U Moravičkom okrugu se nakon nedavnih poplava situacija polako normalizuje, rekao je Slobodan Jolović načelnik Moravičkog upravnog okruga.
– U Čačku je i dalje angažovano osam vatrogasaca – spasilaca, a Sektor za vanredne situacije je naredio da u pripravnosti bude i specijalizovana jedinica civilne zaštite za zaštitu od požara. Na bedemu reke Čemernice i dalje dežuraju dva komunalna policajca. Dotok vode na brani u Ovčar Banji, sinoć oko 23 časa, bio je 130 kubnih metara u sekundi, a u Međuvršju oko 100 kubnih metara, tako da je stanje normalno.
U opštini Lučani je nešto teža situacija, ali se i tamo stanje postepeno normalizuje. Poljoprivredno zemljište je i dalje ugroženo. Bjelica je u svom koritu, vodostaj je u manjem opadanju, a i njene pritoke su u stagnaciji. Voda se povukla u mesnoj zajednici Đerać, dok je u Dljinu ostao jedan deo površinskih voda. One se danas ispumpavaju, a sa tim radovima se nastavlja i sutra. Putni pravac Čačak – Guča preko Zeoka je zatvoren za saobraćaj zbog klizišta i neće biti prohodan do daljnjeg. Vrši se evidencija klizišta i odrona na putevima, a saobraćaj se na ugroženim deonicama odvija otežano.
– Preduzete su mere za pomoć privrednicima koji su poplavljeni u Dljinu i tamo je u toku čišćenje tog poplavljenog prostora. Crveni krst vrši raspodelu hrane, a formirane su i komisije za procenu štete na objektima, poljoprivredi, infrastrukturi i privrednim subjektima, rekao je Jolović. On je istakao da kada se podiže brana u Ovčar Banji dolazi do usporavanja vodostaja Zapadne Morave naročito kada su velike vode iz pravca Požege i Arilja i do usporavanja uliva Bjelice u Zapadnu Moravu što doprinosi potapanju tog dela Lučana, odnosno Dljina.
Jolović je rekao su potrebna velika sredstva kako bi se u Lučanima rešio problem sa poplavama.
– Projekat za sanaciju uliva Bjelice u Zapadnu Moravu koji je rađen pre tri-četiri godine je vredan oko 3 milijarde i 140 miliona dinara. Da bi se korito Bjelice pročistilo i sredilo potrebno je da se izvadi 25 miliona tona mulja, a ja mislim da država u ovom trenutku nema mogućnost za to, istakao je Jolović.
On navodi da treba imati u vidu da je prostornim planom Srbije područje Đeraća, Dljina i sliva u Zapadnu Moravu predviđeno kao plavno područje i da su tamo građeni mnogi privredni i stambeni objekti bez građevinske dozvole, odnosno da građevinski propisi nisu poštovani.
– Smatram da se mogu uraditi još neke stvari koje se tiču proširenja rečnog korita ispod dva mosta – Dljinskog mosta i mosta koji se nalazi na pružnom prelazu kod Kratovske stene ispod kojeg protiče Zapadna Morava, a čišćenjem i proširenjem ova dva mosta za čitavih 30 do 40 procenata ubrzaće se protok vode, rekao je Jolović i naveo da su potrebne i druge preventivne mere poput izgradnje betonskog bedema pored pruge, a kada je reč o Čemernici ojačanje i podizanje već postojećeg bedema.
