Udruženja ratnih vojnih i policijskih invalida i veterana Srbije pokrenuli su inicijativu da se Dan veterana u našoj zemlji obeležava svakog 28. juna, zbog čega sada ne prihvataju predlog ministra odbrane da to bude 4. decembar. U ime osam ovih udruženja, Nenad Stanić kaže da je predlog resornog ministra samo još jedan pokazatelj nebrige i nepoštovanja države prema veteranima.
– Taj ministrov potez je zaista još jedan od pokazatelja da država nema sluha. Niko nas ništa nije ni pitao niti saslušao i oni i dalje rade sve na svoju ruku. Datum koji je ministar predložio, 4. decembar, vezuje se za Prvi balkanski rat i on kaže da je to dan nekakvog primirja mada znamo da smo mi u Prvom balkanskom ratu pobedili. To je takozvana inicijativa ministra odbrane sa kojom se mi ne slažemo, kaže Stanić.
„Pripadnost narodu i otadžbini“
Stanić podseća da su se čačanski veterani ove godine na Vidovdan okupili upravo da bi pokrenuli inicijativu za obeležavanje 28. juna kao dana veterana i da su tog dana sa njima bile kolege iz čitave Srbije.
– Svakog Vidovdana treba da se sećamo poginulih, a živima da ukažemo najosnovnije poštovanje. Ideja za sam datum obeležavanja došla je zbog toga što naša crkva baš na Vidovdan daje pomen svim poginulim ratnicima od Kosovskog boja do današnjih dana, kao i zbog toga što je Vidovdan stara vojnička slava. Mi smo i prilikom ovogodišnjeg okupljanja naglasili jedino pripadnost narodu i otadžbini koju smo branili, kaže Stanić u ime osam udruženja ratnih vojnih i policijskih invalida i veterana Srbije.
„Država nas tretira kao socijalne slučajeve“
Nenad Stanić tvrdi da u Srbiji ima još mnogo problema vezanih za ljudska prava cele boračke populacije i to, kako kaže, posle toliko godina od završetka ratnih dejstava.
– Činjenica je da su ona u svakom pogledu zapostavljena, a očigledna zapostavljenost se ogleda u tome da nema konačnog i pravednog rešenja u vidu dugo očekivanog boračkog zakona. Status, prava, određene beneficije ili nagrade trebalo bi da budu regulisane upravo tim zakonom. Veterani, ratni invalidi i porodice poginulih boraca tretiraju se kod nas, najblaže rečeno, kao socijalni slučajevi. Višegodišnji, ali i današnji odnos političara koji predstavljaju državu, prema boračkoj populaciji je apsolutno diskriminatorski, zaključuje Stanić.
