Отворен Етнолошки музеј у Чачку

Поставка садржи намештај и покућство које је припадало старим чачанским породицама Крен, Гавровић, Пантелић, Николић, Протић, Секованић, Ћирковић и многих других и представљају вредне предмете који су чинили живот грађанског Чачка из тог периода.

Синоћ је у Чачку отворен за јавност Етнолошки музеј у обновљеној Хаџића кући и стална етнолошка поставка „Градска кућа“. Уз драмски времеплов „Записи у камену“ прослављено је отварање Етнолошког музеја, али и других пројеката који су такође део Престонице културе Србије – Чачак 2023.

Хаџића кућа је била прва чачанска двоспратница, коју је 1854. године подигао Владимир В. Хаџић, трговац, тада један од најбогатијих житеља вароши. Често је мењала власнике, а сада је у њој Етнолошки музеј и стална етнолошка поставка „Градска кућа“, која ће представити ентеријер грађанске куће из друге половине 19. века и првих тридесет година 20. века. Поставка садржи намештај и покућство које је припадало старим чачанским породицама Крен, Гавровић, Пантелић, Николић, Протић, Секованић, Ћирковић и многих других и представљају вредне предмете који су чинили живот грађанског Чачка из тог периода.

Поставка приказује много занимљивих детаља смештених по собама које су у то време биле распоређене по значају: на спрату Велики салон до улице, спаваћа и девојачка соба до дворишта, а у приземљу трпезарија, мали салон и радна соба до улице, а мање важне просторије до дворишта. Међу свим просторијама доминира Велики салон који је сведочио о положају укућана у друштву. У њему су примани гости и био је опремљен најлепшим и највреднијим комадима намештаја, често набављеним у иностранству (завесе, порцелан, књиге, ликовна дела, музички инструменти, породичне фотографије и ручни радови). Мешавина стилова била је веома честа појава у ентеријерима крајем XИX и почетком XX века, па је тако било уобичајено да се у истој просторији нађу пиротски ћилими, чешки лустери и немачки порцелан.

Осим Великог салона поставка истиче и спаваћу и девојачку собу. Спаваћа соба од птичјег јавора из двадесетих година XX века указује на приватни живот породице. Кревети су застрти постељином, ћилимима, украсним јастуцима, а на свакодневни живот породице указују и одабрани одевни предмети (комбинезони, чарапе, кућне хаљине и папуче). У свакој кући тога доба у којој је била девојка, удавача, са великом пажњом је уређивана девојачка соба (са металним осликаним креветом, ормаром, комодом за рубље, комодом са огледалом, вашкасном са прибором за умивање итд). Ентеријер је допуњен одабраним предметима од текстила везеним јастучницама, постељином и пешкирима.