Čačak je jedan od retkih gradova u Srbiji u kome još uvek nisu počele takozvane tople probe. Proteklih nekoliko dana Čačak je bio među najhladnijim gradovima u zemlji, a jutarnje temperature spuštale su se i ispod nultog podeljka.
Stanovi Čačana koji se greju na daljisnki sistem grejanja još uvek su hladni. Javno komunalno preduzeće za grejanje „Čačak“ neposredno pred početak grejne sezone započelo je rekonstrukciju magistralnig vrelovoda. Radovi su započeti na nekoliko lokacijia u gradu. Nadležni iz grejanja tvrde da će grejna sezona u gradu na Moravi početi na vreme, a kako Čačani komentarišu ledene radijatore saznajemo od slušateljke iz Avenije lipa, gde su radovi na rekonstrukciji vrelovoda počeli pre nekoliko dana.
– Mi se smrzavamo, evo danima je hladno a oni su tek pre deset dana započeli menjanje cevi u Aveniji, kada misle da to završe na vreme? Više ne znam ni kome da se obratim kako bih dobila odogovor, zašto ovaj posao nije rađen ranije nego se čekala pozna jesen. U lokalnoj samoupravi po ovom pitanju nemate kome da se obratite, niko ništa ne zna i niko ni za šta nije nadležan – rekla je ova žena.
Sa druge strane Nenad Ocokoljić tehnički direktor u JKP „Čačak“ uverava da će tople probe krenuti sredinom sedmice, kao i da će radovi u Aveniji biti završeni na vreme.
– Radovi su krenuli još pre deset dana na toj lokaciji, bilo je nekoliko dana kiše, a određeni problemi koji su tu postojali su evidentni ali radovi će biti završeni do četvrtka tako da nema nikakve bojazni što se tiče početka grejne sezone. Mnogo su veći problemi koje imamo u Nemanjinoj ulici. Završetak programa KFW za ovu godinu je pri kraju tako da je tu mnogo veća neizvesnost. Međutim mi činimo sve da tople probe počnu u četvrtak i naravno da sve polako u zavisnosti od vremenskih uslova to pretočimo u isporuku toplotne energije, znači da grejanje ne bude imalo određenih prekida. Svi napori se čine na tome da 10. i 11. počnu tople probe na sistemima grejanja, ne samo tople nego i funkcionalne probe i sve ono što je potrebno za probe funkcionalne instalacije za kretanje grejanja- izjavio je Nenad Ocokoljić.
Dok nas u ovom preduzeću uveravaju da radovi teku po planu, mnoga gradilišta na kojima bi trebalo da se izvode radovi su pusta. Mehanizacija stoji, a radnika nema. Nenad Ocokoljić objašnjava šta su razlozi.
– Nabavka materijala je išla onim tempom kojim je išla, građevinski radovi su išli onako kako su morali da idu, mnogo brže sam insistirao na tome da se radi međutim izvođači su tako radili. KFW program se radi u 17 gradova u Srbiji znači nije Čačak jedini. Nas čeka jedna dobra analiza zašto je to tako sve rađeno kako je rađeno, mi to nismo mogli da ubrzamo. Jednostavno izvođač radova nije bio spreman za toliki obim posla u 17 gradova u Srbji. Mi smo trebali ove godine da uradimo rekonstrukciju do ulice Kneza Miloša, ali mi smo radili samo onoliko koliko smo mislili realno da može se uradi. Pokušali smo da uradimo što više i bolje da se možda sačeka neki dan nego da dođemo u neprilike – kaže Ocokoljić.
Nemanjina ulica već danima je raskopana, a radnika takođe danima nije bilo na gradilištu. Ocokoljić kaže da je u Nemanjinoj došlo do nepredviđenih problema.
Realizacija KFW programa počela je kasnije, potom sa izvođačima imamo određenih problema, onih klasičnih problema kojih na takvim instalacijama ima….i to nije ništa novo. Međutim, dodatno se kasnilo nekoliko dana zbog kiše, a potom i zbog kašnjenja u rokovima isporuke materijala. Sve su to faktori, predviđeni ili nepredviđeni koji prate većinu radova, ne samo ovih u Čačku. Ipak, grejanje zvanično počinje 15. oktobra, do kada svi radovi moraju biti završeni i mi insistiramo da to zbog ovog hladnog vremena bude što pre. Bez završetka svih tih radova koji su planirani sezona grejanja ne može da krene. Mi smo se dogovorili na sastanku i očekujem da će svi ti radovi biti završeni do kretanja takozvanih funkcionalnih proba u četvrtak. U četvrtak ne znači da će biti pun kapacitet grejanja, radi se o funkcionalnim probama, mogući su zastoji u grajanju ali učinićemo sve da korisnici grejanja osete tu toplotu od tih proba – zaključuje Ocokoljić.
