Pre više od tri godine Čačak je kupio zgradu Doma vojske u Sinđelićevoj ulici s namerom da se taj prostor dogradi i adaptira za potrebe gradske biblioteke. Ovu nameru najpre je prošle godine zaustavila slučajna ili namerna greška koja je otkrivena prilikom pokušaja izrade idejnog projekta nove zgrade bilbioteke.
Naime, tada je otkriveno da je grad pretplatio zgradu Doma vojske jer je kasnijim merenjem utvrđeno da nedostaje oko 15 odsto plaćenog prostora. Čačak je tada ostao kratak za oko 20 miliona dinara. Inače, Dom vojske je plaćen 130 miliona.
Želji poslenika kulture da konačno dobiju adekvatan prostor za rad sa korisnicima, sada se isprečio novi spor, a znajući efikasnost sudova, priča sa preseljenjem biblioteke mogla bi da potraje još koju godinu. Naime vlasnik susednog objekta u Sinđelićevoj osporava ar placa i vlasništvo nad šupom koja se nalazi na parkingu Doma vojske. Za dva ara placa on od grada traži od 60 do 80 hiljada evra. Sudski veštaci našli su da ovih 200 kvadrata zemljišta, prema jednom veštačenju vredi 40 000 evra, a prema drugima oko 5.500. Dakle izvesno je da grad nema rešene imovinsko pravne odnose nad celom parcelom, bez čega, prema važećim propisima, neće moći da se uđe u postupak izgradnje.
Godinama gledajući lavirint u kome su se izgubili nadležni koji treba da reše pitanje preseljenja jedne od najvažnijih kulturno-obrazovnih institucija, Danica Otašević, direktorka čačanske biblioteke “Vladislav Petković Dis”, kako kaže, po ovom pitanju prestala je da bude optimista.
– Svi odgovori ukazuju na to da da se sa rešavanjem pitanja preseljenja biblioteke nije daleko odmaklo, sada čujem da tamo postoji problem sa nekim lokacijksim dozvolama radi uređenja prostora. Plašim se da će se zbog tih stvari se to produžiti i potrajati duže nego što treba. Lično, postajem pesimista iako sam po prirodi optimista, jer se kao po pravilu uvek pojavi neko ili nešto što zaustavi i koči napredak. I tako u beskonačnost. Juče sam se informisala i nažalost razočarala nekim informacijama koje sam dobila, a to je da je grad tužio tog vlasnika, privatnika, jer je on tužio gradsku upravu. Sada kada počnemo da se tužimo ja tebi ti meni to može da traje u nedogled, ja ne znam postoji li u ovoj državi još neki opšti, društveni interes ili privatnik, koji i ako nije u pravu može da te tera do beskonačnosti da se sudi ako je nešto pod sporom onda ne može da se pristupi gradnji. Sve ovo se ponavlja nekoliko godina unazad, pa tako ta sredstva koja su u budžetu predeviđena za biblioteku, kada dođe septembar i vidi da se ona ne mogu utrošiti u bibliotečke svrhe, onda se taj novac prebacuje na neku drugu stavku i tako stalno. Treba pitati sekretara Skupštine grada jer je on pravnik i on vodi taj resor ili gradonačelnika koji bi trebalo da bude informisan i da o tome najviše zna. Međutim, kad čujete njihove izjave, čovek bi pomislio da ovde ne postoji ama baš niakkav problem. Dešava se da me zbog njihovih „nakićenih“ izjava sugrađani pitaju „kada se selite“, kao da je to uzmeš torbu i da pređeš tamo, kao da je sve gotovo, a zapravo, nije se ništa uradilo sem što je napravljen idejni projekat i sve je u nekoj fazi da može da počne, ali se ne zna kada – nije krila ogorčenje Danica Otašević.
