Sve su učestalije pojave da aktivisti političkih stranaka, posebno pred izbore, posećuju građane po principu kampanje od vrata do vrata.
Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić, ističe da Srbija još uvek nema adekvatan zakon koji građane štiti od ovakvih pojava. On kaže da je javno sugerisao zakonodavcima da razmisle i o zakonskom rešenju ovog problema.
– Reč je o nečemu što se najčešće neadekvatno zove kampanja od vrata do vrata i to kod mnogih građana objektivno izaziva uznemirenje. Neki to doživljavaju kao maltretman i zbog toga protestvuju, a ja sam više puta istakao da niko ne može građane da zaštiti od neželjenih posledica, pa ni Poverenik.
Građani nemaju apsolutno nikakvu obavezu da bilo koga primaju i da bilo kom stranačkom aktivisti, nezavisno iz koje stranke dolazi, odgovaraju na takva pitanja, smatra Šabić i ističe da je to potpuno jasno i nesporno.
– U vezi sa tim uznemirenjem, ja sam više puta ukazivao na činjenicu da je Srbija u svojim zakonima nekoliko poslednjih godina imala raznorazne odredbe koje su bar na papiru, a mnogo slabije u praksi, štitile građane od uznemiravanja raznoraznih posrednika, nudioca roba, usluga, svega onog što se zove agresivni ili direktni marketing. Ali, Srbija nikada nije imala neka rešenja koja bi građane rečima štitila od sličnih aktivnosti političkih aktivista.
Povodom sumnji da stranački aktivisti raspolažu biračkim spiskovima odnosno kopijama biračkih spiskova, Šabić kaže da je više puta upozorio da upotreba i prikupljanje podataka o ličnosti u svrhe, za koje takvi podaci nisu namenjeni, predstavlja krivično delo.
– Reč je o javnim državnim ispravama koje se vode na osnovu zakona, koje služe u svrhu utvrđenu zakonom i koje se ne mogu koristiti u druge srvrhe, pa ih ni stranački aktivnisti ne bi smeli imati. Takođe sam upozorio da je nešto takvo zapravo krivično delo. Službeno lice koje strankama na raspolaganje stavi biračke spiskove, u propagandne ili nekakve druge slične svrhe, čini krivično delo i to ono čiji je najteži oblik kažnjiv zakonom čak do tri godine. Moram reći da i pored više upozorenja Poverenika i pored činjenice da je bilo ne malo slučajeva u kojima su postojali barem osnovi sumnje da je to delo počinjeno, do sada nadležni organi nisu ništa preduzimali. Poverenik to ne može da čini jer nema ni ovlašćenja, faktički ni mogućnosti, da vodi kriminalističke istrage niti nešto slično, ali za to postoje tužilaštvo i policija, ističe Šabić.
