Lica ometena u razvoju, u zavisnosti od stepena ometenosti, vrlo često zubobolju trpe mesecima jer u Čačku ne postoji oprema zahvaljujući kojoj bi stomatolozi njima mogli da poprave zub.
Odraslima i deci sa autizmom i cerebralnom paralizom, popravke zuba se rade u totalnoj anesteziji. Retki su čačanski zubari koji se bez adekvatne medicinske opreme usuđuju na bilo koji stomatološki zahvat kod ovih ljudi. Zubarski zahvati ove vrste rade se u svega par ustanova u Beogradu, gde se na intervenciju čeka i do pet – šest meseci. Čačanski stomatolozi, zajedno sa anesteziolozima, edukovani su da mogu da urade većinu stomatoloških intervencija, međutim nedostatak opreme je osnovni razlog zašto ometeni u razvoju mesecima trpe bol.
Kristina Gojković, oligofrenolog, kaže da se većina dece sa poremećajima u razvoju sa defektologom ozbiljno susretne tek kada pođe u školu, a to je kasno za bilo kakav ozbiljan rad u cilju razvoja njihove govorne ili bilo koje druge sposobnosti. Gojkovićeva iz svakodnevne prakse sa autističnom decom za naš radio prepričava trnovit put koji roditelji prođu dok njihovo dete ne sedne na zubarsku stolicu.
– Ovo je ogroman problem jer većina autistične dece ne govori pa samim tim ona ne mogu ni da kažu šta ih muči. Na zubobolju kod deteta najčešće posumnjaju roditelji ili nastavnici i to po ponašanju i izraženoj nervozi. Dete sa autizmom je veoma teško odvesti kod zubara jer ono nema ni strpljenja ni kontrole da može mirno da sedi na stolici tokom intervencije. Zbog toga se sve intervencije rade u totalnoj anesteziji. Većina autistične dece ima epilepsiju, što dodatno otežava posao stomatolozima i anesteziolozima. Ovakvi stomatološki zahvati rade se na beogradskom Stomatološkom fakultetu i na njih se čeka mesecima. Roditelji, znajući to, tada obično odluče da se deci poprave svi bolesni zubi odjednom – rekla je Kristina Gojković.
