Prva manifestacija meda i voća u Čačku održava se ovog vikenda sa ciljem povezivanja voćara i pčelara i njihovog predstavljanja na jednom mestu – kako svim ljubiteljima njihovih proizvoda, tako i onima koji razmišljaju da se upuste u posao gajenja pčela.
Treba težiti povećanju broja pčelinjih društava
Čačak ima oko 7.000 hektara voćnih zasada, 209 registrovanih pčelara sa oko 7.500 pčelinjih društava. Ovaj broj pčelinjih društava je nedovoljan ne samo za zasade voća već i za druge gajene biljke, pa u narednom periodu treba težiti povećanju broja pčelara i pčelinjih društava, kaže prof. Svetomir Stamenković, predsednik Udruženja pčelara „Čačak“.
– Čačak ima izvanredne uslove za razvoj pčelarstva jer su uslovi dobri i za gajenje voća. Mi sada imamo oko 1,2 košnice po hektaru, što je nedovoljno. Cilj našeg Udruženja pčelara „Čačak“, ali i moj lični cilj, je da se u narednom periodu poveća broj pčelara, da prevashodno mladi ljudi bez posla uđu u posao gajenja pčela i da povećamo broj košnica.
Prosečan prinos meda po košnici nezadovoljavajuć
Iako je ova godina bolja od prethodnih u pogledu prinosa meda, rezultati ipak nisu zadovoljavajući, a tome su doprineli neodgovarajući vremenski uslovi u trenutku cvetanja bagrema, objašnjava prof. Stamenković.
– U vremenu cvetanja bagrema dolazilo je do kišnih perioda, a u toku noći temperature su bile veoma niske, čak i do 3 stepena, što je uticalo na propadanje cvetova bagrema. U predelima gde je bagrem bio u punom cvatu kada su bili loši vremenski uslovi, ostvareni su mali prinosi meda. Tamo gde bagrem nije cvetao u tom vremenskom periodu, kao recimo u Dragačevu, ili u predelima gde je prethodno završeno cvetanje, pčelari su ostvarili značajne prinose meda. U celini gledano, prosečan prinos meda po košnici bio je oko 10 kg, a to nije zadovoljavajuće. Zadovoljavajući prosečan prinos je od 20 do 30 kg, a to se dešava u godinama kada su zadovoljavajući uslovi za cvetanje bagrema.
