Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, još uvek vodi borbu da dovrši projekat izgradnje gondole na Zlatiboru, krajnje nepovoljno podeljen na pet faza. U ovom trenutku im nedostaju još dve dozvole, ali, ne odustaju i veruju da će na Preobraženje, 19. avgusta, njihova gondola biti puštena u funkciju. Nedavno uobičajeno pompezno najavljena izgradnja još jedne gondole, ali prestoničke, neminovno je podstakla povlačenje brojnih paralela između ova dva projekta.
– Nas su napadali da nemamo nikakve dozvole, ni projektnu dokumentaciju, da nismo rešili imovinu, ali sada na našem primeru vidite kako se aktuelna vlast odnosi prema nacionalnim projektima. Ova gondola je najduža te vrste na svetu. Neko se ljuti, pa kaže „kakve gondole, to je na vodi“. Međutim, ovo je sklopiva žičara sa zatvorenim kabinama, da upotrebim pravi izraz. Beogradsku gondolu su uradili iz proste političke osvete prema opštini Čajetina, a drugi segment je ogromna krađa na tom projektu. Možemo da pravimo poređenje, jer je zlatiborska koštala trinaest miliona evra sa sve izvođenjem radova, a njihova će koštati preko petnaest. S obzirom na dužinu i složenost projekta, naša kreće iz centra Zlatibora i ima početnu stanicu, osamnaest stubova do međustanice i još toliko do Tornika, dakle, ukupno devet kilometara i pedeset pet kabina. Njihova gondola je duga ukupno kilometar, ima svega šest stubova i dva nedefinisana objekta. Polazi iz parka prirode na Ušću, gde su upravo posekli stoletna stabla, a završava se u rimskim lagumima Kalemegdana, narušavajući kulturno-istorijski spomenik prve kategorije. Ništa im nije sveto, zaključuje Stamatović.
Dvostruki aršini za „seljake“ i „velegrađane“
Ukazujući na to da iza čitavog beogradskog projekta stoji Siniša Mali kao „alfa i omega“ svih investicija u glavnom gradu, predsednik opštine podseća kako je oduvek bilo nedopustivo da „seljaci“ pokažu bilo kakvu inicijativu i eventualno ugroze superiornost glavnog grada. Osvrnuo se i na nedavnu skandaloznu izjavu Željka Mitrovića o provincijalcima koji „ruže“ Beograd, tako da je u tom svetlu zlatiborska gondola svojevrsni simbol dugogodišnje diskriminacije.
Obe gondole rade bratske firme gotovo jednakom tehnologijom, ista projektantska kuća im je pripremala dokumentaciju, po čemu se vidi da je za beogradsku gondolu sve moglo biti završeno za mesec dana od raspisivanja konkursa, dok se na Zlatiboru odugovlačilo pune tri godine. Sve je, kaže Stamatović, više nego očigledno, na delu je zamena teza, a vlast već nekoliko puta uhvaćena u protivrečnim tvrdnjama koje nije teško dokazati. Otuda je lako izvršiti poređenje i ustanoviti uzroke omalovažavanja, dovoljno je samo uporediti dokumentaciju.
– Za svaku osudu je što oni, na realno malom i za Srbiju nevažnom projektu u vrednosti od nekih petnaest miliona evra, zarade sedam miliona. Borićemo se, nećemo ćutati o tome, tvrdi predsednik opštine Čajetina.
O seči stabala i zaštiti od nadmene vlasti
Povodom spomenutog narušavanja prirodne okoline zarad izgradnje gondole u Beogradu, Stamatović kaže kako kod njih za iste potrebe nije posečeno nijedno stablo, ali će na potezu Tornika, kada bude izvođena četvrta faza radova, sigurno zbog stubova morati da iseku nekoliko. Ipak, nastavlja, to je šumska oblast predviđena za proređivanje, ne samo zbog buduće trase gondole, već i protivpožarnog puta.
Beogradska gondola je u rekordnom roku dobila lokacijsku, ali ne i građevinsku dozvolu, što svakako ne daje za pravo da se seku stabla i ruši kulturno-istorijsko dobro. Uprkos stručnim i nadležnim službama koje su im jasno predočile da nikakvi stubovi i sajle na tom mestu ne dolaze u obzir, za bahate, silne i pohlepne ne postoje zabranjena sredstva, primećuje Stamatović. S druge strane, Zlatiborci više neće tolerisati prepreke, poniženja i vređanje inteligencije. Nameravaju da radove izvedu onako kako dolikuje, štiteći svoje investicije, građane i opštinu.
