Narodno pozorište Užice dobitnik je „Izuzetne Vukove nagrade” za 2016. godinu koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije. Užičko pozorište je za tu prestižnu nagradu kandidovao grad Užice, a osnovni povod za to su, prema rečima Zorana Stamatovića direktora užičkog Narodnog pozorišta, tri važna jubileja -160 godina od osnivanja Teatralnog društva, 70 godina od osnivanja Narodnog pozorišta Užice i 20 godina Jugoslovenskog pozorišnog festivala.
– Rekao bih da je to uobičajeni put svakog pozorišta u Srbiji, trnovit i plemenit, uzbudljiv, nadahnut umetnošću i činjenicom da želimo da na svoj način menjamo svet, koliko je to u našoj moći. U Užicu od 1856. godine postoji Teatralno društvo, od 1945. profesionalno pozorište, koje kontinuirano radi, a 21 godinu postoji i Jugoslovenski pozorišni festival.
Ta tri jubileja su bila osnovni povod gradu, osnivaču pozorišnog festivala i gradonačelniku, gospodinu Tihomiru Petkoviću, da nas predlože za ovo prestižno i značajno priznanje, a zasluge smo nalazili u svakom od elemenata rada kojim se pozorište bavi. To je pre svega bavljenje značajnom domaćom, zavičajnom literaturom, svetskom literaturom i činjenicom da smo misiju posmatranja pozorišta, pravljenje najboljih dela doveli do najvišeg nivoa. To potvrđuje održavanje Jugoslovenskog pozorišnog festivala, na koji dolaze naprestižnije predstave i umetnici iz regiona. Sve više ljudi iz ovog kraja, naročito iz Užica, je na umetničkim akademijama i sa značajnim priznanjima iz oblasti filma i pozorišta. Najvažnija stvar jeste da je kroz užičko pozorište u toku ove godine prošao skoro svaki stanovnik Užica, negde oko 50 hiljada ljudi je prisustvovalo našim predstavama, oko 10 hiljada ljudi nas je gledalo na gostovanjima, stizali smo do bosansko-hercegovačkih sela, bili u Republici Srpskoj gde nema ni krova nad glavom kamoli scenskih uslova. Igrali smo predstave u Narodnom pozorištu u Beogradu, pojavljivali se na Venecijanskom bijenalu, u Čikagu, Moskvi i mnogim drugim gradovima, kaže Zoran Stamatović, direktor pozorišta u Užicu.
Svi zaposleni zaslužni za dobijeno priznanje
Prema Stamatovićevim rečima, pored glumaca, postoji još čitav tim zaposlenih koji su svojim radom doprineli da se glas o ovom teatru daleko čuje.
– Kada kažete zaposleni u pozorištu uvek svi najpre pomisle na glumce koji i jesu najzaslužniji, ali pozorište ima toliko umetnika koji stoje iza zavese, tačnije iza onoga što gledamo kao pozorišnu predstavu. Iza scene su vrlo uspešni kostimografi, poput Snežane Kovačević koja je nagrađivana više puta, scenografi poput Tamare Bošković i mnogi drugi. Pozorište se ne može zamisliti bez umetničkih zanata, slikarskih radova, kompozitora, majstora pokreta, majstora igre i naravno najveći majstori među svim tim majstorima su glumci koji na kraju ostanu jedini u kontaktu sa publikom i donose tu čaroliju pozorišta na svetlost dana. Mi imamo ukupno 46 stalno zaposlenih, od toga 20 glumaca, a to je jedna mala fabrika, kaže Stamatović.
U Užicu uskoro premijera Šekspirovog „Kralja Lira“
– Sada radimo predstavu „Kralj Lir“ Vilijama Šekspira, za koju se šije više od 100 kostima, prave se cipele, radi se scenografija, glumci vežbaju mačevanje… U čitavom pozorištu se stvorila atmosfera upravo iz tog vremena, a mislimo da taj tekst u velikoj meri oslikava današnje vreme.
Istovremeno pripremamo obeležavanje sećanja na proslavljenog Užičanina, Stiva Tešića, koje predstoji u februaru i razmišljamo kako ćemo na scenu postaviti Milovana Vitezovića, takođe značajnog Užičanina. U maju pripremamo program za najmlađu publiku, kada će startovati novi dečji festival. Suština pozorišta je u stalnom radu. Mi se trudimo da održimo kontinuitet, zato su kod nas uvek aktuelne neke pripreme. Mislim da je to razlog što je užičko Narodno pozorište u vrhu tabele srpskog pozorišnog sveta, kaže naš sagovornik.
Zašto užičko Narodno pozorište ne gostuje u Čačku?
Čačani, koji inače svoje nemaju pozorište, imaju veliku scenu Doma kulture na kojoj često gostuju prestoničke i druge pozorišne trupe. Direktora užičkog pozorišta smo pitali šta je razlog tome što su Čačani godinama uskraćeni za predstave komšijskog pozorišta.
– Imajući u vidu kako trenutno pregovaraju Užičani i Čačani ne mislim da ćemo uskoro doći u vaš grad. Skoro da ne umem da dam odgovor na to pitanje. Čačane blizina Beograda čini zavisnim od beogradskih predstava i ja nemam ništa protiv toga. Svakako, mi bismo vrlo rado igrali u Čačku, a kada će se to desiti ne znam. Mi smo otvoreni za razgovore i dogovore. To što među nama nema saradnje ne znači da Čačani ne dolaze u Užice, naprotiv, oni su naša brojna publika. Velika su podrška našim predstavama, festivalu, na premijerama, skoro 10 odsto neke naše publike čine ljuci iz Čačka i okoline, a to je podatak za ponos. Dolaze i Kraljevčani i ljudi iz Nove Varoši, Prijepolja, pa čak i iz Novog Pazara, na šta sam posebno ponosan. Često nastupamo u selima i malim gradovima oko Čačka, a u Čačku nikako da nađemo svoje mesto, zaključuje Stamatović.
