Promocija monografije o tehnologiji gajenja jagodastog voća

Promocija monografije o tehnologiji gajenja jagodastog voća

Iako je u pitanju naučna monografija, namenjena je kako stručnjacima iz ove oblasti tako i proizvođačima jagodastog voća i sadrži najnovija saznanja koja se tiču tehnologije gajenja, zašite i prerade jagodastog voća

0

Pre nekoliko dana iz štampe je izašla monografija pod nazivom „Jagodasto voće – tehnologija gajenja zaštite i prerade“, u izdanju Agronomskog fakulteta i Instituta za voćarstvo u Čačku. Autori su dr Svetislav Petković, profesor Agronomskog fakulteta u penziji, dr Tomo Milošević, dekan fakulteta i docent Ivan Glišić sa Agronomskog fakulteta, dok su iz Instituta za voćarstvo autori dr Darko Jevremović i dr Nebojša Milošević. Promocija knjige će biti održana sutra na Agronomskom fakultetu sa početkom u 11.00 sati. Tomo Milošević, jedan od autora, kaže da iako je u pitanju naučna monografija, namenjena je kako stručnjacima iz ove oblasti tako i proizvođačima jagodastog voća.
– Uložili smo dosta truda i rada na prikupljanju građe i materijala, a pre svega na eksperimentalnim relacijama vezanim za ove vrste voća koje su od velikog privrednog značaja za ekonomiju ne samo našeg kraja, već i Srbije i regiona. To su pre svega malina, jagoda, kupina, ribizla, ogrozd i borovnica, gde ogrozd i ribizla nemaju baš neki privredni značaj, međutim smatramo da su zapostavljene iz razloga koji baš i nisu dovoljno jasni, ali smo našli za shodno da i one nađu mesto u ovoj monografiji. Oko dve i po godine smo pisali knjigu, a pre toga godinama se eksperimentalno, teoretski i praktično prikupljao materijal za građu ove monografije. Prikupili smo ne samo podatke iz eksperimenta koji smo mi radili, već i od drugih domaćih i inostranih autora i mora se reći da je ta tehnologija gajenja otišla veoma daleko. Kada se uzme u obzir ta činjenica, mi smo dužni da predočimo našim potencijalnim čitaocima da sagledaju ono što je promenjeno, a mora se priznati da je promenjeno dosta toga, posebno kod gajenja jagode, ribizle, pa čak i borovnice. Tu su pretočena najnovija saznanja koja se tiču tehnologije gajenja, zašite i prerade jer se suočavamo sa brojnim izazovima na terenu. Svedoci smo da su globalne klimatske promene tu, bez obzira što naši zvaničnici kažu da nije baš tako, ali gajiti voće u takvim uslovima je zaista otežano. Sa druge strane, tržišne relacije su jako nemilosrdne tako da treba zadržati te pozicije, a to možemo samo ako proizvođač bude maksimalno edukovan i ako vlada tim tehnologijama gajenja. U suprotnom, doživeće pravi krah, što nije cilj bilo kome, a posebno nama koji smo na fakultetima i institutima.

Od maline živi veliki broj ljudi, ona je nekada bila nacionalni brend, ali situacija je danas drugačija.

– Situacija sa malinom je danas malo drugačija što je posledica dešavanja iz 90-ih godina kada su nam bile uvedene sankcije. I tu smo dali neko svoje mišljenje, a autor tog poglavlja je profesor Sveto Petrović koji je bio kreator onog čuvenog ariljskog modela gajenja maline. Nažalost, to se vrlo često zaboravlja i ne govori se o tome, ali on je sa svojom grupom ljudi doprineo da se malina gaji na savremen način. Trudili smo se da pišemo jednostavnim jezikom i da osim studenata osnovnih, masters i doktorskih studija, mogu da je koriste proizvođači kao i hobisti, voćari, amateri i bilo ko drugi ko je zainteresovan iz nekog razloga, rekao je Tomo Milošević.

POSTAVI ODGOVOR