У петак 29. марта навршава се пет година од када нас је напустио књижевник Добрица Ерић.
Рођен је у Доњој Црнући код Горњег Милановца, а након завршетка основне школе у Враћевшници, опробао се у различитим занатима и уметностима од којих му је највише успеха донело писање. Писао је за децу и одрасле, а његова дела намењена најмлађима, незаобилазна су у школској лектири. Био је члан Удружења књижевника Србије и многих других, међу којима је и Књижевно друштво „Запис” из Горњег Милановца. У сећање на великог књижевника, чланови друштва „Запис” ће сутра, са почетком у 19 часова, у Културном центру у Горњем Милановцу организовати Поетско уздарје Добрици Ерићу. То ће бити прилика да се поново чују Добричине песме, али и оне које су њему посвећене, најавио је Вањка Поњавић, потпредседник Друштва „Запис”.
– Књижевној публици из Горњег Милановца представићемо видео-снимке на којима Добрица Ерић рецитује, а милановачки глумци и песници ће прочитати неколико Добричиних песама. Потом ће чланови Књижевног друштва „Запис” рецитовати своје песме посвећене Добрици Ерићу. Очекујемо да нам гост буде и Перо Зубац из Новог Сада. Овај догађај организујемо први пут, а жеља нам је да он пређе у традицију, да сваке године 29. мата организујемо помен Добрици.
Добрица је својим талентом и елоквентношћу постао књижевна и поетска величина која је оставила дубок траг у српској књижевности и чију традицију поезије песника села настављају многи млади књижевници данас. А оно што је многима вероватно мало познато, написао је и текст за нумеру „Девојка из града” коју је изводио Мирослав Илић.
– Мирослав Илић се прославио том песмом више него Добрица, али то тако иде. Ја сам имао ту срећу да сам се дружио са Добрицом и сарађивао са њим као новинар у Горњем Милановцу. Његове радове смо често објављивали у „Таковским новинама”, „Дечјим новинама” и на радију „Дечје новине” док је радио функционисао. Касније смо их објављивали и у Књижевном друштву „Запис” чији је члан и један од оснивача Добрица био све до смрти. Добрица Ерић је поетска и књижевна величина, а они који се интересују за књижевност то већ знају. Прве своје песме почео је да објављује средином 60-их година, када је и примљен у Удружење књижевника Србије. Својим талентом и својом елоквентношћу стигао је до зенита у тој врсти поезије. Она је названа поезија сељака-песника. Ја те људе не бих звао сељаци-песници већ песници села. Такве младе песнике, који настављају традицију песника села, имамо и данас. Рецимо, познат је Марко Марковић з Књића, Љиља Браловић из Прањана, ии ма их још много…
