Juče je na Savincu kod „hrasta-zapisa“ održan drugi protest građana koji žele da sačuvaju stablo koje se našlo na trasi budućeg auto-puta Beograd-južni Jadran.
O neizvesnoj sudbiti ovog drveta saznalo se nedavno kada su azerbejdžanski radnici odbili da poseku drvo koje je zasmetalo putarima pri izgradnji ove saobraćajnice. Oni tada radni zadatak nisu obavili jer su u selu čuli da drvo sa Savinim zapisom ima verski i istorijski značaj za srpski narod. Naime, u narodu i danas postoji verovanje da svakog ko oskrnavi drvo-zapis čeka loša sudbina. Meštani Savinca o prvom aspektu nisu tražili stručno mišljenje, ali o istorijskom i naučnom i te kako jesu.
Iz beogradskog Instituta za šumarstvo rekli su im da je njihov hrast među najvećim i najstarijim stablima u Srbiji. Izmereno je da zauzima površinu od 4 ara, ima krošnju od 40, a obim stabla od osam metara. Hrast je takođe zauzeo značajno mesto i u etnološkim istraživanjima ovog kraja.
Zbog svih ovih karakteristika, meštani Savinca, ali i mnoge organizacije i pojedinci protive se premeštanju ili seči stabla koje je vekovima simbol takovskog kraja. Oni predlažu da projektanti ponovo uzmu olovke u ruke i prekroje plan kako bi Zapis na Savincu ostao u životu.
Predstavnici Mesne zajednice Savinac u nekoliko navrata tražili su pomeranje sadašnje trase auto-puta jer problem sa hrastom nije jedini.Prema projektnoj dokumentaciji, tasa auto-puta ide preko školskog terena na samo 20 metara od školskog prozora. Ovom saobraćajnicom, pema rečima Miliše Nikolića, predsednika Mesne zajednice, biće ugrožena crkva gde je sahranjena Mina, kćerka Vuka Karadžića, i preci kneginje Ljubice, kao i izvorište lekovite vode.
Na Savincu među meštanima još uvek vlada neverica da će auto-put proći zacrtanom trasom. Žitelji ovog mirnog mesta svedoci su da je rešavanje pitanja hrasta dospelo u sam vrh Vlade Srbije, te da tamo treba da se odluči da li je on smetnja našem putu u Evropu.
Na protestu kod hrasta juče se okupilo oko 400 ljudi, među kojima je bio i Bojan Milovanović iz organizacije GM Optinist, koji smatra da ukoliko se bude imalo volje, hrast može da bude atrakcija Koridora 11:
– To je još jedan u nizu pokušaja da uverimo donosioca odluka odnosno vlasti koje se pitaju da li će taj hrast biti sačuvan ili ne, da pokažemo da postoji volja naroda da se hrast sačuva i da trasa auto-puta obiđe hrast i da on ostane simbol kao što je sada slučaj. Ako se ima volja hrast može da postane svojevrsna atrakcija između dve trase auto-puta koje će biti osvetljane, a koje će opet ostati kao večni simbol neke građanske inicijative. Što se tiče meštana mišljenja su uvek različita, jedni su nezainteresovani drugi su protiv toga, treći su ljudi na čijem se to imanju i nalazilo oni prosto nisu mogli ni da biraju da li hoće ili neće jer je njima zemljištte isplaćeno – izjavio je Bojan Milovanović.
On dodaje da postoje priče da je projekat trase na toj deonici pretrpeo tri izmene da bi se na kraju opet došlo do rešenja koje nije prihvatljivo za meštane Savinca.
– Sada je problem u tome što praktično više ne može da se projekat koriguje, bar tako tvrde nadležni, mada mnogi stručnjaci smatraju da je to izvodljivo. Pošto je više ljudi iz cele Srbije uključeno u celu ovu problematiku pre sedam dana je dolazio Ministar Ilić na lice mesta gde smo mi sa njim razgovarali on je do tada zastupao tezu da to može da se izmesti i onda kada je video kako to izgleda i koliko je to drvo, mislim da smo ga uverili da je ta ideja suluda i od tada imamo neke najave da je on naložio ponovo nekim projektantima da izađu na teren i da pokušaju da pronađu rešenje, a onda je gospodin Vučić imao onu nesrećnu izjavu o palanačkom duhu koji eto stoji na putu razvoja Srbije i uopšte tog nekog puta ka EU tako da je sada praktično ta odluka na potpredsedniku vlade koji čvrsto zastupa svoju tezu da hrst mora biti sklonjen – zaključuje Milovanović.
