Čačanski putnici za Njujork, gradonačelnik Vojislav Ilić i njegov saradnik Ostoja Mijailović u posetu Vuku Jeremiću najverovatnije, će ići o svom trošku.
Prošle nedelje članovi čačanskog Gradskog veća izglasali su da ovim funkcionerima budu plaćeni putni troškovi i dnevnice za sedam dana boravka u Americi, iako oni tamo putuju zbog privatne stvari, kako se u međuvremenu ispostavilo. Prema izjavi Zorana Todosijevića, načelnika Gradske uprave za finansije iz gradske kase, za sada, nije podignut nijedan dinar na ime kupovine avionskih karata i putnih troškova. Čin odricanja od deviznih dnevnica usledio je nakon burne reakcije javnosti koja se usprotivila da Ilić i Mijailović putuju o narodnom trošku, ako se zna da su tamo pozvani u privatnu posetu.
Naime, predsedavajući Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija u Njujorku, u pozivnom pismu američkoj ambasadi radi pribavljanja viza čačanskim prijateljima, prekookeanske putnike upravo je tako i nazvao. Vuk Jeremić u dopisu je naveo „da poziva svoje prijatelje da budu njegovi gosti u njegovom stanu u Njujorku“. Diplomac Kembridža koji je magistrirao na Havrardu, potvrdio je da će za čačanskog kolegu po tituli i njegovog saputnika, inače bliskog sardanika, snositi sve eventualne troškove njihovog boravka u Njujorku, uključujući i medicinske.
Članovi gradskog veća koje radi u sastavu Radenko Luković, Radomir Kruščić, Ostoja Mijailović, Zvonko Mitrović, Milijan Minić, Bratislav Jugović, Miladin Ristanović, Nemanja Trnavac, Ljubunka Milenković, Ljubodrag Grbić, Milan Plazinić, Dejan Obradović i predsedavajući Vojislav Ilić odlučili su da iz džepova Čačana uzmu nekoliko stotina hiljada dinara i plate privatnu posetu Americi dvojici političara.
Postavlja se pitanje da li Gradsko veće, odnosno članovi koji su izglasali gratis putovanje do Amerike, služe da izvršavaju političku volju i naredbe jednog čoveka, kao što je to ovde bio slučaj. Da li je članovima Gradskog veća iznos od oko 35 000 dinara naknade za taj posao, pomutio razum pa pri podizanju ruke ne razmišljaju o tome šta zapravo to podizanje dva prsta znači.
Najveća sramota za članove Gradskog veća je jučerašnje saopštenje gradonačelnika Čačka koji se pismeno obratio svojim građanima rekavši im da mu te pare za put do Amerike nisu ni potrebne. Tim gestom gradonačelnik je zapravo sam rekao koliko vrede glasovi članova veća kada ih on sam potire jednim parčetom hartije. Ispostavlja se da su mu članovi najvišeg gradskog organa, samo poslužili da na lak način dođe do cilja koji istovremeno nije i dostižan cilj većine Čačana. Za razliku od gradonačelnika prosečan Čačanin sastavlja kraj s krajem i sabira svaki dinar kako bi dočekao kraj meseca. Nije da stanovnici moravske čaršije ne razmišljaju o putu u Ameriku, i te kako misle. Ali oni za razliku od gradonačelnika, ne kupuju povratnu kartu. Prosečan Čačanin nema za prijatelja Vuka Jeremića koji pritom čačanskim putnicima za Njujork ne namerava da bude poslovni provodadžija, bar se tako u pozivnom pismu nije izjasnio.
Potez gradonačelnika da odluku Gradskog veća poništi nije uzbudio one koji su za to glasali.
Po njihovim zamrlim reakcijama, stiče se utisak da je prošle nedelje neko drugi umesto njih podizao ruku i tek-tako, kome stigne, davao pare Čačana. Nažalost, građani će platiti svaku njihovu lošu odluku. Da li su članovi Gradskog veća bili istog ili približnog stanja svesti kada su odbijali zahteve brojnih sugrađana koji su isti taj novac tražili za ogrev, lekove, hranu, ili sahrane najbližih, ostaje da se vidi.
A kada smo kod novca, gradonačelnik i njegov privredni asistent, ljutito su juče Čačanima vratili nekoliko stotina hiljada dodeljenih dinara sa kojima su namerili da skoknu do Amerike. A da bi se ovo zaista i obistinilo članovi Gradskog veća treba da ponište svoju raniju odluku po kojoj su im novac dodeli. Ostaje da se vidi da li će 13 odabranih gradskih otaca i majki, negadljivih na tuđu muku i znoj, pogaziti sopstvenu reč i mišljenje, za slučaj da ga imaju.
