Nagrada „Mladi Dis” dodeljena Daliboru Tomasoviću

Nagrada „Mladi Dis” dodeljena Daliboru Tomasoviću

Žiri je za nagrađeni rukopis rekao da se odlikuje neobičnom slikovitošću koja je nalik polusnevanju drugih svetova

0

Na ovogodišnji konkurs za Nagradu „Mladi Dis” stiglo je 27 rukopisa pesničkih zbirki, od kojih je žiri u najuži izbor uvrstio radove četiri autora i to rukopis pod nazivom„Onism” Dalibora Tomasovića, „Fušnotar“ Đorđa Ivkovića, „Spirala“ Milana Gromovića i „Algoritam za merenje kapaciteta javnog prostora“ Stefana Simića. Većinom glasova žiri je odlučio da nagradu „Mladi Dis” za 2018. godinu dobije zbirka autora Dalibora Tomasovića. Tomasović je rođen 30. maja 1989. godine u Somboru. Studira Srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Žiri je za nagrađeni rukopis rekao da se odlikuje neobičnom, može se reći zaumnom slikovitošću, koja je nalik polusnevanju drugih svetova.
– To su svetovi i vizije koje se oblikuju u izmenjenim stanjima svesti, u noćim morama, grčevima tela, dubinama intimnog i podsvesnog ili u prenadraženom, čulnom doživljaju prostora. Okosnicu zbirke čine četiri pesme nazvane „Pisma iz psihijatrije” u kojima rastrzanim asocijativnim nizovima iskaza progovara decentrirano i bipolarno pesničko ja. Upravo u pisanju i komunikaciji sa drugim, pesničko biće nalazi mogućnosti ne samo da pribere mnoštvo glasova i slika koje fluidno teku kroz svest, nego i da se bori sa strahovima i samoćom. Nirvana kao nebiće sa kojim se suočila Disova poezija na početku prošloga veka, progovara u ovim pesmama kao sveopšte atrofiranje sveta i anksioznost savremenog čoveka. Traganje za samosvojnim i autentičim postojanjem u takvom svetu vodi pesničke glasove u ovoj zbirci kroz niz preinačenja, kako slikovnih tako i jezičkih. Zato su i smeli jezički eksperimenti ono što je lirski prvenac Dalibora Tomasovića učinilo umetnički prepoznatljivim među ostalim rukopisima, navodi se u saopštenju žirija koji su činili Predrag Petrović, Sonja Milovanović i Dejan Matić
Žiri je pohvalio i ostale tri zbirke koje su ušle u najuži izbor a među njima posebno rukopis „Fušnotar“ Đorđa Ivkovića kao originalan, vešto osmišljen i poetički provokativan prodor izvan granica konvencionalnog pesničkog izraza koji se, uz nagrađeni rukopis, najviše izdvojio svojom stvaralačkom samosvešću.

Nagrada za esej o Disu otišla u ruke profesora Saše Kozića iz Kikinde

Žiri za izbor najboljeg eseja o Disovom stvaralaštvu u sastavu Svetlana Šeatović, Mina Đurić i Branko Vraneš, pregledao je šest radova i doneo je jednoglasnu odluku da prva nagrada pripadne eseju „Disovo sabesedništvo sa Šopenhauerovom filozofijom“, autora Saše Kozića, profesora srpske književnosti i jezika u Srednjoj stručnoj školi „Miloš Crnjanski” u Kikindi. Saša Kozić je Diplomirao Srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakuletu u Novom Sadu.
Druga nagrada za esej je dodeljena radu „Pesma bez reči” Vladislava Petkovića Disa, autora Katarine Pajić iz Čačka, studenta Filološkog fakulteta u Beogradu.
Dobitnik treće nagrade je Stefan Pajović iz Čačka, svršeni student doktorskih studija na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu za esej „Savremenost društvene kritike u poeziji Vladislava Petkovića Disa“.

O nagrađenim esejima

Prvonagrađeni esej se izdvojio dobrim interdisciplinarnim pristupom u kome je sveobuhvatnije ukazano na vezu Disove poezije i filozofije Artura Šopenhauera. Autor je posebne uticaje pronašao u pesmama „Jutarnja idila”, „Pesma”, „Stara pesma”, „Prva zvezda”, „Utopljene duše”, nalazeći u njima i posredne uticaje Prustovih ideja o prolaznosti bića. Najjači uticaj Šopenhauera otkriven je u „Tamnici”, gde se uočava istovetna linija poimanja sveta kao volje i pronalaženje sopstva u objektima neposrednog okruženja. Nagrađeni esej je otvorio nove puteve za tumačenje Disove poezije i filozofije, doprinoseći širem humanističkom i društvenom karakteru ovog pesništva.
Druga nagrada je dodeljena radu „Pesma bez reči” Vladislava Petkovića Disa, jer je navedeni esej napisan na zavidnom naučnom i akademskom nivou. Esej na primeru jedne manje poznate pesme ukazuje na sveukupne poetičke osobine Disovog pesništva i u tome je značajan doprinos ovog rada. Rad je pisan koherentno i predstavlja dobru osnovu za veću analitičku i sintetičku celinu.
Autor eseja Savremenost društvene kritike u poeziji Vladislava Petkovića Disa na originalan način ukazuje na odnose Disove društvene savremenosti i kritičkog glasa koji nije do sada posebno istaknut. U pesmi „Naši dani” autor eseja otkriva univerzalnost Disove društvene kritike i „naivni optimizam” ovoga pesnika.
Žiri je saopštio da je ove godine pristigao relativno mali broj radova, ali sa originalnim pristupima, dobrom metodologijom, koji su pisani akademskim stilom. U njima je izvornost novih ideja i interdisciplinarnost pristupa preovladala nad ustaljenim dobro pisanim esejima sa korektnom naučnom aparaturom. Od tri nagrađena rada, dva su usmerena na filozofiju i društvenu kritiku, što pomera fokus tumačenja Disove poetike i stila ka drugim disciplinama (filozofiji, politici, psihologiji).

POSTAVI ODGOVOR