar.

Uprkos nedostatku sluha za potrebe umetnika, čačanski glumci rade i pripremaju predstave.

„Saga“, „Glumačka radionica Doma kulture“, „Pozorište od kartona“, „Otpisani“, „Estet“, samo su neki od naziva brojnih amaterskih trupa koje su na polju dramske umetnosti u prošlosti branile boje Čačka. U gradu i danas obitava nekoliko amaterskih trupa koje vode entuzijasti sa ozbiljnim glumačkim stažom. Poslednjih godina zapažene rezultate u radu sa čačanskim srednjoškolcima i glumcima amaterima ostvarili su profesionalni glumici Draga Ćirić i Baćko Bukumirović iz čijih „radionica“ čačanski talenti upisuju akademiju.

Puriša Đorđević, Slavoljub Stefanović Ravasi, Miša Radivojević, Dragomir Čumić poznatiji kao Drago Čuma, Dimitrije Ilić, Milutin Gigi Jevđenijević, Sonja Savić, Tanja Pujin, svi oni izgradili su zapažene karijere i predstavljli su ili predstavljaju Čačak na polju sedme umetnosti. Zahvaljujući dugogodišnjem radu sa mladima, kao i talentu koji oni poseduju poslednjih godina sve je veći broj mladih Čačana koji studiraju glumu, režiju, produkciju…

Dragana Milošević, Sara Cvijović, Una Đelođević, Sofija Drobac samo su neka od imena čačanskih studenata koji su ove godine diplomirali na nekoj od akademija.

Ali svi oni, bar što se posla tiče, u rodni grad moći će da dođu u svojstvu gosta jer u političkim ali ni kulturnim krugovima ne postoji interesovanje ni volja da se osnuje teatar.

Grupa čačanskih glumaca-amatera još 2001. godine predala je gradu zahtev za osnivanje pozorišta. Glumci su tada, uz stručnu pomoć, sačinili statut i pravilnik i doneli sva normativna akta, a potom su svu tu dokumentaciju predali nadležnima u tadašnjoj opštinskoj upravi. Odgovor nadležnih nikada nisu dobili.

U Čačku se ni posle skoro šest decenija zamrlog pozorišnog života ne razmišlja o otvaranju ove ustanove.

U odnosu na neki raniji period, danas su se promenile i okolnosti pod kojima treba donositi odluke o zadovoljenju duhovnih potreba građana, smatra Čačanin Baćko Bukumirović, koji je u glumačkom poslu duže od 35 godina.

– Po svemu što se poslednjih godina dešava u Čačku ne bih rekao da je grad kulturno zagađen već da je mentalno zagađen. Dovodi se u pitanje samog duha i mentaliteta ljudi koji danas sebe nazivaju Čačanima, a žive u ovoj kasabi koja nema odlike grada. Pitanje je da li Čačak danas pripada Srbiji i kome on pripada.Oko našeg grada je jedan veliki kulturni zid jer Čačak ne želi da sarađuje ni sa jednim gradom u unutrašnjosti osim sa Beogradom. Nedostatk pozorišta za sam grad znači jedno veliko duhovno osiromašenje.

Čačak je u periodu od 1975. do devedesetih imao četiri amaterska pozorišta i logično je da smo mi prevazišli taj stadijum kao što su ga prevazišli gradovi koji su imali amaterska pozorišta pa su kasnije dobili gradska, poluprofesionalna pozorišta. Jedan Aleksinac koji je varošica, ima svoje gradsko pozorište, pa i Lazarevac koji nije grad već beogradska opština, ima pozorište.

Čačak nema pozorište niti ga može dobiti zbog mentaliteta ljudi koji danas žive u Čačku. Tokom godina u Čačku su se menjale vlasti i politički establišmenti ali svi su po pitanju pozorišta imali isto mišljenje. To je taj mentalitet koji ne poznaje potrebu za duhovnim i kulturnim. Ljudi koji su danas u političkim strankama ne znaju šta je pozorište, oni misle da je to neki cirkus. Najgore od svega je što i u Skupštini sede odbornici koji ne znaju šta je pozorište i nikada nisu bili u njemu. Kako njima objasniti da je Čačku potrebno pozorište – pita se Baćko Bukumirović.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести