Dvadesetjednogodišnja Višnja Jovanović iz Čačka i njena osam godina starija sestra Ana, zbog veoma retkog oboljenja očiju, počele su da gube vid u svojoj petnaestoj godini.
Danas ove devojke iz Ljubića skoro da su potpuno slepe. Postoji šansa da one ponovo progledaju, međutim, da bi se to i obistinilo neophodna su im značajna materijalna sredstva da bi otišle na operaciju u London.
Višnjini i Anini roditelji, Dragana i Vukašin su prosvetni radnici i zaposleni su u čačanskim srednjim školama, Ekonomskoj i Mašinsko-saobraćajnoj. Od svojih plata, ovi ljudi mogu samo da sanjaju da će ćerke poslati na operaciju u Londonu. Zbog toga su proteklih dana sindikati Ekonomske i Mašinsko-saobraćajne škole pokrenuli inicijativu da svojim kolegama pomognu da sakupe novac za operaciju očiju sestara Jovanović. Čačanski prosvetari, očekuju da će se njihovoj akciji priključiti i ostali prosvetni radnici u Srbiji.
Dragana, majka sestara Jovanović, priča o tome kakva retka bolest je zadesila njenu decu.
– Obe ćerke imaju istu dijagnozu, a reč je o pigmentosi retinitis, retkom genetičkom oboljenju očiju. Ja sam sa njima bila na mnogim klinikama. Prošle godine smo bili u Rusiji na stimulaciji očnog nerva i do tada nismo čuli da bilo gde u svetu postoji lek za ovu bolest. I Višnji i Ani, vid je oslabio negde posle četrnaeste godine, a do svoje sedamnaeste, obe su izgubile 95 odsto vida. Lekari nisu znali pravi uzrok, govorili su nam da je u pitanju genetičko oboljenje u šta sam sumnjala jer i muž i ja u ovim godinama imamo dobar vid. Naši preci nisu imali problema sa vidom, međutim od lekara smo saznali da je ovo oboljenje veoma retko i da od njega oboli svega 1 posto populacije. Rekli su nam i da leka nema. Međutim, prošle godine lekar Miroslav Vukosavljević sa Vojno-medicinske akademije u Beogradu rekao nam je da u Londonu postoji lekar koji radi zahvate koji bi mogli da pomognu našim ćerkama da vrate vid. Reč je o genetičkoj intervenciji na mrežnjači oka. Očekujemo poziv za London, a to će biti čim se lekari vrate sa godišnjeg odmora – kaže majka Dragana Jovanović.
Porodica Jovanović, živi u Ljubiću i skoro 15 godina se bori sa Aninom i Višnjinom bolešću. Zahvaljujuću, porodici i prijateljima ovi ljudi nisu klonuli duhom i svoju decu su usmeravali stazom koja nije bila ni malo laka.
– Vrlo je teško prihvatiti hendikep. Za porodicu je bilo vrlo teško da prihvati da deca postepeno gube vid, a najteže je bilo kada su potpuno oslepele. Uprskos svemu uspeli smo da budemo jedna normalna porodica. Ana je posle godinu dana pauze, kada je završila srednju Ekonomsku, upisala studije prava u Kragijevcu i diplomirala je pre dve godine. Za sve godine studija, vodila sam je na predavanja koja smo snimali, kasnije smo te snimke prebacivali u računar i ona je slušajući njih i mene koja sam joj čitala, polagala sve ispite. Višnja sada studira germanistiku, takođe u Kragujevcu. I ona sada studira na isti način. Nismo ni slutili da će oboje dece imati isti zdravstveni problem, ali kao roditelji, morali smo da smognemo snage da se borimo sa tim i da živimo. Bilo je tu i suza i teških trenutaka, kada smo svi mislili da nema izlaza, ali eto, uspeli smo da ne klonemo zahvaljujući porodici, prijateljima i rodbini – kaže ova majka.
Dragana kaže da njene ćerke uskoro treba da putuju u London na prvi pregled kod lekara koji bi trebalo da obaviti ovu složenu operaciju. Kraj godine, krajnji je rok do kada roditelji treba da potvrde odlazak ćerki u prestonicu Velike Britanije:
– Muž i ja smo prosvetni radnici i živimo od profesorske plate. Muž je mašinski inženjer i bavi se pčelarstvom već 20 godina, sa ja se snalazim na sve moguće načine da uštedim novac. Do sada nismo tražili pomoć, međutim obratili smo se čačanskoj opštini i oni su izdvojili 300.000 dinara, rekli su nam da nemaju više. Do sada nam je čačanska banka uplatila 40.000 dinara a Fabrika reznog alata, gde je muž nekada radio uplaćivali su nekoliko puta, tamo se zaposlenima odbija od plate. Poslednja uplata bila je 60.000 dinara. Moje kolega iz Ekonomske škole sakupljaju po 5.000, a slično je i u kolektivu moga supruga. Očekujem da će nam i zaposleni u školama širom Srbije izaći u susret. Ja ne smem da odustanem, meni je ovo poslednja bitka za moju decu – kaže kroz suze majka sestara Jovanović.
Novčana pomoć može se uplatiti slanjem prazne sms poruke, po ceni od 50 dinara, na broj 2832 ili uplatom na tekući račun 290-1700300008602-28 kod Univerzal banke.
Višnja Jovanovć
