Ako bi se posmatrala komunalna opremljenost čačanskih sela, moglo bi se s punim pravom reći da su njihovi stanovnici građani drugog reda. Potvrdu tome daje činjenica da veliki procenat ljudi na selu već godinama pije neispravnu vodu.
Seoski vodovodi građeni su pre 50 i više godina i odavno ne zadovoljavaju potrebe stanovništva. Tek pojedina sela priključena su na vodosistem Rzav, a ostali koriste vodu sa vodovoda čiju je upotrebu sanitarna inspekcija zabranila. Većina tih vodovoda nema čak ni sistem za prečišćavanje vode.
Neispravna voda za piće u selima je pojava sa kojom se čačanski sanitarni inspektori susreću duže od 15 godina. U ovom trenutku, na snazi je 29 rešenja za isto toliko čačanskih seoskih vodovoda na koje je republička sanitarna inspekcija stavila zabranu upotrebe.
O najčešćim razlozima zbog kojih voda nije za piće, govori Milić Đukanović, republički sanitarni inspektor:
Republička sanitarna inspekcija izdala je rešenja o zabrani korišćenja vode za piće sa sledećih seoskih vodovoda: Ježevica, Zablaće i Vapa – izvorišta „Kićanovića vrelo“ i „Toplik“ , Stančići – izvorišta „Srpske pećine“ i „Lipanj“, Viljuša i Trnavska Baluga – izvorište „Banja“, Bečanj i Vujetinci – izvorišta „Studeni izvor“, „Svetinje“ i „Močilo“, Žaočani i Slatina – izvorište „Liplje“, Gornja Trepča – izvorište „Bukovik“, Donja Trepča – izvorišta „Slatina“, „Jezero“ i „Orlovak“, Ostra – izvorišta „Studeni izvor“, „Brzica“, „Kukoljina“, „Ivove bare“ i „Tiosavljev izvor“, Gornja Gorevnica – izvorišta „Dobratići“, „Mandića česma“ i „Parlog“, Milićevci – izvorišta „Kolipčine“ i „Trnovača“, Premeća – izvorišta „Vodovi“ i „Bele vode“.
Žaočani – izvorište „Mala Banjska“, Viljuša – izvorište „Ćuprijetina“, Kačulice – izvorište „Brezovice“, Rajac – izvorišta „Kadijača“ i „Vreonica“, Milićevci i Gornja Gorevnica – izvorište „Hajdučica“, Prislonica – izvorište „Dobra voda“, Kukići – izvorište „Vlasteličko vrelo“, Banjica – izvorišta „Bare 1 i 2“, Loznica – izvorište „Vukotića brdo“ i Banjica – izvorište „Jelesijevića izvor“.
Prema Zakonu o lokalnim samoupravama, opštine i gradovi su dužni da vode brigu o svim vodovodima, pa i seoskim, a u obavezi su da osnuju preduzeća koja će građanima distribuirati vodu, a ukoliko to nisu u mogućnosti da urade, taj posao treba da povere privatnim preduzetnicima.
